Википедија

Miliduh

Knez Miliduh (790–806.) je bio lužičkosrpski knez[1]. Predvodio je Slovene u pobuni protiv franačke vladavine Karla Velikog. Miliduh i drugi slovenski princ Nesita poginuli su u blizini sadašnjeg grada Vajsenfelsa (Nemačka) u borbi sa Francima pod komandom Karla Mlađeg[2] 806. godine.[3] Knez Miliduh je imao dvojicu sinova[traži se izvor], koji su se po predanju podelili tako da je jedan od njih poveo deo srpskog naroda na jug, odnosno Balkan, a drugi ostao u Polablju sa delom naroda koji je vremenom u velikoj meri germanizovan. Ostaci tog naroda su današnji balkanski Srbi i Lužički Srbi. Prema Analima franačkog kraljevstva bio je knez, a po „Chronicon Moissiacense” kralj. U Analima se pominje kao „Melito”, a kod „Chronicon Moissiacense” kao „Nusito”. Zbog toga ima različita imena u starijoj i novijoj literaturi. U Lužici se najčešće zove Miliduh.

Miliduh
Lični podaci
Datum rođenja8. vek
Datum smrti806.
Mesto smrtiGera,
GrobGerlic
Knez
Periodoko 790—806.
PrethodnikDervan
NaslednikCzimislav, Tunglo

U 766. godini franačka vojska je napala Lužičane u srednjem toku Zale.[4] U 782. godini došlo je do ustanka, gde su Lužičani razarali Tiringiju i Saksoniju između Zale i Labe, koji se završio pobedom Franačke koja je osvojila slovenska plemena kod Veidahaburga, kraj Naumburga. 789. Karlo Veliki uz pomoć Srba, Frizijaca, Obodrita i Saksonaca uspeva da pređe reku Labu, Hafel i prodre na teritoriju Veleta. Posle ovog Dragovit je morao da bude lojalan Karlu Velikom.[5] Nakon toga su pokorili nemačka plemena Saksonce i slovenska plemena Ljutiće 805. godine, napali su srpsko pleme Glomače u oblasti severnog Majsenae i kod Austrazije[6], kasnije je Karlo Veliki napravio kampanju protiv Slovena u Bohemiji.[7][8] Posle osvajanje 805. godine stvorena je granica prema Srbima zbog ekonomskog, vojnog i etničkog razdvajanja između Germana u Franačkoj i Slovena.[9] 806. godine je opet došlo do upada u Lužicu, bitke su se desile kod srednjeg sloja Elbe (kod Desaua i Srbišta), franačku vojsku je prevodio Karlo Mlađi, sin Karla Velikog i najverovatnije se bitke desile u Donjoj Lužici (u blizini Kalaua). U bici kod Gera u istoj godini pao je Miliduh.[10]. Posle njegove smrti neka srpska plemena su primila franačku vlast. Posle ove bitke potpao je dobar deo oblasti između Halea i Magdeburga pod franačku vlast. Dalji ustanci su se ređali 816, 838. i 839. godine. Te godine je pao Czimislav, knez Koledića. Njegov glavni grad, kao i druge gradove su uništili Saksonci.[6]

Od 9. veka teritorija plemenskog saveza Srba se širi uključujući podružje Lužice, etnonim Srbi se širi na istok do reke Odre među Lužičane, Miličane i druga plemena.[4]

Ajnhard opisuje ulaz Karla Velikog u „srpsku zemlju”ː

Et inde post non multos dies Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavorum dux interfectus est, duoque castella ab exercitu aedificata, unum super ripam fluminis Salae, alterum iuxta fluvium Albim.

— Anali franačkog kraljevstva, 806. godina

Ne zna se gde je Miliduh sahranjen, ali o tome postoji jedna legenda da on nije poginuo, nego da sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj pećini kod Gerlica i da će da se probudi kad bude bilo vreme da se ojača Lužica.

Reference uredi

  1. ^ Kętrzyński, Wojciech (1897). Rozprawy: O rocznikach polskich. Ser. II (na jeziku: Polish). Vol. IX. Krakow. str. 209. 
  2. ^ Bulgarin, Thaddäus (1839). Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung (na jeziku: German). Leipzig: Eduard Franken. str. 330—. 
  3. ^ Vukcevich, Ivo (2001). Rex germanorum, populos sclavorum: (na jeziku: engleski i Latin). University City Press. str. 366—. 
  4. ^ a b Rastko.org, Lužički Srbi u srednjem veku
  5. ^ Leif Inge Ree Petersen (1. 08. 2013). Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam. BRILL. str. 749—750. ISBN 978-90-04-25446-6. 
  6. ^ a b Rastko.org, Lužički Srbi u srednjem veku
  7. ^ Vickers, Robert H. (1894). History of Bohemia. Chicago: C. H. Sergel Company. str. 48. 
  8. ^ Gerard Labuda (2002). Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej. PTPN. ISBN 978-83-7063-337-0. „806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus” 
  9. ^ Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.
  10. ^ Zahrodnik 2009.

Literatura uredi

Knez Lužničkih Srba

790 - 806.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милидух&oldid=27748584”