Milošin
Milošin je hromska vrsta minerala halojzita pronađena na Rudnjaku u Srbiji. To je mineral sivoplave boje koji ovlažen postaje zelenoplav.
Sastav milošina
uredijedinjenje | formula | procentni udeo (%) |
---|---|---|
silicijum-dioksid | SiO2 | 46,37 |
aluminijum(III)-oksid | Al2O3 | 30,18 |
hrom(III)-oksid | Cr2O3 | 9,75 |
gvožđe(III)-oksid | Fe2O3 | 0,91 |
magnezijum-oksid | MgO | trag |
kalijum-oksid | K2O | trag |
voda | H2O | 13,76 |
Istorijat
urediMilošin je pronašao baron Herder na Rudnjaku 1835. godine. U Srbiju je došao na poziv kneza Miloša kako bi proučio rudno bogatstvo, pa je novopronađeni mineral nazvao milošin u kneževu čast (1839). Prvi ga je proučio Brajthaupt 1838. godine i proglasio ga novom vrstom minerala. Međutim, on ga je analizirao samo kvalitativno, dok su ga kvantitativno analizirali S. Kersten, M. Blagojević, a takođe i Marko Leko, čiji je to bio prvi naučni rad. Te analize su se međusobno veoma razlikovale. Sima Lozanić je 1884. godine izvršio analizu milošina i tada je utvrdio da se radi o smeši dva minerala; zbog toga sve prethodne analize nisu bile validne. Zeleni mineral u toj smeši je Lozanić nazvao aleksandrolit u čast kralja Aleksandra, a plavom je zadržao ime milošin. Tako je Lozanić odredio formulu ovog minerala, koju je kasnije Sava Urošević pisao kao: (H4Al2Si2O9)•H4Cr2Si2O9. Milošin je ponovo bio predmet proučavanja 1942. i 1949. kada je urađena diferencijalno-termička analiza i 1953, kada je urađena rendgenska i termogravimetrijska analiza i tada je milošin redefinisan kao hromni halojzit. Z. Maksimović je 1957. godine potvrdio da je Lozanić bio u pravu kada je 1984. pronašao da su milošin i aleksandrolit nastali raspadanjem avalita, pri čemu se izdvajaju alkalije i deo silicijum-dioksida.[1]
Reference
uredi- ^ Bojović, S. 1996. Sima Lozanić (1847-1935). Edicija Najznamenitiji Srbi. kolo 1, Velikani nauke. Princip: Beograd. ISBN 978-86-82273-04-2