Митар Милошевић

Митар Милошевић
Митар Милошевић
Датум рођења	1924.
Место рођења	Увач, Краљевина СХС
Датум смрти	1995.
Место смрти	Нови Сад, СР Југославија

Митар Милошевић (Увач, 1924, Увач, Краљевина СХС — 1995, Нови Сад, СР Југославија) био је српски партизан, официр, писац, новинар, уредник и издавач.

Између осталог, творац је и серијала рото-романа „Лун, краљ поноћи“ (најмање 74 свеске), технотрилера о научнику-хероју који се бори против организованог криминала и светских владара из сенке. Ове романе Милошевић је писао под псеудонимом Фредерик Ештон,^[1] под којим га најшира публика скоро искључиво зна.

Романи на српском су му збирно продати у преко десет милиона примерака, што га сврстава у групу најчитанијих српских и југословенских писаца свих времена.

Рана биографија

Рођен у селу Увач у Црној Гори. Отишао је у партизане још као гимназијалац и учествовао у Другом светском рату. Више пута је одликован за ратне заслуге.

Након Ослобођења, Милошевић остаје у војној служби од 1945. до 1953, у чину капетана 1. класе.

Издавачки и новинарски рад

Од 1953. до 1974. Милошевић је радио у новосадском новинско-издавачком предузећу „Дневник“. Почео је као извештач, а затим био помоћник главног уредника листа Трибина, уредник у политичкој рубрици листа Дневник, те главни и одговорни уредник комерцијалних издања НИШРО „Дневник“.

Између осталог, покренуо је и „X-100“, популарну југословенску едицију рото-романа шпијунског, акционог, каубојског, љубавног и научнофантастичног садржаја.

Књижевно дело

Поред „Луна, краља поноћи“, Милошевић је под сопственим именом написао и десетак партизанских романа, као и неколико романа шпијунске и историјске садржине.

Нека од других познатијих дела су му: Комитска пећина (1959), Из бележнице једног обавештајца (1962), Тајанствени старац (1963), Распукла ледена кора (1978), Пејаков завет (1982), од којих су нека имала више издања и била награђивана угледним наградама.

Оставио је трага унутар више књижевних жанрова: шпијунског, технотрилера, партизанског и научнофантастичног.

Неистраженост опуса

Дело Митра Милошевића уопште није дубље истраживано у стручној литератури, нити постоји објављена целовита библиографија овог аутора.

Сам Милошевић се ретко изјашњавао у јавности о свом деловању под псеудонимом Фредерика Ештона. Средином 1970-их, београдски магазин Зум репортер је открио јавности ко стоји иза псеудонима, а новосадски листови су тек 1980-их објавили разговоре са аутором (Став, 1982; Стрип забавник, 1985).

Награде и признања

Више одликовања за ратне заслуге у Народноослободилачкој борби
Награда Друштва књижевника Војводине за роман Распукла ледена кора (1978)

Референце

^ „Ešton, Frederik”. Leksikon YU mitologije. Приступљено 5. 7. 2023.

Литература

Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007, стр. 85 (поглавље „Време лиценци“).
Драгољуб Јекнић. „Два узбудљива ратна романа: о књизи 'Распукла ледена кора' и 'Пејаков завет', Митра Милошевића“, Детињство, 1-2/88, Нови Сад, 1988.
Александра Никшић, „Лун у 21. веку“, Знак Сагите, бр. 8, стр. 1291-1296, Београд, јун 2002.
Драган Пејић, „Моји кримићи су савремене бајке: Митар Милошевић, писац са псеудонимом Фредерик Ештон“, Став, бр. 23/24, Нови Сад, 1982, стр. 66-76.

Види још

Спољашње везе

[Leksikon_YU_mitologije-1] „Ešton, Frederik”. Leksikon YU mitologije. Приступљено 5. 7. 2023.

[1]