Медаља за храброст (1912)

Медаља за храброст основана 14. новембра 1912. године, а додељивана за истакнуту личну храброст показану на бојишту у време Првог балканског рата против Османског царства.

Медаља за храброст
Medal for Bravery Kingdom of Serbia obverse.jpg
Аверс златне Медаље за храброст (1912)
Додељује Flag of Serbia (1882–1918).svg
Краљевина Србија
ТипТракица Златне медаљe за храброст 1912. године
Додељује се за„Показану и осведочену храброст на бојишту”
Ратни периодПрви балкански рат
Установљен14. новембар 1912.

НастанакУреди

Избијање Првог балканског рата 1912. године, у који је Србија у савезништву са другим хришћанским земљама на Балкану, а против омраженог Османског царства заједно ступила, је у Србији, поред осталог, наметнуо питање система споменица и ратних одличја за храброст, ревносну службу. При том је постојећи систем, заснован још у ратовима 1876-78, обновљен.[1]

Краљ Петар I Карађорђевић је 14. новембра 1912. установио златну и сребрну Медаљу за храброст, која је додељивана за „показану и осведочену храброст на бојишту”.[2][3] Аутор медаље је био познати академски вајар Ђорђе Јовановић.[1][4][5]

ОписУреди

Златна медаљаУреди

Златна медаља је кружног облика, пречника 30 милиметара. У аверсу медаље је профил жене окренуте налево, са дијадемом и ловоровим венцем на глави и двоглавим орлом са круном на грудима — симболом Краљевине Србије. Уз ивицу аверса медаље је натпис „КРАЉЕВИНА СРБИЈА” (ћирилицом). Испод попрсја женске фигуре је сигнатура иницијала аутора медаље, Ђорђа Јовановића — „Ђ. Ј“ (ћирилицом) и то писаним симболима, тј. оригиналним потписом аутора, те година „1912”. На реверсу медаље је ћирилицом, у два хоризонтална реда, натпис „ЗА ХРАБРОСТ” у венцу од ловоровог и храстовог лишћа, везаног у дну штитом српског грба. Медаља има ушицу кроз коју пролази округла алка, о којој виси на пантљици.[5][1][4][6]

 
Реверс златне Медаље за храброст (1912)

Млади женски лик на авресу медаље је национална алегорија Србије.[7][1][6] Фалеристичар Милован Меденица у својој студији о овој медаљи, наводи да је женска фигура рађена по лику и сећању на српску хероину Милицу Стојадиновић Српкињу[4], док други истраживачи овај детаљ не помињу.[1][8][9] Медаља се нослила на левој страни прсију, на црвеној моарираној пантљици широкој 40 милиметара, а у виду правоугаоника који је у доњем делу савијен у троугао.[9][1][4][8] Више аутора наводи да је медаља кована од легуре злата[1][4][8], док историчар уметности Радомир Столица у свом опису овог знамења износи да је златна медаља кована од бронзе па позлаћена.[10]

Златна медаља није имала дуг век употребе — свега око шест месеци, па сходно томе и релативно мали број примерака је и искован.[4] Разлог овоме лежи у тадашњем патријахалном схватању идеала храбрости српског војника, у који се није уклапао алегоријски женски лик Србије, што је узроковало неомиљеност овог одличја. Након поменутог периода, током Другог балканског рата 1913. године, замењена је новом медаљом са представом легендарног српског јунака Милоша Обилића.[1][8]

Са естетског аспекта, медаља, како златна тако и сребрна, представља изванредан рад Ђорђа Јовановића, у стилу високог академског реализма. Премда неомиљена код одликованих, златна медаља улази у ред најпопуларнијих примерака у збиркама колекционара српских одликовања, те због своје реткости и лепоте израде има велику вредност у овим круговима.[8][4]

Сребрна медаљаУреди

Сребрна медаља је, такође, кружног облика, пречника 27 милиметара. У аверсу медаље се дат у рељефу налази српски краљевски грб: двоглави орао у полету, са штитом на грудима на којем су смештени карактеристични крст и четири оцила, те два крина у подножју животиње. Испод орла је, слично као и код златне медаље, сигнатура иницијала Ђорђа Јовановића те година „1912”. Реверс сребрне медаље је истоветан са реверсом златне — девиза: „ЗА ХРАБРОСТ”, окружена полувенцем од храстове и ловорове гранчице, које се укрштају на штиту српског грба.[4][8][10]

Медаља је кована од легуре сребра и носила се на левој страни груди, о траци у бојама народне заставе[1][10], широкој 27 милиметара, дупло толико дугачкој, која је на крају савијена у троугао.[4][8][10]

Са аспекта ликовног израза, сребрна медаља је ту слабија од свог златног парњака, али се стилски уклапа уз њу.[8] Исто као и златна медаља, и ова се додељавала само шест месеци, након чега је повучена из употребе.[4] Увидом у спискове одликованих Столица наводи да су обе медаље, у периоду своје употребе, додељене већем броју војника и официра српске војске.[10] Сребрна медаља се колекционарском тржишту појављује чешће од златне медаље, па је стога, у колекционарском смислу, мање вредна.[8]

У својој студији о овој медаљи, фалеристичар Лазар Герић наводи да осим описиване, регуларне варијанте медаље, постоји и друга варијанта, за коју закључује да је највероватније пробна. Она је кована од посребрене бронзе, пречника је 30 милиметара и на свом аверсу има алегорију Србије, док је на реверсу државни грб. Герић наводи да је ков ове медаље грубљи и примитивнији од регуларних медаља те претпоставља да се ради о неусвојеном предлогу или нереализованој понуди неке непознате медаљарске радионице.[8]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Ацовић 2013, стр. 136.
  2. ^ Gerić 1998, стр. 49.
  3. ^ „МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ (1912)”. royalfamily.org. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 30. 12. 2015. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 4,9 Medenica 1997, стр. 34.
  5. 5,0 5,1 Stolica 1975, стр. 53.
  6. 6,0 6,1 Gerić 1998, стр. 49—50.
  7. ^ „Boris Petrović: Alegorija nacije kao žena u američkom ratnom plakatu I svetskog rata”. libartes.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2016. Приступљено 31. 12. 2015. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 8,8 8,9 Gerić 1998, стр. 50.
  9. 9,0 9,1 Stolica 1975, стр. 53—54.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 Stolica 1975, стр. 54.

ЛитератураУреди

Види јошУреди