Википедија

Milka Knežević-Ivašković

Milka Knežević-Ivašković (Beograd, 1961) srpska je književnica i aktivistkinja za prava životinja. Predstavnica je Međunarodne lige za zaštitu primata za SFRJ i Srbiju.[2] Članica je Udruženja književnika Srbije[3].

Milka Knežević-Ivašković
Lični podaci
Datum rođenja(1961-06-03)3. jun 1961.
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija,
Književni rad
Uticaji odDino Bucati, Stiven King, Klajv Barker[1]
Najvažnija delaTarakan, Izgubljeno lice, Đavolji tobogan
NagradeKnjiževna nagrada Andra Gavrilović, Nagrada Rade Obrenović, Književna nagrada Politikinog Zabavnika

Biografija

uredi

Milka Knežević-Ivašković je rođena u Beogradu 3. juna 1961. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu, na odseku za Opštu književnost i teoriju književnosti – smer književne publicistike.[3]

Njeni najstariji naslovi su knjige prvenstveno za decu i mlade: godine 2002, objavljuje svoju prvu knjigu, Veliko drvo[4], priču o mladunčetu orangutana, otrgnutog iz svog staništa i odvedenog u zoološki vrt; drugi roman, 13 – jedno sećanje na sedamdesete (2004)[5], je autorkin dorađen dnevnik iz tinejdžerskog perioda. Iste godine, izlazi i nastavak Bez daha[6], koji skreće u domen psihološke drame. Njena sledeća knjiga, Najbolji prijatelj (2006)[7], zbirka je priča u kojima su glavni protagonisti ljudi i psi. Sledeća tri romana, Tango makabr (2007)[8], Izgubljeno lice (2009)[9], Đavolji tobogan (2012)[10], mogu se svrstati u psihološke drame sa elementima trilera. Tango makabr, naizgled ljubavna priča, tretira problem porodičnog nasilja; Izgubljeno lice, roman o Internet zavisnicima, nominovan je u najuži izbor za nagradu Žensko pero 2010. godine[11]; Đavolji tobogan, koji više naginje krimi žanru[12], predstavlja prekretnicu i okretanje ka mračnijim temama.

Iste 2012. godine, Knežević-Ivašković se priključuje grupi autora sa foruma Znak Sagite, koji učestvuju na zajedničkom projektu elektronske zbirke horor priča – Nešto diše u mojoj torti[13]. Antologija je zapažena na području cele bivše Jugoslavije, i etablira se kao najčitanija elektronska zbirka u regionu[14], a 2016. godine je publikovana u štampanom obliku kod beogradskog izdavača Arete[15] [16] . Deo priča iz petogodišnjeg učešća u Nešto diše u mojoj torti, zajedno sa nagrađenim pričama i prethodno neobjavljivanim rukopisima, našao se u zbirci Oni koji jesmo (2015)[17]. Sledi roman Kavez (2018)[18] u elektronskoj formi, a zatim zbirka priča Kuća duhova (2020)[19][20] koja uključuje tekstove prethodno objavljivane na blogovima i društvenim mrežama, i nekoliko do tada neobjavljenih priča.

Godine 2021. objavljuje roman Tarakan[21], urbanu fantastiku sa elementima horora, u kome objedinjuje iskustvo pisanja proze za decu i mlade, i učešća u projektu Nešto diše u mojoj torti. Radnja romana, smeštena na kraj osamdesetih godina 20. veka, i locirana na Kosančićevom vencu[22], priča o četrnaestogodišnjem dečaku koji se suočava sa porodičnim prokletstvom. Roman je osvojio dve nagrade u kategoriji književnosti za mlade: Rade Obrenović[23] i nagradu Politikinog Zabavnika[24], a pored toga se našao u širem izboru od sedam knjiga, za nagradu „Dušan Radović“[25], koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda.

Teme i motivi u delima

uredi

U stvaralaštvu Milke Knežević-Ivašković preovlađuju teme društvenog licemerja i mračne strane ljudske psihe.[26][27][28] Protagonisti njenih priča uglavnom nisu junaci u doslovnom smislu i nema podele na crno-beli svet; književna kritičarka Anđelka Cvijić piše da se u njenoj zbirci Oni koji jesmo sreću „mnogi likovi čije je delanje na granici patologije: oni zlostavljaju, siluju, manipulišu, ucenjuju, a pakost i podrugljivost što rastu u njima usmerene su ka njihovoj okolini koja ne sluti šta im se krije u duši.“[29] Sama Ivaškovićka je izjavila da je autorka „teških priča“ i da voli književnost „koja iskače iz šablona“[30], a kao svoje uzore je navela Dina Bucatija i, u više navrata, Stivena Kinga, sa čijim stvaralaštvom je i upoređen njen roman Tarakan u saopštenju žirija Zmajevih dečjih igara.[31] Zlo iz dela Milke Knežević-Ivašković nagoni ljude da ugrožavaju sebi bližnje, najčešće jer se vinovnici zla prepuštaju svojoj devijantnoj prirodi. U Tarakanu se, u tom kontekstu, ističe značaj empatije jednog tinejdžera, koji u dodiru sa zlom treba da pobedi zlo, a da ono ne izmeni njegovu prirodu.[32][33]

Nagrade i priznanja

uredi
  • Nagrada Radio Beograda I za kratku priču za najmlađe „Dobro jutro deco“, za kratku priču Poklon za Anđelu (2006)[34];
  • Treća nagrada Borske biblioteke za najbolju pripovetku, za pripovetku Međed (2007)[3];
  • Nagrada Andra Gavrilović za najbolju pripovetku, za pripovetku Samsara Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. februar 2022) (2009)[3];
  • Nominovana za nagradu Žensko pero za najbolji roman, najuži izbor, za roman Izgubljeno lice (2009)[35];
  • Nagrada Rade Obrenović Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za decu i mlade, za roman Tarakan (2021)[36];
  • Nagrada Politikinog Zabavnika za najbolje književno delo namenjeno mladima, za roman Tarakan (2021)[37];
  • Nominovana za nagradu „Dušan Radović“ Biblioteke grada Beograda za najbolju knjigu za decu i mlade, širi izbor, za roman Tarakan (2021)[25];
  • Nominovana za Nagradu Grada Niša za književnost za decu i mlade „Maleni cvet“, uži izbor, za roman Tarakan (2021)[38]

Bibliografija

uredi

Romani

uredi
  • Veliko drvo, NNK Internacional, 2002.
  • 13 - jedno sećanje na sedamdesete, NNK Internacional, 2004.
  • Bez daha, NNK Internacional, 2004.
  • Tango makabr, NNK Internacional, 2007.
  • Izgubljeno lice, NNK Internacional, 2009.
  • Đavolji tobogan, NNK Internacional, 2012.
  • Kavez, samizdat, 2018.
  • Tarakan, NNK Internacional, 2021.

Zbirke priča

uredi
  • Najbolji prijatelj, Signature, 2006.
  • Oni koji jesmo, NNK Internacional, 2015.
  • Kuća duhova, NNK Internacional, 2020.

Zbirke eseja

uredi
  • Kuća straha: mali vodič kroz horor, Signature, 2005.[39]

Reference

uredi
  1. ^ Lujak, Tamara, "Nešto diše u mojoj torti, antologija kratkih priča strave", Beleg, 23. 04. 2013. Pristupljeno 06.02.2022.
  2. ^ IPPL Field Representatives. Pristupljeno 06.02.2022.
  3. ^ a b v g "Milka Knežević Ivašković: Samsara („Andra Gavrilović“ 2009 – prva nagrada)" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. фебруар 2022), Konkursi regiona, 16.11.2010. Приступљено 06.02.2022.
  4. ^ Кнежевић-Ивашковић, Милка (2002). Велико дрво. Београд: ННК Интернационал. ISBN - 86-83635-16-3.
  5. ^ Кнежевић-Ивашковић, Милка (2004). 13: једно сећање на седамдесете. Београд: ННК Интернационал. ISBN - 86-83635-28-7.
  6. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2004). Bez daha. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 86-83635-36-8.
  7. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2006). Najbolji prijatelj. Beograd: Signature. ISBN - 86-83745-39-2; 978-86-83745-39-5
  8. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2007). Tango macâbre. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-83635-69-6
  9. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2009). Izgubljeno lice. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-83635-84-9
  10. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2012). Đavolji tobogan. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-6157-016-2.
  11. ^ Radovanović, Aleksandra, "Žensko pero Mirjani Urošević", Kul-tim, 03. 06. 2010. Приступљено 06.02.2022.
  12. ^ Тошовић, Марко, "Читати или не читати поново? (Милка Кнежевић Ивашковић: Ђавољи тобоган, NNK Internacional, Београд, 2012)", Поља: месечник за уметност и културу, Год. 59, бр. 485 (2014). Приступљено 06.02.2022.
  13. ^ Jelisavčić, Marijana, "U Zagrobu nešto diše: tema smrti u pripovedačkim zbornicima "Nešto diše u mojoj torti" i "Zagrob. Zbirka hrvatskog horora"", Smrt u opusu Vladana Desnice i europskoj kulturi: poetički, povijesni i filozofski aspekti, 2018. Приступљено 06.02.2022.
  14. ^ Šta to diše u mojoj torti: intervju sa Goranom Segedincem Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2022), Omaja. Приступљено 06.02.2022.
  15. ^ Popović, Mladen, "Horor diše u klubu Polet" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2022), mojNedeljnik, 2016. Приступљено 06.02.2022.
  16. ^ Petrik, Miloš, "Promocija: Nešto diše u mojoj torti", Emitor: Glasilo Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", 16. 6. 2016. Приступљено 06.02.2022.
  17. ^ Cvijić, Anđelka, "O razumevanju samog sebe", Danas, 03. 10. 2010. Приступљено 06.02.2022.
  18. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2018). Kavez. Beograd: (samizdat). ISBN - 978-86-900581-0-5.
  19. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2020). Kuća duhova. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-6157-085-8.
  20. ^ https://www.danas.rs/nedelja/o-duhovima-oko-i-u-nama/
  21. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2021). Tarakan. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-6157-112-1.
  22. ^ "S dobitnicom 43. Književne nagrade "Politikinog zabavnika": Čudni događaji na Kosančićevom vencu", Politikin Zabavnik, 2021. Pristupljeno 06.02.2022.
  23. ^ Glavinić, Gordana, "„Tarakan“ – najbolji roman za mlade po odluci žirija Zmajevih dečjih igara", RTS, 06. 12. 2021. Pristupljeno 06.02.2022.
  24. ^ Glavinić, Gordana, "„Tarakanu" Zabavnikova književna nagrada", RTS, 19. 01. 2022. Pristupljeno 06.02.2022.
  25. ^ a b "Širi izbor za nagradu „Dušan Radović”", Biblioteka grada Beograda, 18.01.2022. Pristupljeno 06.02.2022.
  26. ^ Nikitović, Veljko, "Zreli pripovedački rukopis (Đavolji tobogan Milke Knežević Ivašković, NNK Internacional, Beograd, 2012.)", Danas, 23.11.2012. Pristupljeno 16.10.2022.
  27. ^ Tošović, Marko, "Čitati ili ne čitati ponovo? (Milka Knežević Ivašković: Đavolji tobogan, NNK Internacional, Beograd, 2012)", Polja: mesečnik za umetnost i kulturu, God. 59, br. 485 (2014). Pristupljeno 16.10.2022.
  28. ^ Cvijić, Anđelka, "O razumevanju samog sebe", Danas, 03. 10. 2010. Pristupljeno 16.10.2022.
  29. ^ Cvijić, Anđelka, "O razumevanju samog sebe", Danas, 03. 10. 2010. Pristupljeno 16.10.2022.
  30. ^ Predojević, Branislav, "Milka Knežević-Ivašković, književnica, za “Glas Srpske”: Pisanje je šizoidan posao", Glas Srpske, 19.02.2022. Pristupljeno 16.10.2022.
  31. ^ Perić, Dragoljub Ž., [https://zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2022/06/Detinjstvo_01_2022_color.pdf "Nagrada „Rade Obrenović” za najbolji roman za decu i mlade u 2021. godini"], Detinjstvo: časopis o književnosti za decu, Godina XLVIII, br. 1, proleće 2022. Pristupljeno 16.10.2022.
  32. ^ Perić, Dragoljub Ž., "Strategije konceptualizacije demonskih entiteta u savremenom srpskom horor romanu za decu (Aleksandra Jovanović, Crna ptica, 2020. i Milka Knežević Ivašković, Tarakan, 2021)", Detinjstvo: časopis o književnosti za decu, Godina XLVIII, br. 2, leto 2022. Pristupljeno 16.10.2022.
  33. ^ Jelisavčić, Marijana S., "Bube u glavi (Milka Knežević Ivašković: Tarakan, NNK International, Beograd, 2021)", Detinjstvo: časopis o književnosti za decu, Godina XLVIII, br. 3, jesen 2022. Pristupljeno 16.10.2022.
  34. ^ "65 godina Dobro jutro deco: Poklon za Anđelu", RTS, 07.08.2020. Pristupljeno 06.02.2022.
  35. ^ https://www.kul-tim.net/03/06/2010/vesti/zensko-pero-mirjani-urosevic/
  36. ^ "ЗДИ: Награда „Раде Обреновић“ Милки Кнежевић Ивашковић за „Таракан“", Дневник, 01. 12. 2021. Приступљено 06.02.2022.
  37. ^ "Ovogodišnji dobitnik nagrade Politikinog Zabavnika je knjiga „Tarakan”", CityMagazine, 01. 02. 2022. Приступљено 06.02.2022.
  38. ^ "Nagrada Grada Niša za književnost za decu i mlade „Maleni cvet“", NiškeVesti, 22. 04. 2022. Приступљено 28.04.2022.
  39. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2005). Kuća straha: mali vodič kroz horor. Beograd: Signature. ISBN - 86-83745-43-0.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милка_Кнежевић-Ивашковић&oldid=27343246”