Магнезијум оксид

Магнезијум оксид (MgO), је бели прах. Његова температура топљења износи око 2.800°C, а на вишој температури он сублимује. На температури до 900°C лако се раствара у киселинама и веома брзо прелази у магнезијум хидроксид који је веома јака база. После пржења он постаје неактиван.[6][7]

Магнезијум оксид
Magnesium oxide.jpg
NaCl polyhedra.png
Називи
IUPAC назив
Магнезијум оксид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.013.793
Е-бројеви E530 (регулатор киселости, ...)
RTECS OM3850000
Својства
MgO
Моларна маса 40,3044 g/mol
Агрегатно стање Бели прах
Мирис без мириса
Густина 3,58 g/cm³
Тачка топљења 2.852 °C (5.166 °F; 3.125 K)
Тачка кључања 3.600 °C (6.510 °F; 3.870 K)
0,0086 g/100 mL (30 °C)
Растворљивост Растворан у киселинама, амонијаку
нерастворан у алкохолу
Киселост (pKa) 10,3
Енергијска баријера 7,8 eV[3]
Топлотна проводљивост 45–60 W·m−1·K−1[4]
Индекс рефракције (nD) 1,736
Структура
Кристална решетка/структура Халит (кубни), cF8
Кристалографска група Fm3m, No. 225
Геометрија молекула Октаедарна (Mg2+); октаедарна (O2–)
Термохемија
27 J·mol−1·K−1[5]
−602 kJ·mol−1[5]
Опасности
Главне опасности Грозница металног дима, Иритант
R-ознаке R36, R37, R38
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
1
0
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Магнезијум сулфид
Други катјони
Берилијум оксид
Калцијум оксид
Стронцијум оксид
Баријум оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Магнезијум оксид се у природи јавља као минерал периклаз. Добија се паљењем магнезијума или пржењем магнезита (магнезијум карбоната) или доломита (услед пржења доломита настаје и калцијум оксид). Користи се за прављење цемента, посуђа. Користи се и у медицини као лек за тровање и на прекиселост. Такође се користи и у библиотекарству за заштиту књига.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO” (PDF). Solid State Communications. 55 (4): 351—5. Bibcode:1985SSCom..55..351T. doi:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 03. 2016. Приступљено 28. 12. 2013. 
  4. ^ Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2013). konoshima.co.jp
  5. ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  6. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  7. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

ЛитератураУреди

  • Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 

Спољашње везеУреди