Mihailo Naumović
Mihailo Naumović (−Beograd, 29. maj 1903) je bio đeneralštabni potpukovnik, ađutant kralja Aleksandra Obrenovića i učesnik Majskog prevrata.
| Mihailo Naumović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Nadimak | Naum |
| Datum rođenja | nepoznat |
| Mesto rođenja | , Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 29. maj 1903. |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Vojska Kraljevine Srbije |
| Čin | generalštabni potpukovnik |
Biografija
urediNaumović je bio sin konjičkog pukovnika Jovana Naumovića, odnosno unuk Nauma Krnara, Karađorđevog pratioca koji je zajedno s njim ubijen 1817. godine u Radovanjskom lugu. Po svojoj majci Milevi Trpezić bio je unuk kruševačkog vojvode Čolak Ante Simeonoviću.
U braku sa Ljubicom Đurić, kćerkom generala Dimitrija Đurića i Perside Matić, koja je bila kćerka profesora i višestrukog ministra Dimitrija Matića, imao je sinove Aleksandra, Borivoja i Milivoja. Njegov pašenog bio je sanitetski pukovnik Roman Sondermajer.
Mada je uživao kraljeve simpatije i poverenje, Naumović je pripadao zaverenicima koji su planirali ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Zaverenici su Naumoviću prišli u potrazi za kraljevim ađutantom ili ordonansom od poverenja, koji bi znatno pomogao realizaciji zavere. Naumović je od početka izrazio simpatije za zaveru, ali je želeo znati ko je sve uključen. Saopšteno mu je da su deo zavere Đorđe Genčić i general Jovan Atanacković, a generalovo ime ga je posebno oduševilo. Zamoljen je da o svemu razgovara i sa Genčićem, te je organizovan jedan noćni sastanak u njegovom vinogradu kod Topovskim šupa, kojem su još prisustvovali Dragutin Dimitrijević Apis i Antonije Antić. Posle ovog sastanka, Naumović se definitivno opredelio za zaveru.[1] O tome da je deo zavere, kralja je obavestio i upravnik grada Beograda Božidar Maršićanin, ali se kralj nije obazirao.[2]
Poslednji sastanak uoči prevrata održan je 26. maja u Naumovićevom vinogradu na Topčideru i na njemu su bili Genčić, penzionisani pukovnik Aleksandar Mašin, potpukovnik Naumović, major Milivoje Anđelković, kapetan Dimitrijević, kapetan Đorđe Ristić i poručnik Antić. Sastanku je trebalo da prisustvuje i pukovnik Petar Mišić, koji nije došao pod izgovorom da sa Naumovićem nije u dobrim odnosima. Na sastanku su dogovoreni svi detalji zavere.[3]
Uveče 29. maja 1903. godine, Naumović je jednog vojnika poslao njegovoj kući po pelerinu, što je bio dogovoreni znak zaverenika za početak Majskog prevrata.[4] Greškom zaverenika Milića Simeunovića, koji je u Beograd stigao na dan prevrata i nije bio obavešten o Naumovićevoj ulozi, Naumović je ubijen u dvoru zajedno sa poručnikom Jovanom Miljkovićem, zetom predsednika Ministarskog saveta generala Dimitrija Cincar-Markovića. Bilo je predviđeno da Naumović opije Miljkovića i potom zaverenike odvede u kraljevu i kraljičinu spavaću sobu, ali kako mu to nije uspelo i sam je legao u postrlju, kako bi otklonio sumnju sa sebe pred Miljkovićem.[5]
Porodica
urediSva tri sina Mihaila Naumovića su bili oficiri. Konjički kapetan Aleksandar je poginuo 1915. godine kod Vranja, a potporučnik Borivoje je poginuo 1916. godine. Najstariji sin Milivoje Naumović se borio kao četnik vojvode Vuka i ranjen je 17 puta. Nakon Prvog svetskog rata je završio studije prava u Parizu.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Vasić, Dragiša (2016). Devetsto treća. Beograd: Portalibris. str. 64—65. ISBN 978-86-7818-182-5.
- ^ Rajić, Suzana (2014). Aleksandar Obrenović: Vladar na prelazu vekova. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 447. ISBN 978-86-379-1151-7.
- ^ Vasić, Dragiša (2016). Devetsto treća. Beograd: Portalibris. str. 66—67. ISBN 978-86-7818-182-5.
- ^ Vasić, Dragiša (2016). Devetsto treća. Beograd: Portalibris. str. 67. ISBN 978-86-7818-182-5.
- ^ Vasić, Dragiša (2016). Devetsto treća. Beograd: Portalibris. str. 77—78. ISBN 978-86-7818-182-5.