Mitologija zemalja istočne Azije

Istočna Azija obuhvata Narodnu Republiku Kinu, Severnu Koreju, Južnu Koreju, Tajland, Vijetnam, Mongoliju i Japan. Na mitologije ovih država najveći uticaj imale su religije Hinduizam, Budizam i Islam. Negde na samom početku hrišćanske ere monasi iz Indije i srednje Azije, koji su putovali trgovačkim "Putem Svile", donose budizam u Kinu. Budistički monasi nisu odbacivali starosedelačka božanstva, jedino su tražili da vernici shvate da im jedino Buda može podariti istinsko saznanje. Kina je izvršila veliki kulturni uticaj na susedne zemlje, najviše na Japan. Legende ovih zemalja su u osnovi vrlo slične, vrhovni bogovi imaju iste osobine samo u svakoj zemlji imaju drugačija imena.

Kina

Koreni kineske civilizacije potiču iz II milenijuma pre nove ere. Tada je vladala drevna dinastija Šang koja je uvela kult predaka. Slavili su mnoge bogove, a vrhovni je bio Šang Di, koji se smatrao pretkom ove dinastije. Vremenom je poprimio značajnu ulogu u kineskoj religiji. 1050. godine pre nove ere osvajači iz dinastije Čou su zbacili s prestola vladarsku lozu Šang. Oni su poštovali božanstvo koje se zvalo Tian, što u prevodu znači nebo. Sa vladavinom dinastije Han javlja se konfučijanstvo. To je religijski sistem čiji je osnivač bio učitelj Kung Fu Ce (Konfučije). On je naglašavao značaj porodičnih veza i verovanje u izrazito slojevitu društvenu zajednicu. Uporedo s konfučijanstvom javio se i Taoizam, koji je bio naročito privlačan potčinjenim klasama. Taoizam je učenje o uzvišenoj potrazi za "taoom", tj. putem, što predstavlja neku vrstu božanskog principa koji leži u osnovi svega što postoji. Sledbenici ovog učenja težili su dostizanju harmonije mentalnom smirenošću i ispraznjenošću uma. Unutar taoističke tradicije se razvija pomno razrađen panteon bogova i boginja gde je glavno božanstvo bio Car od Žada koji je smatran odrazom zemaljskog vladara. Za razliku od kineza, japanci su tvrdili da pripadnici njihove carske porodice potiču od božanstva šintoističkog panteona.

Jin i Jang

Jin i Jang

U središtu taoističke fiolozofije počivali su princip kosmičkog jedinstva i verovanje da je prirodni poredak, zasnovan na uravnoteženosti i harmoniji, određivao tokove svih postojećih procesa i egzistenciju svih postojećih bića. Dve međusobno dejstvujuće sile održavale su kineski univerzum u delikatnoj ravnoteži. Jin simbolizuje ženski princip, povezuje se sa hladnoćom, tamom, mekoćom, zemljom, i prvobitno je ukazivao na senovitu stranu planine. Jang je muški princip i ukazuje na osunčanu stranu planine i povezuje se sa svetlošću, toplotom, čvrstinom i nebom. Ovo su dve krajnje suprotstavljene ali uzajamno zavisne sile i morale su da se nalaze u savršenoj ravnoteži da bi omogućile postojanje harmonije. Jin i jang su život i smrt, dobro i zlo. Drevni kineski mit govori o tome da su jin i jang začeti u praistorijskom kosmičkom jajetu. Vremenom se, usled borbe suprotstavljenih sila koja se unutra odvajala, ljuska jajeta rasprsla i ovi vrhovni elementi su proželi čitav univerzum.

Zmaj i feniks

Zmaj simbolizuje muški jang princip, oličava blagonaklone sile prirode. Mitski feniks simbolizuje ženski jin princip. Kineski car je na svojoj vladarskoj odori nosio prikaz zmaja, a carica prikaz feniksa. Ova dva mitska stvorenja simbolizuju bračnu harmoniju.

Božanstva

• Šou Lao - bog dugovečnosti
• Fu Šen - bog sreće
• Čai Šen - bog izobilja
• Susano Vo - bog oluje
• Ču Rong - bog vatre
• Ven Čang - bog književnosti
• Ba Hsian - osam besmrtnika iz taoističke mitologije, simbolizuju dobru sreću, oni nisu bogovi, oni su dostigli besmrtnost sledeći tao tj. put;
• Fu Hsi - u najstarijim kineskim mitovima se pojavljuje kao stvoriteljsko božanstvo a kasnije se ispostavlja da je on prvi kineski car;
• Daikoku - bog blagostanja i zaštitnik zemljoradnika;
• Dizang Vang - jedan od četvorice predodređenih Budi;
• Li Tieguai - prvi besmrtnik;
• He Hsiangu - zaštitnica neudatih devojaka;

Japan

U 6. veku pre nove ere budizam preko Kine i Koreje dolazi na kraju i do Japana. Japanci su ga usvojili i njime dopunili svoja šintoistička verovanja. Zbog toga se za neka božanstva ni dan danas ne zna da li su šintoističkog ili budističkog porekla.

Mit o postanju

Verovalo se da je pre početka sveta, visoko na nebu živeo bog stvoritelj Kamui koji je prvobitno stvorio svet kao okean na leđima velike ribe. Kada bi ta riba udahnula nastala bi oseka a kada bi je izdahnula plima. Bog Izanagi i Boginja Izanami stvorili su Japanska ostrva kao i ostale Bogove. Boginja Izanami umrla je od opekotina dok je rađala Boga vatre.

Božanstva

• Aizen Mju - bog ljubavi
• Amaterasu - boginja sunca
• Ame-No-Uzime - boginja zore i smeha
• Benzai - jedan od bogova sreće
• Susano-Vo - bog oluje

Mitologija Severne i Južne Koreje

Na korejsku mitologiju najviše su uticali šamanizam, budizam, kinesko konfučijanstvo, i šintoistička religija. U ranim korejskim mitovima pominje se preobražaj pojedinih muškaraca u ptice i žena u ribe.

Mit o postanju

Na početku nije bilo ničega u univerzumu. Storeni su bog Yul-ryeo 율려(律呂) i boginja Mago 마고(麻姑). Yul-ryeo umire a Mago rađa dve boginje:Gung-hee 궁희(穹姬) i So-hee 소희(巢姬). Jedna od njih rađa dva rajska muškarca천인(天人), a druga dve rajske žene천녀(天女). Kada su oni rođeni, Yul-ryeo oživljava i kroz njeno vaskrsnuće nastaju raj, zemlja, okeani, i duša.

Božanstva

Koreanci su smatrali sve bogove jednakim zato što su verovali da je njihova dužnost da rešavaju probleme u ljudskim životima. Dva boga kreatora

• Mireuk - Severna Koreja
• Daebjoel - Južna Koreja

Mongolija

Mit o postanju

U mongolskom mitu o nastanku sveta spominje se Lama. Lama je učitelj, tj. propovednik u tibetanskom Budzmu. Prvobitno je na svetu postojala samo voda. Sa neba se spustio Lama koji je držao gvozdemu šipku kojom je počeo da meša vodu. To je izazvalo vatru i vetar i na sredini vode se stvorio vir od kog je nastala zemlja.

Božanstva

• Bai-UUlgan - bog kreator
• Esege Malan - drugi bog kreator
• Ot - boginja braka
• Erlig Khan - bog podzemlja

Literatura

• Cotterell, Arthur (2004). The Ultimate Encyclopedia of Mythology. Alnari.