Википедија

Milan Mladenović

српски музичар
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Milan Mladenović (višeznačna odrednica).

Milan Mladenović (Zagreb, 21. septembar 1958 — Beograd, 5. novembar 1994) bio je jugoslovenski i srpski rok muzičar i antiratni aktivista, koji je najpoznatiji kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekatarina Velika.

Milan Mladenović
Milan Mladenović, 1992.
Lični podaci
Datum rođenja(1958-09-21)21. septembar 1958.
Mesto rođenjaZagreb, FNR Jugoslavija
Datum smrti5. novembar 1994.(1994-11-05) (36 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Jugoslavija
Muzički rad
Aktivni period1977—1994.
ŽanrRok
InstrumentGitara, vokal
Ostalo
Povezani članciEkatarina Velika, Šarlo akrobata, Limunovo drvo

Milan je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih rok izvođača sa prostora bivše Jugoslavije, ističući se svojim talentom u sviranju, komponovanju i pisanju, harizmom, britkim umom, avangardom i poetskom zanesenošću, uvrstio je se u simbole jugoslovenske muzike, kao i u urbanu legendu Beograda.

Biografija uredi

Detinjstvo i mladost uredi

Rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice, i majke Danice Puharić (iz Makarske, Hrvatska). U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko godina, o čemu je rekao:

Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd.[1]

Godine 1970, porodica Mladenović preselila se u Beograd. Milan je pohađao Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj je krajem sedamdesetih godina, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihajlovićem Gagijem i drugom iz kraja Milanom Stefanovićem — Mikicom, osnovao svoj prvi bend — Limunovo drvo. Svirali su na gitarijadama u Žarkovu i Železniku, u Bloku 45 (tzv. „Rok blok”), u Domu omladine, a održali su i tri samostalna koncerta u SKC-u i Studiju M u Novom Sadu. Poznatije numere Limunovog drveta bile su: „Da li se sećate?”, „Sedmi krug”, „Oko moje glave”, „Limunovo drvo”, „Ne veruj”, „Prevaren” i „Crni hleb”. U to vreme Milanovo društvo postalo je aktivno uključeno u novi pravac muzike poznat kao novi talas (engl. new wave).[2]

Muzička karijera uredi

Godine 1980, zajedno sa Mihajlovićem, Dušanom Kojićem- Kojom i Ivanom Vdovićem — Vdom, Mladenović je osnovao svoj prvi značajniji sastav — Šarlo Akrobata. Prvi nastup su imali aprila 1980. godine u SKC-u, kao predgrupa Pankrtima.[1] Nekoliko pesama grupe („Niko kao ja”, „Ona se budi”, „Oko moje glave” i „Mali čovek”) ubrzo je objavljeno na kultnoj kompilaciji „Paket aranžman”, a 1981. godine izašao je prvi i jedini album benda — „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, koji se smatra jednim od važnijih albuma jugoslovenskog novog talasa.[2] Šarlo Akrobata se nakon toga raspao usled nesuglasica između Milana i Koje.[2]

Krajem 1981. godine, Milan Mladenović sa Dragomirom Mihajlovićem, drugarom iz bivšeg benda Limunovo drvo, formira novi bend Katarina II. Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar Šarla akrobate Ivan Vdović. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album „Katarina II” na kojem se nalaze čuvene numere „Aut”, „Jesen”, „Radostan dan”, „Treba da se čisti”, „Ja znam” i druge. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, tekstove za pesme „Vrt” i „Platforme” potpisao je Gagi, a muzika je zajednička.[3] U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da više nije član grupe.[3] Mihajlović kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime — „Ekatarina Velika”. U EKV dolazi novi bubnjar Ivan Fece Firči iz Lune, umesto Vda. Godine 1985, izlazi istoimeni album „Ekatarina Velika” koji dobija povoljne kritike te skreće pažnju na bend. Album iz 1986, „S’ vetrom uz lice”, lansira ih na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaju sve do 1994. godine izdajući seriju uspešnih albuma.

Tokom rada sa Ekatarinom, Mladenović sarađuje kao producent na albumima bendova „Gustaf i njegovi dobri duhovi” (Gustafi) i Fit. 1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavljuje u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta”, a sledeće godine i u filmu Milana Živkovića „Crna Marija” gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru „Bus Station”. Krajem osamdesetih piše muziku za jednu pozorišnu predstavu na kojoj još rade i Vlatko Stefanovski, Đorđe Erić (sin Dobrice Erića), Zoran Petrović i drugi.

Antiratni angažman uredi

 
Grob na beogradskom Novom groblju

Početkom jugoslovenskih ratova, 1992. godine, sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formira projekat „Rimtutituki”, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl „Slušaj 'vamo!”, s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. EKV, Partibrejkers i Električni orgazam septembra 1993. godine sviraju u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom Vještice u okviru akcije „Ko to tamo pjeva”.[1]

Ratno stanje se neposredno odrazilo i na stvaralaštvo Ekatarine Velike, naročito na poslednjim albumima Dum dum i Neko nas posmatra.

U vreme opsade Dubrovnika, Milan je pozvao publiku da minutom ćutanja odaju počast bombardovanom Dubrovniku i njegovom stanovništvu. Međutim, neki iz gomile su glasno negodovali, a čuli su se čak i povici „uhapsite ga”.[4] Kada je trebalo da gostuju Rimtutitukijem u Banjaluci tokom rata, Milan je iz protesta otkazao nastup zato što je eksplozivom srušena najstarija i najpoznatija banjalučka džamija Ferhadija iz 1579. godine.[5]

Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao![6]

Put u Brazil uredi

U leto 1994. godine Mladenović putuje u Brazil, gde sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem — Subom (alijas Rex Ilusivii) i nekoliko brazilskih muzičara snima album „Angel’s Breath” („Dah anđela”). Po Milanovim rečima, „to je neka vrsta psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem”.[1] Milan zatim odlazi u Pariz, gde je režirao spot za pesmu „Crv”.[1] Spot za pesmu je objavljen nakon Milanove smrti na osnovu njegovog samostalnog rada i rada njegovih prijatelja.

Bolest i smrt uredi

U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Mladenović biva prebačen u bolnicu. Pre nego što se ploča Angel’s Breath pojavila, Milan Mladenović je umro od raka pankreasa 5. novembra 1994. u Beogradu.[7] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Diskografija uredi

Šarlo akrobata uredi

Katarina II uredi

Ekatarina Velika uredi

Rimtutituki uredi

Angel's Breath uredi

  • „Angel's Breath” (Imago Records, 1994.) — Milan Mladenović i Mitar Subotić Suba

Nasleđe uredi

Tri ulice u glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika nose Mladenovićevo ime. Naime, jedna ulica u Zemun polju u Beogradu je 2004. godine ponela ime Milana Mladenovića, a početkom decembra 2007. godine i u Zabjelu, predgrađu Podgorice, jednoj ulici je dato njegovo ime.[8] U oktobru 2012. jedna od ulica u naselju Jakuševac u Novom Zagrebu ponela je njegovo ime[9]

Marta 2011. godine, Liberalno-demokratska partija pokrenula je inicijativu da trg ispred Doma omladine u Beogradu ponese ime Milana Mladenovića.[10] Inicijativu je za samo 12 dana potpisalo 15.000 građana[11], a 14. juna iste godine, Skupština gradske vlade potvrdila je ovu odluku[12] Prema odluci Skupštine Grada od 14. jula 2011. plato ispred Doma omladine u Beogradu nosi ime „Plato Milana Mladenovića”, a ploču sa njegovim imenom otkrio je poslednji menadžer EKV-a Dušan Ercegovac.[13]

Osnovana je Zadužbina Milana Mladenovića 2019. godine.[14] Dana 5. novembra 2022. na ulazu u zgradu u kojoj je od 1973. do 1994. godine stanovao, u Bulevaru Milutina Milankovića broj 28 na Novom Beogradu, otkrivena je spomen ploča sa Milanovim likom, uz stihove pesme „Zemlja” grupe EKV.[15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d Milan Mladenovic biografija (dobavljeno 2. februar 2009.)
  2. ^ a b v Milan Mladenović na last.fm (dobavljeno 2. februar 2009.)
  3. ^ a b Ekatarina Velika — istorija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. април 2009) (dobavljeno 2. фебруар 2009.)
  4. ^ „Predubok trag pod levom miškom”. E-novine.com. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  5. ^ Cane o Milanu Mladenoviću Архивирано на сајту Wayback Machine (25. oktobar 2007), Pristupljeno 12. april 2013.
  6. ^ Intervju Milana Mladenovića za emisiju „Ženske priče“ na 3K RTB početkom 1990-ih.
  7. ^ EKV, Ilustrovana YU rock enciklopedija: 1960—1997, Petar Janjatović. 1998. ISBN 978-86-83053-08-7.
  8. ^ Vest o imenovanju podgoričke ulice Milanovim imenom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2008) , Pristupljeno 2. februar 2009.
  9. ^ Vođa rok grupe EKV dobio ulicu u Zagrebu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2012), Pristupljeno 12. april 2013.
  10. ^ „Veb sajt LDP-a: Trg Milana Mladenovića u Beogradu. 18. mart 2011”. Beograd.ldp.rs. Arhivirano iz originala 13. 12. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  11. ^ „B92: Podrška za Trg Milana Mladenovića. 14. april 2011”. B92.net. 14. 4. 2011. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  12. ^ „RTS:Trg pesnika. 14. jun 2011” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. 14. 6. 2011. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  13. ^ „Kultura – Vesti – Otvoren „Plato Milana Mladenovića””. B92. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  14. ^ Osnovana Zadužbina Milana Mladenovića (B92, 8. april 2019)
  15. ^ „Otkrivena spomen-ploča posvećena Milanu Mladenoviću”. sputnikportal.rs. Pristupljeno 5. 11. 2022. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Младеновић&oldid=27698024”