Miladin Bojić

Miladin Bojić (Tulari, kod Uba, 25. septembar 1889 — Beograd, 11. septembar 1938) bio je zemljoradnik i učesnik dva Balkanska rata, kao i Prvog svetskog rata. Nosilac je Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Zlatne medalje za hrabrost, kao i još nekoliko odlikovanja i priznanja.

miladin bojić
Miladin Bojić
Lični podaci
Datum rođenja	(1889-09-25)25. septembar 1889.
Mesto rođenja	Tulari, kod Uba, Kraljevina Srbija
Datum smrti	11. septembar 1938.(1938-09-11) (48 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Profesija	zemljoradnik
Delovanje
Učešće u ratovima	Prvi balkanski, Drugi balkanski, Prvi svetski
Služba	Vojska Kraljevine Srbije 1911 — 1919.
Čin	artiljerijski narednik
Odlikovanja	Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima Medalja za hrabrost

Biografija

Otac Jovan i majka Miroslava, bili su poljoprivredni proizvođači u ovom selu. Miladin je završio osnovnu školu i ostao u mestu rođenja da se bavi pradedovskim zanimanjem. Pošto je bio slabijeg imovnog stanja upornim radom nastojao je da sebi i svojoj porodici obezbedi što pristojnije uslove za život.

Ratna karijera

Tokom 1911. godine otišao je na odsluženje redovnog vojnog roka u Drugu bateriju Moravskog haubičkog puka, gde su ga kao vojnika zatekli balkanski ratovi. U tom svojstvu učestvovao je, ne samo u balkanskim, već i u Prvom svetskom ratu, pa je u vojsci neprekidno proveo osam godina. Posebno se istakao u bitkama oko Šapca nakon Cerske bitke.

Prilikom potiskivanja austrouagrske vojske posle ove slavne bitke, jedan naš puk trpeo je velike gubitke od neprijateljskog mitraljeza koji je pucao sa šabačke crkve i sejao smrt. Na zahtev pretpostavljenih starešina kao rezervni kaplar Druge baterije Moravskog haubičkog diviziona izašao je na položaj, osmotrio situaciju i rekao im da ima na raspolaganju samo dve i to neodgovarajuće granate ali da će učiniti sve što može. Predveče, Miladin je privukao top na zgodno mesto, zauzeo potrebne elemente, nanišanio i opalio. Već sa prvom granatom pogodio je crkveni toranj i neutralisao mitraljesko gnezdo. Ubrzo potom, izvršen je brz i snažan protivnapad i Austrijanci su proterani iz Šapca. Za uspešno uništenje opasnog mitraljeskog gnezda u Šapcu, 15. juna 1915. godine, odlikovan je Zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Učestvovao je i u više drugih borbi i sličnih akcija i često služio drugima za primer. Na položaju, u predelu kote 1050 (takođe kod Šapca), na dan 29. oktobra 1916. godine, bio je ranjen u levu nogu, ali ni to ga nije odvojilo od ratnih drugova.

Život nakon rata

Pored Karađorđeve zvezde bio je odlikovan i Zlatnom medaljom za hrabrost, ali i još nekim odlikovanjima i drugim priznanjima. Uz to, unapređen je u čin rezervnog artiljerijskog narednika. Po završetku Prvog svetskog rata vratio se u mesto rođenja i nastavio da se bavi starim poslom. Živeo je tiho, skromno i povučeno. Ni po čemu se nije naročito isticao. Rešenjem Ministarstva vojske i mornarice (Sudsko odeljenje – penzioni odsek) b. s. br. 8436, od 12. aprila 1938. godine, ostvario je pravo na godišnju novčanu nagradu u iznosu od 3600 dinara, po osnovu Zakona o odlikovanim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima i još neke manje beneficije, poput besplatnog prevoza železnicom, korišćenja banjskih kapaciteta i slično.

Umro je 11. septembra 1938. godine u Beogradu, a sahranjen je na seoskom groblju u rodnim Tularima. Bio je oženjen Stanom, devojački Krstić iz Brdarice kod Koceljeve. Imali su tri sina: Živana, Živka i Životu, koji su takođe živeli u ovom selu.

Literatura

• Arhiv Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Dosije Miladin Bojić
• Arhiv Jugoslavije, Beograd, Fond: Kraljev dvor – Zbirka podataka o nosiocima ordena Karađorđeve zvezde i Belog orla.