Википедија

Milan Mačvan

српски кошаркаш

Milan Mačvan (Vukovar, 16. novembar 1989) bivši je srpski košarkaš. Igrao je na poziciji krilnog centra.

Milan Mačvan
Mačvan na finalu Adeko kupa 2011.
Lični podaci
Puno ime Milan Mačvan
Datum rođenja (1989-11-16)16. novembar 1989. (34 god.)
Mesto rođenja Vukovar, SFRJ
Državljanstvo Srbija
Visina 2,05 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2011. / 54. pik, 2. runda
Odabrao: Klivlend kavalirsi
Pro karijera 2007—2020
Pozicija krilni centar
Juniorska karijera
2002—2007 FMP
Seniorska karijera
Godine Klub
2007
2007—2010
2010—2012
2011—2012
2012—2014
2014—2015
2015—2017
2017—2019
2019—2020		 FMP
Hemofarm
Makabi Tel Aviv
→ Partizan
Galatasaraj
Partizan
Olimpija Milano
Bajern Minhen
Alvark Tokio
Reprezentativna karijera
 Srbija
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 2016. Rio de Žaneiro Srbija
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2009. Poljska Srbija
Srebrna medalja — drugo mesto 2017. Turska Srbija
Univerzijada
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Beograd Srbija

Klupska karijera uredi

Mačvan je rođen u Vukovaru, ali je zbog rata morao da napusti rodni grad, pa je sa majkom jedan period proveo u Novom Sadu. Kasnije se vratio u Vukovar, gde je sa šest godina počeo da trenira košarku u istoimenom klubu. Ipak ubrzo se sa porodicom ponovo seli, ovoga puta u Bačku Palanku. Tamo je Mačvan trenirao u ekipi Dunava.[1]

Kada je imao 13 godina, na jednom košarkaškom kampu ga je zapazio Milovan Bulatović, trener mlađih selekcija u FMP-u. Na poziv ovog trenera, Mačvan se seli u Beograd i počinje da nastupa u mlađim kategorijama FMP-a.[1] Sa juniorima FMP-a u sezoni 2006/07. stiže do finala juniorske Evrolige, gde su poraženi od Žalgirisa. Mačvan je u finalnoj utakmici zabeležio 28 poena i 15 skokova.[2] Prvom timu FMP-a je priključen u sezoni 2007/08. kod trenera Vlade Vukoičića. Odigrao je pet utakmica za FMP na početku takmičarske 2007/08. u Jadranskoj ligi.[3] S obzirom da Mačvan nije imao profesionalni ugovor sa ekipom FMP-a, jer je bio maloletan, u decembru 2007, nedugo nakon što je postao punoletan, potpisuje četvorogodišnji ugovor sa vršačkim Hemofarmom, koji je FMP-u platio minimalno propisano obeštećenje od 150.000 evra.[4]

Mačvan je u ekipi Hemofarma proveo tri godine (decembar 2007—decembar 2010).[5] Tokom tog perioda trenirala su ga četvorica trenera — Miroslav Nikolić, Vlada Vukoičić, Stevan Karadžić i Željko Lukajić. Mačvan je u nekoliko navrata sa Hemofarmom stizao do završnica kako domaćeg tako i regionalnog takmičenja, ali ipak nije osvojio trofej. Bio je najkorisniji igrač svog kluba po indeksu korisnosti u Jadranskoj ligi u dve uzastopne sezone — 2008/09, 2009/10,[6] dok je u sezoni 2010/11. bio najkorisniji igrač cele lige do momenta odlaska u decembru 2010.[7] Sa vršačkim klubom je u sezoni 2008/09. stigao do polufinala ULEB kupa (današnji Evrokup) gde su poraženi od Lijetuvos ritasa. U ovoj sezoni Mačvan je pružao zapažene partije u ULEB kupu, pa je u martu 2009. dobio nagradu „Zvezda u usponu”, koja se dodeljuje najboljem mladom igraču u sezoni.[8]

U aprilu 2009. je nastupao na Najk hup samitu u Portlandu, utakmici na kojoj igraju mladi igrači iz SAD protiv igrača iz ostatka sveta. Mačvan je predvodio svetsku selekciju juniora u pobedi nad juniorskim sastavom SAD 97:89. On je meč završio sa 23 poena, 14 skokova i šest asistencija, i bio je najkorisniji igrač utakmice. Bila je to prva pobeda ekipe sveta nakon 1998. godine kada je za njih nastupao Dirk Novicki.[9]

U decembru 2010. napušta Hemofarm i prelazi u Makabi iz Tel Aviva.[5] Potpisao je ugovor u trajanju od četiri i po godine (do leta 2015).[10] Mačvan je u dresu izraelskog kluba debitovao u Evroligi, ali trener Dejvid Blat mu nije davao veliku minutažu. Na 12 odigranih utakmica u najjačem klupskom evropskom takmičenju, beležio je prosečno tek 3,5 poena po meču.[11] Makabi je u sezoni 2010/11. stigao do finala Evrolige, gde je poražen od Panatinaikosa, a Mačvan je u finalnoj utakmici proveo 12 minuta na parketu, uz tri postignuta poena.[11] Srpski košarkaš je sa Makabijem osvojio dva trofeja, prvo u februaru 2011. nacionalni Kup,[12] a potom u maju iste godine i titulu prvaka Izraela.[13]

Na NBA draftu 2011. je odabran kao 54. pik od strane Klivlend kavalirsa.[14]

U oktobru 2011. Makabi ga šalje na jednogodišnju pozajmicu u Partizan.[15] Mačvan je sa crno-belima u sezoni 2011/12. osvojio titulu prvaka Srbije i Kup Radivoja Koraća. Nastupao je i u Evroligi gde je na 10 odigranih utakmica beležio prosečno 15,3 poena i 8,2 skoka po meču.[11]

U julu 2012. raskida ugovor sa Makabijem i potpisuje dvogodišnji ugovor sa ekipom Galatasaraja.[16] Mačvanov bivši klub Makabi dobio je kao obeštećenje 250.000 evra. Mačvan je sa ekipom Galatasaraja u sezoni 2012/13. osvojio titulu prvaka Turske. Nakon dve sezone je napustio klub.

U oktobru 2014. se vratio u Partizan, potpisavši ugovor do kraja sezone.[17][18] Mačvan sa crno-belima u sezoni 2014/15. nije osvojio nijedan trofej. Partizan je u ovoj sezoni prvi put nakon 13 godina ostao bez titule prvaka države, nakon poraza od Crvene zvezde u finalnoj seriji Superlige Srbije.[19] Ipak i pored poraza, Mačvan je dobio nagrade za najkorisnijeg igrača i najboljeg strelca finalne serije. On je u tri duela sa Crvenom zvezdom sakupio ukupno 65 indeksnih poena, postigao 46 poena i zabeležio po 33 skokova, četiri asistencije i 19 iznuđenih faulova.[20] Od istog protivnika Partizan je eliminisan i u polufinalima Kupa Radivoja Koraća i Jadranske lige, dok su u Evrokupu crno-beli eliminisani već nakon prve faze. Mačvan je uvršten u idealnu petorku Jadranske lige za sezonu 2014/15, nakon što je beležio prosečno 11,4 poena, 7,2 skoka i 2,7 asistencije po meču.[21]

U julu 2015. potpisuje dvogodišnji ugovor sa Olimpijom iz Milana.[22] U ekipi koju je vodio Jasmin Repeša, Mačvan je proveo naredne dve sezone, tokom kojih je osvojio jednu titulu prvaka Italije (2015/16), jedan Superkup (2016) kao i dva trofeja Kupa Italije (2016, 2017).

U julu 2017. potpisuje dvogodišnji ugovor sa Bajern Minhenom, na čijoj klupi je sedeo Aleksandar Đorđević.[23] U januaru 2018, na utakmici Evrokupa protiv Zenita u Sankt Peterburgu, Mačvan je doživeo tešku povredu kolena zbog koje je propustio ostatak sezone 2017/18.[24] Bajern je u ovoj sezoni osvojio Bundesligu i Kup Nemačke, pa je tako Mačvan osvojio još dva trofeja u svojoj karijeri, iako zbog povrede nije mogao da igra u odlučujućim utakmicama. Nakon šestomesečne pauze, Mačvan se leta 2018. priključio pripremama Bajerna kod trenera Dejana Radonjića (zamenio Đorđevića u martu 2018).[25] Ipak u septembru 2018. obnavlja povredu kolena,[26] nakon čega propušta celu 2018/19. sezonu.[27]

U julu 2019. odlazi u Japan i potpisuje za ekipu Tokio Alvark, kod trenera Luke Pavićevića.[28] U septembru 2019. sa ekipom Tokija osvaja Kup šampiona Azije, a tom uspehu je značajno doprineo jer je u finalnoj utakmici sa Al Rijadijem postigao 20 poena, uhvatio osam lopti i podelio šest asistencija.[29] U prvenstvu Japana je odigrao 20 utakmica na kojima je beležio prosečno 15 poena po meču.[30] Zbog pandemije korona virusa u martu 2020. je prvenstvo Japana otkazano, a Tokio Alvark je proglašen šampionom svoje konferencije.[31]

Mačvan je 1. juna 2020. objavio da završava igračku karijeru.[32]

Reprezentacija uredi

Mlađe kategorije uredi

 
Mačvan u dresu reprezentacije 2010. godine

Sa reprezentacijom Srbije do 19 godina je osvojio Svetsko prvenstvo 2007. godine u Novom Sadu.[33] Mačvan je na tom prvenstvu proglašen za najkorisnijeg igrača,[34] iako je bio godinu dana mlađi od konkurencije. Postigao je 19 poena i zabeležio 10 skokova u finalnoj utakmici sa reprezentacijom SAD, za koju su između ostalih igrali Stef Kari, Deandre Džordan...[35] Istog leta je sa svojom generacijom, reprezentacijom do 18 godina, osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Španiji. Mačvan je u finalnoj utakmici protiv Grčke postigao 32 poena uz 14 skokova.[36]

U avgustu 2008. sa reprezentacijom do 20 godina osvaja Evropsko prvenstvo u Letoniji. Mačvan je i na ovom turniru pružao zapažene partije, a u finalnoj utakmici sa Litvanijom je postigao 31 poen.[37] Leta 2009. sa univerzitetskom selekcijom osvaja zlatnu medalju na Univerzijadi u Beogradu.[38]

Seniori uredi

Nakon dobrih partija u univerzitetskom timu, selektor Dušan Ivković pozvao je njega, i još četvoricu saigrača, na pripreme seniorske reprezentacije za Evropsko prvenstvo 2009. u Poljskoj.[39] Mačvan je uspeo da izbori svoje mesto među prvih dvanaest i bude deo tima koji je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu.[40]

Nastupao je i na Svetskom prvenstvu 2010. u Turskoj kao i na Evropskom prvenstvu 2011. u Litvaniji gde nacionalni tim nije osvojio medalju.[41] Tokom leta 2012. je igrao i u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. u Sloveniji. Leta 2013. selektor Ivković ga je uvrstio na spisak igrača za EP 2013, ali Mačvan se nije pojavio na prozivci igrača.[42]

Mačvan se našao na širem spisku novog selektora Aleksandra Đorđevića za Svetsko prvenstvo 2014. u Kini,[43] ali je ipak otpao pri prvom skraćivanju spiska.[44] Naredne 2015. godine se ponovo našao na širem spisku selektora Đorđevića za Evropsko prvenstvo,[45] ali je opet otpao pri prvom skraćivanju spiska.[46] Nakon tri godine pauze, Mačvan je konačno zaigrao za nacionalni tim leta 2016. Zbog povrede je propustio kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, ali je zaigrao na Olimpijskom turniru u Riju gde je osvojio srebrnu medalju.[47]

Kao kapiten je predvodio reprezentaciju na Evropskom prvenstvu 2017. godine gde je osvojena srebrna medalja nakon poraza u finalu od Slovenije.[48][49] Zbog povrede je propustio celu sezonu 2018/19, pa je u dogovoru sa selektorom Đorđevićem odlučeno da propusti i Svetsko prvenstvo 2019. u Kini.[50]

Uspesi uredi

Klupski uredi

Reprezentativni uredi

Pojedinačni uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Mačvan: Košarka me iščupala iz kandži rata”. novosti.rs. 6. 1. 2013. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  2. ^ „Juniori FMP-a bez trofeja u Atini”. b92.net. 6. 5. 2007. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  3. ^ „FMP - sezona 2007/08. Jadranska liga”. adriaticbasket.com. Arhivirano iz originala 28. 02. 2010. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  4. ^ „Mačvan u Hemofarmu četiri godine”. b92.net. 18. 12. 2007. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  5. ^ a b „Mačvan otišao u Makabi, traži se novi vođa”. politika.rs. 19. 12. 2010. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  6. ^ „Milan Mačvan”. adriaticbasket.com. Arhivirano iz originala 19. 08. 2011. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  7. ^ „Mačvan u Makabiju”. novosti.rs. 16. 12. 2010. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  8. ^ „Mačvan u Hemofarmu četiri godine”. b92.net. 18. 12. 2017. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  9. ^ „Mačvan se poigrao sa Amerikancima”. b92.net. 12. 4. 2009. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  10. ^ „Mačvan u Makabiju do 2015.godine”. b92.net. 16. 12. 2010. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  11. ^ a b v „Milan Mačvan”. Euroleague.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  12. ^ „Makabiju 38. kup, Mačvanu prvi”. b92.net. 11. 2. 2011. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  13. ^ „Mačvan na tronu, Makabi na Jadranu”. novosti.rs. 26. 5. 2011. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  14. ^ „Mačvan. "Nećemo izneveriti narod"”. b92.net. 24. 6. 2011. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  15. ^ „Mačvan u Partizanu mt:s!”. kkpartizan.rs. 18. 10. 2011. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  16. ^ „Mačvan dve godine u Galatasaraju!”. novosti.rs. 30. 7. 2012. Pristupljeno 10. 4. 2013. 
  17. ^ „Mačvan u Partizanu!”. novosti.rs. 17. 10. 2014. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  18. ^ „Mačvan: Partizan je uvek bio i uvek će biti veliki”. kkpartizan.rs. 21. 10. 2014. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  19. ^ „Nakon 13 godina šampion države nije Partizan”. kkpartizan.rs. 18. 6. 2015. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  20. ^ „MILAN MAČVAN – MVP FINALNE SERIJE”. kls.rs. 19. 6. 2015. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  21. ^ „Marjanović predvodi "idealne"”. novosti.rs. 2. 4. 2015. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  22. ^ „Mačvan potpisao!”. mondo.rs. 15. 7. 2015. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  23. ^ „Milane, dobro došao u Minhen!”. mozzartsport.com. 21. 7. 2017. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  24. ^ „Teška povreda kolena i kraj sezone za Milana Mačvana”. rts.rs. 24. 1. 2018. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  25. ^ „Povratak posle šest meseci - Mačvan ponovo na terenu”. mozzartsport.com. 21. 8. 2018. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  26. ^ „Neverovatan peh... Mačvanu ponovo stradalo koleno”. mozzartsport.com. 8. 9. 2018. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  27. ^ „Mačvan pauzira od šest do devet meseci”. mozzartsport.com. 9. 9. 2018. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  28. ^ „Koničiva Japan, Mačvan karijeru nastavlja u Alvark Tokiju”. b92.net. 24. 7. 2019. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  29. ^ „Mačvan osvojio Aziju!”. maxbetsport.rs. 29. 9. 2019. Arhivirano iz originala 30. 03. 2020. g. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  30. ^ „Milan Macvan”. bleague.jp (na jeziku: japanski). Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  31. ^ „Japanci otkazali košarkašku sezonu, Mačvanov Alvark proglašen za šampiona svoje konferencije”. mozzartsport.com. 27. 3. 2020. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  32. ^ „OPROŠTAJ MAČVANA: Čist prema sebi, ne želim da zavlačim ljude”. zurnal.rs. 1. 6. 2020. Pristupljeno 1. 6. 2020. 
  33. ^ „Dan kada su Jeremić i Mačvan razbili Amere, a Srbija uzela zlato”. kosarka24.com. 22. 7. 2014. Arhivirano iz originala 16. 07. 2017. g. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  34. ^ „Mačvan MVP, Jeremić najbolji šuter”. b92.net. 22. 7. 2007. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  35. ^ „Kari i Batum, “šegrti” u Novom Sadu 2007.”. kosmagazin.com. 22. 7. 2016. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  36. ^ „Od "minus" 16 do zlata”. politika.rs. 13. 8. 2007. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  37. ^ „U20: Srbija ponovo najbolja!”. b92.net. 10. 8. 2008. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  38. ^ „Zlato košarkašima Srbije”. rts.rs. 11. 7. 2009. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  39. ^ „Ivković saopštio spisak kandidata za put u Poljsku”. rts.rs. 13. 7. 2009. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  40. ^ „Srebro Srbiji na EP u košarci”. politika.rs. 20. 9. 2009. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  41. ^ „Milan MACVAN (SRB) participated in 12 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  42. ^ „Ivković ne zna zašto Mačvan nije došao, Micov ne ide sa "orlovima" na pripreme!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2013. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  43. ^ „SP: Đorđević objavio širi spisak”. b92.net. 6. 6. 2014. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  44. ^ „Đorđević skratio spisak za SP”. b92.net. 1. 7. 2014. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  45. ^ „Sale Đorđević objavio spisak: Jokić, Marjanović i Majstorović novajlije, vratili se Mačvan, Milosavljević i Erceg!”. mozzartsport.com. 26. 5. 2015. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  46. ^ „Đorđević: Mačvan je igračina, ali mi se ne uklapa u projekciju”. rts.rs. 25. 6. 2015. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  47. ^ „Mačvan za MOZZART Sport: Ne znaš koliko ti nešto nedostaje dok ga ne izgubiš! Bilo mi je teško bez Orlova”. mozzartsport.com. 28. 8. 2016. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  48. ^ „Milan Mačvan novi kapiten Srbije”. b92.net. 22. 8. 2017. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  49. ^ „Mačvan: "Čestitam Sloveniji, sramota je da Srbija ima ovakav tretman"”. sportske.net. 17. 9. 2017. Arhivirano iz originala 30. 03. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  50. ^ „Milan Mačvan ne ide na Mundobasket”. mozzartsport.com. 3. 8. 2019. Pristupljeno 30. 3. 2020. 

Spoljašnje veze uredi


Kapiten Srbije
-
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Мачван&oldid=27136531”