Mitar Milošević

Mitar Milošević
Mitar Milošević
Datum rođenja	1924.
Mesto rođenja	Uvač, Kraljevina SHS
Datum smrti	1995.
Mesto smrti	Novi Sad, SR Jugoslavija

Mitar Milošević (Uvač, 1924, Uvač, Kraljevina SHS — 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) bio je srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač.

Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom Frederik Ešton,^[1] pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna.

Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena.

Rana biografija

Rođen u selu Uvač u Crnoj Gori. Otišao je u partizane još kao gimnazijalac i učestvovao u Drugom svetskom ratu. Više puta je odlikovan za ratne zasluge.

Nakon Oslobođenja, Milošević ostaje u vojnoj službi od 1945. do 1953, u činu kapetana 1. klase.

Izdavački i novinarski rad

Od 1953. do 1974. Milošević je radio u novosadskom novinsko-izdavačkom preduzeću „Dnevnik“. Počeo je kao izveštač, a zatim bio pomoćnik glavnog urednika lista Tribina, urednik u političkoj rubrici lista Dnevnik, te glavni i odgovorni urednik komercijalnih izdanja NIŠRO „Dnevnik“.

Između ostalog, pokrenuo je i „X-100“, popularnu jugoslovensku ediciju roto-romana špijunskog, akcionog, kaubojskog, ljubavnog i naučnofantastičnog sadržaja.

Književno delo

Pored „Luna, kralja ponoći“, Milošević je pod sopstvenim imenom napisao i desetak partizanskih romana, kao i nekoliko romana špijunske i istorijske sadržine.

Neka od drugih poznatijih dela su mu: Komitska pećina (1959), Iz beležnice jednog obaveštajca (1962), Tajanstveni starac (1963), Raspukla ledena kora (1978), Pejakov zavet (1982), od kojih su neka imala više izdanja i bila nagrađivana uglednim nagradama.

Ostavio je traga unutar više književnih žanrova: špijunskog, tehnotrilera, partizanskog i naučnofantastičnog.

Neistraženost opusa

Delo Mitra Miloševića uopšte nije dublje istraživano u stručnoj literaturi, niti postoji objavljena celovita bibliografija ovog autora.

Sam Milošević se retko izjašnjavao u javnosti o svom delovanju pod pseudonimom Frederika Eštona. Sredinom 1970-ih, beogradski magazin Zum reporter je otkrio javnosti ko stoji iza pseudonima, a novosadski listovi su tek 1980-ih objavili razgovore sa autorom (Stav, 1982; Strip zabavnik, 1985).

Nagrade i priznanja

Više odlikovanja za ratne zasluge u Narodnooslobodilačkoj borbi
Nagrada Društva književnika Vojvodine za roman Raspukla ledena kora (1978)

Reference

^ „Ešton, Frederik”. Leksikon YU mitologije. Pristupljeno 5. 7. 2023.

Literatura

Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007, str. 85 (poglavlje „Vreme licenci“).
Dragoljub Jeknić. „Dva uzbudljiva ratna romana: o knjizi 'Raspukla ledena kora' i 'Pejakov zavet', Mitra Miloševića“, Detinjstvo, 1-2/88, Novi Sad, 1988.
Aleksandra Nikšić, „Lun u 21. veku“, Znak Sagite, br. 8, str. 1291-1296, Beograd, jun 2002.
Dragan Pejić, „Moji krimići su savremene bajke: Mitar Milošević, pisac sa pseudonimom Frederik Ešton“, Stav, br. 23/24, Novi Sad, 1982, str. 66-76.

Vidi još

Spoljašnje veze

[Leksikon_YU_mitologije-1] „Ešton, Frederik”. Leksikon YU mitologije. Pristupljeno 5. 7. 2023.

[1]