Википедија

Mihajlo Ratković

Mihajlo Ratković (? — Beograd, 1953) bio je stolarski radnik i prvi gradonačlenik Beograda nakon Drugog svetskog rata.

Datum smrti1953.
Mesto smrtiBeograd, NR Srbija, 
FNR Jugoslavija
Mandatpredsednik Izvršnog odbora Narodnog odbora Beograda
Prethodnikniko
NaslednikNinko Petrović

Biografija

uredi

Po zanimanju je bio stolarski radnik. Stanovao je na Kotež Neimaru, u Beogradu.

Tokom okupacije Beograda, 1941—1944. aktovno je sarađivao sa Narodnooslobodilačkim pokretom (NOP). Posebno je pomagao svom zetu Đorđu Andrejeviću Kunu, koji je izrađivao falsifikovane legitimacije za komunističke ilegalce i vodio brigu o ilegalnim skloništima za partijske aktiviste.[1]

Nakon oslobođenja Beograda, odlukom Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije 26. oktobra 1944. ukinuta je Komanda grada i imenovan prvi Narodnooslobodilački odbor grada Beograda. Ovaj organ bio je privremenog tipa sa zadatkom organizovanja života u oslobođenom gradu dok se nesteknu uslovi za izbore. Za predsednika Izvršnog odbora Narodnooslobodilačkog odbora izabran je Mihajlo Ratković, koji je tako postao prvi gradonačelnik Beograda nakon Drugog svetskog rata.[2] Nakon što je Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS) preimenovana u Narodnu skupštinu Srbije, njeno Predsedništvo je 18. aprila 1945. donelo odluku o raspuštanju Izvršnog odbora NO odbora Beograda i izboru novog čiji je predsednik ponovo bio Mihajlo Ratković. Potpredsednici Izvršnog odbora bili su — Branko Maksimović i Marko Nikezić, a sekretar Dobrivoje Radosavljević.[3]

Dan nakon izbora Narodnooslobodilačkog odbora Beograda, 27. oktobra 1944. formiran je Gradski odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta (JNOF) Beograda čiji je predsednik bio Siniša Stanković, a potpredsednici Vučko Ivković i Mihajlo Ratković.[4] Na Skupštini JNOF Beograda održanoj 25. februara 1945. izabran je novi Izvršni odbor čiji je predsednik bio Kirilo Savić, a jedan od članova Izvršnog odbora bio je i Mihajlo Ratković.[5]

Dužnost predsednika Izvršnog odbora Narodnog odbora Beograda Ratković je vršio do 27. septembra 1946. kada je podneo ostavku, a na mestu predsednika ga je zamenio potpredsednik Ninko Petrović.[6]

U braku sa suprugom Dragom imao je ćerku Nadu (1908—1993), koja je bila supruga slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1904—1964).

Umro je 1953. u Beogradu, gde je i sahranjen.[7]

Reference

uredi
  1. ^ Beograd 1984, str. 540.
  2. ^ Beograd 1984, str. 652.
  3. ^ Beograd 1984, str. 725.
  4. ^ Beograd 1984, str. 640.
  5. ^ Beograd 1984, str. 648.
  6. ^ „Novi članovi INO grada Beograd”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 9. 1946. str. 5. 
  7. ^ Protić 1978.

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михајло_Ратковић&oldid=27831062”