Магнезијум-оксид

Магнезијум-оксид (MgO), је бели прах. Његова температура топљења износи око 2.800°C, а на вишој температури он сублимује. На температури до 900°C лако се раствара у киселинама и веома брзо прелази у магнезијум-хидроксид који је веома јака база. После пржења он постаје неактиван.[6][7]

Магнезијум-оксид
Називи
IUPAC назив
Магнезијум-оксид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.013.793
Е-бројеви E530 (регулатор киселости, ...)
RTECS OM3850000
Својства
MgO
Моларна маса 40,3044 g/mol
Агрегатно стање Бели прах
Мирис без мириса
Густина 3,58 g/cm³
Тачка топљења 2.852 °C (5.166 °F; 3.125 K)
Тачка кључања 3.600 °C (6.510 °F; 3.870 K)
0,0086 g/100 mL (30 °C)
Растворљивост Растворан у киселинама, амонијаку
нерастворан у алкохолу
Киселост (pKa) 10,3
Енергијска баријера 7,8 eV[3]
Топлотна проводљивост 45–60 W·m−1·K−1[4]
Индекс рефракције (nD) 1,736
Структура
Кристална решетка/структура Халит (кубни), cF8
Кристалографска група Fm3m, No. 225
Геометрија молекула Октаедарна (Mg2+); октаедарна (O2–)
Термохемија
27 J·mol−1·K−1[5]
−602 kJ·mol−1[5]
Опасности
Главне опасности Грозница металног дима, Иритант
R-ознаке R36, R37, R38
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Магнезијум сулфид
Други катјони
Берилијум-оксид
Калцијум-оксид
Стронцијум-оксид
Баријум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Магнезијум-оксид се у природи јавља као минерал периклаз. Добија се паљењем магнезијума или пржењем магнезита (магнезијум карбоната) или доломита (услед пржења доломита настаје и калцијум-оксид). Користи се за прављење цемента, посуђа. Користи се и у медицини као лек за тровање и на прекиселост. Такође се користи и у библиотекарству за заштиту књига.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO” (PDF). Solid State Communications. 55 (4): 351—5. Bibcode:1985SSCom..55..351T. doi:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2013. 
  4. ^ Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2013). konoshima.co.jp
  5. ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  6. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  7. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди