Википедија

Meseršmit Bf 108

Meseršmit Bf 108 B-1 Tajfun (nem. Messerschmitt Bf 108 B-1 Taifun) je nemački turističko školski jednomotorni, jenokrilni, niskokrilni, avion potpuno metalne konstrukcije, koji je služio za preobuku pilota za lovce Me 109 u vreme neposredno pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.

Meseršmit Bf 108

Avion Meseršmit Bf 108 Tajfun[1]
Avion Meseršmit Bf 108 Tajfun[1]

Opšti podaci
Namena Turističko školski
Posada 1
Broj putnika 3
Poreklo Nacistička Nemačka
Proizvođač BFV kasnije (Meseršmit A.G.)
Probni let 1934.
Uveden u upotrebu 1934.
Status aktivan
Prvi operater Nacistička Nemačka
Broj primeraka 885
Dimenzije
Dužina 8,30 m
Visina 2,06 m
Raspon krila 10,50 m
Površina krila 16,40 m²
Masa
Prazan 880 kg
Normalna poletna 1.385 kg
Pogon
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 1 h Argus As 10C
Snaga KEM-a 1 x 177 kW
Snaga KEM-a u ks 1 x 237 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 300 km/h
Dolet 1.000 km
Plafon leta 5.000 m
Brzina penjanja 312,6 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj

uredi

Projektantski tim ovog aviona je bio sledeći: na čelu tima je bio Vili Meseršmit sa inženjerima Robertom Luserom, Rihardom Bauerom i Hubertom Bauerom. Projekt se interno zvao BFV M37 (BFW označava Bayerische Flugzeugwerke, M za Vili Meseršmit, 37 je redni broj oznake tipa). Već u aprilu 1934. godine, završeno je projektovanje i počela izrada prve letelice. Sve je završeno u rekordnom roku do 13. juna, 1934. a kao rezultat, dobijen je tehnološki sofisticirani avion. Tehnička i tehnološka rešenja primenjena na ovom avionu koristila su se kasnije širom sveta kako kod putničkih aviona tako i kod lovaca najviše klase.

Tehnički opis

uredi

Avion Meseršmit Bf 108 B-1 Taifun je jednokrili, niskokrilni, četvorosedi jednomotorni avion potpuno metalne konstrukcije. Trup mu je eliptičnog poprečnog preseka, a na mestu gde se nalazi kabina, presek je gotovo pravougaoni. Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim osmocilindričnim motorom obrnutog V rasporeda (cilindri su okrenuti nadole), Argus 10C snage 240 KS ili Argus 10E snage 270 KS. Noseća struktura trupa aviona je bila monokok napravljena od duraluminijuma. U trupu se nalazila kabina sa četiri sedišta postavljena jedno pored drugog u dva reda. Avion je imao duple komande, a jedinstvenu instrument tablu su koristila oba pilota. Krila su bila metalne konstrukcije, trapezastog oblika obložena duraluminijumskim limom. Avion je imao klasičan uvlačeći stajni trap sa dva točka opremljena gumama niskog pritiska (balon gume) napred i klavirski gumeni točak na repu aviona kao treću oslonu tačku aviona, koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona[2].

Varijante aviona Meseršmit Bf 108

uredi

Avion Bf 108 je pravljen u nekoliko varijanti:

  • M 37/Bf 108A - Početna verzija projektovana 1934.
  • Bf 108B - poboljšana verzija aviona Bf 108A, građena od kraja 1935.
  • Bf 108C - prototipska verzija brzog aviona, sa motorom Hirth HM 512 snage 400 KS.
  • Me 208 - poboljšana i proširena verzija sa uvlačećim tricikl stajnim trapom.
  • Nord 1000 Pingouin (Bf 108) - se proizvodio tokom i posle rata u SNCAN Francuskoj.

Zemlje koje su koristile Meseršmit Bf 108

uredi

Operativno korišćenje

uredi

Proizvedeno je ukupno 1182 primeraka aviona Meseršmit Bf 108. Proizvodnja je počela 1934. godine i firmi Bayerische Flugzeugwerke (BFW). Proizvodnja aviona Meseršmit Bf 108 je prebačena u Francusku SNCAN (Société nationale de constructions aéronautiques du Nord) 1942. godine. U ovoj fabrici je nastavljena proizvodnja ovih aviona i njegovih modifikacija i posle rata sve do 1971. godine. VVKJ je do kraja 1939 kupilo 12 aviona Bf 108 B-1, a Jugoslovenski Kraljevski Aeroklub 1938. godine je kupilo jedan ovaj avion[3].

Vidi još

uredi
  • Biker Bü 181 Bestman
  • Rogožarski RWD-13

Reference

uredi
  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 08. 10. 2015. 
  2. ^ Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. str. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0. 
  3. ^ Dimitrijević, Bojan; Miladinović, P.; Micevski, M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 

Literatura

uredi
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović, P.; Micevski, M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) : pp. 88–106. ISSN: 1450-684X.
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. str. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Vazduhoplovstvo Jugoslavije”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 13. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Meseršmit Bf 108 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месершмит_Bf_108&oldid=27790576”