Младост - југословенски омладински лист

Mladost je bio časopis i glasilo Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ). Prvi broj je izašao u sredu 10. oktobra 1956. i sve do kraja sedamdesetih izlazio je kao nedeljnik. Naslednik je lista „Omladina" i pokrenut je sa namerom da se mladima pruži savremeno glasilo koje će, osim političkih i edukativnih tema, pružiti i raznovrsne teme iz oblasti kulture, sporta, razonode i zabave. Njegovo pojavljivanje predstavljalo je osveženje na tadašnjem prilično sumornom tržištu štampanih medija, jer je svojim sadržajem, savremenim grafičkim izgledom i obiljem zanimljivih tema osvojio, ne samo mladu čitalačku publiku, već i one starije.) Prvih deset do 12 godina izlaženja dominirao je i svojim tiražom (120.000 do 150.000 primeraka), što ga je svrstalo u red najčitanijih nedeljnika u Jugoslaviji. Časopis je menjao format, a krajem osamdesetih (kada je prestao da izlazi) bio je 22h29{cm}. Teme su uglavnom bile političke, ali je bilo i tekstova o rok-muzici i filmu, a često je sadržaj bio obogaćen i kratkim stripovima domaćih autora (obično na jednoj strani). List je pred gašenje osamdesetih izlazio svakog drugog ponedeljka.

Mladost

Naslovna stranica (br. 591, 8. novembar 1968. g)

Istorijat

Redakcijski kostur prvih godina izlaženja činili su mladi partizanski ratnici i omladinski funkcioneri. Na čelu je bio direktor Budislav Budo Šoškić, omadinski funkcioner iz Crne Gore i docniji visoki savezni partijski funkcioner. Prvi glavni i odgovorni urednik je bio Mladen Oljača, nekadašnji mladi partizanski borac, kasnije poznati pisac. Aleksandar Cane Petković bio je posle Oljače glavni i odgovorni urednik, a kasnije i direktor. Redakcija je bila sastavljena od mladih perspektinih novinara, među kojima su bili Ivanka Bunuševac, Ivan Ivanji, Jug Grizelj, Stanko Vrzić, Miodrag Milo Đukić, Miodrag Mališa Marović (kasniji glavni i odgovorni urednik), Dušan Pešić (kasniji direktor i glavni i odgovorni urednik), Vasko Ivanović i Radule Vasović. Tada mladi psihijatar dr. Pavle Milekić svojom stalnom rubrikom „Intimni razgovori“ prvi je u Jugoslaviji pružio mladima ono što ih najviše zanima – otvoreni razgovor o seksu. Zbog Milekićeve rubrike i mladi i stariji stvarali su redove pred kioscima za prodaju štampe.

Već u trećoj godini izlaženja, u maju 1959, u rezidenciji u Užičkoj ulici Tito je primio tadašnjeg rukovodioca jugoslovenske omladine Miku Tripala i glavnog urednika „Mladosti“ Aleksandra Petkovića Caneta i urednicu Ivanku Bunuševac i dao intervju za praznični broj lista povodom Dana mladosti. To je svakako bilo priznanje da je „Mladost“, uprkos povremenim intervencijama omladinskih komiteta, uspela da se izbori za više slobode i bude priznata kao glasilo koje ide u korak s vremenom i potrebama mlade generacije. Pet godina kasnije, 21. novembra 1964. godine, došlo je još jedno priznanje – list je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.

• 
  Miko Tripalo, Ivanka Bunuševac i Aleksandar Cane Petković kod Tita u maju 1959.
• 

Sigurno najveći značaj lista „Mladost“ je što je svojom pojavom i postojanjem u prvoj deceniji izlaženja pomerio granice slobode, ne samo u štampi, već i u čitavom društvu, najavljujući da se dolazeće generacije ne mire sa statusom kvo, već traže nove puteve i načine izražavanja i prevazilaženje ustaljenih šablona. Istovremeno, ovaj list je iz svojih redova iznedrio ljude koji su u jugoslovenskom novinarstvu dostigli sam vrh i unapredili njegov kvalitet. Isto se može reći i za druge oblasti stvaralaštva i javnog delovanja, jer su iz „Mladosti“ potekli istaknuti pisci, publicisti, politički funkcioneri i javni radnici koji su obeležili epohu.

Do kraja šezdesetih u „Mladosti“ su radili novinari koji su obeležili njene zlatne godine: Milosav Buca Mirković, Aleksandar Prlja, Miloje Popović Kavaja, Aleksandar Đukanović, Rade Šoškić, Borivoj Erdeljan, Slobodan Novaković, Ljubiša Kozomara, Raša Popov, Vojislav Lubarda, Berislav Vlaho, Gordana Logar, Aleksandar Saša Pajić, karikaturista Vlada Katić, Pavle Mihailović, Zdravko Ilić, Milan Vlajčić, Andrija Čolak, Špiro Galović, Petar Stanišić, Mikan Milovanović, Ljubinka Milovanović, Marko Lolić (direktor od 1967. do 1971), Tomislav Peternek, Gordana Jakovljević, Pavle Jurić, Predrag Bata Živančević, Gradimor Grande Radivojević, Mirjana Vlajić, Slobodan Vukmirović, Srboljub Manojlović, Srbislav Janković, Momčilo Stojanović, Emilija Bogdanović, Milenko Vučetić, Milorad Isailović i drugi. U prvoj polovini sedamdesetih pod vođstvom direktora Mladena Arnautovića u „Mladosti“, između ostalih, rade i Milisav Savić, Dragomir Brajković, Rade Cvetičanin, Sava Dautović i Rade Radovanović.

• 
  Glavni i odgovorni uredik Aleksandar Đukanović sa Titom 1966.
• 
  Glavna i odgovorna urednica Mladosti Ljubinka Milovanović i direktor Mladen Arnautović dobili su 1972 intervju od Tita
• 
  Titova čestitka za Dan mladosti
• 
  Generacija novinara „Mladosti“ iz 60-ih: Tomislav Peternek, Borivoj Erdeljan, Andrija Čolak i Rade Šoškić

„Mladost“ je bila u pravom smislu jugoslovnski list. Imala je stalne dopisnike u svim republičkim centrima, a tu su i rubrike „Od Maribora do Đevđelije“ i „Naši reporteri u vašem gradu“. U svakom broju lista na dve stranice velikog formata „Mladost“ je donosila sve najzanimljivije što su njeni reporteri otkrili u gradu koji su posetili. Nije bilo većeg grada u Jugoslaviji koji tih godina nije našao mesto u ovoj rubrici. U godinama kada nijedno veće gradilište u Jugoslaviji nije moglo da se zamisli bez omladinskih radnih brigada, a posebno na izgradnji velike saobraćajnice „Autoputa bratstva i jedinstva“, svakog leta je pri Glavnom štabu omladinskih radnih brigada formirana posebna redakcija koja je izdavala list „Mladost na autoputu“

• 
  Članovi štaba omladinske radne akcije „Autoput bratstva i jedinstva“ 1958. kod Tita. Drugi s leva je glavni urednik lista „Mladost na autoputu“ Ivan Ivanji

U drugoj polovini sedamdesetih godina i „Mladost“ oseća nove vetrove sa političke scene koji favorizuju veću samostalnost republika. Kao savezno javno glasilo „Mladost“ se suočava sa federalizacijom partije, a time i omladinske organizacije. Pojavljuju se omladinski republički listovi koji potiskuju „Mladost“. U borbi za opstanak i u tržišnoj utakmici sa novim listovima, koji niču na sve strane, „Mladost“ menja svoj prepoznatljivi veliki format. Tiraž je sve manji, redakcija se kadrovski osipa, a finansijske teškoće su nesavladive. Nije pomoglo ni kasnije prelaženje na format magazina, što je osamdesetih godina rezultiralo njenim pretvaranjem u tabloid, čime je praktično „Mladost“ prestala da postoji. List je delio sudbinu države koja je posle Titove smrti bila u permanentnoj krizi, da bi se 1990. godine, sa raspadom Saveza komunista Jugoslavije, a time i Saveza omladine, ugasila i „Mladost“. Ostaće ipak zabeleženo da je „Mladost“ svojom pojavom sredinom pedesetih i tokom šezdesetih godina 20. veka predstavljala vesnika nove generacije i novih pogleda na svet, unoseći svežinu mladosti, rušeći dogmatizam i otvarajući perspektivu slobodnijeg izražavanja.

Zanimljivosti

• U prvom redakcijskom sastavu našli su se i povratnici sa Golog otoka - Jug Grizelj i Stanko Vrzić. Prema kasnijem svedočenju Ivana Ivanjija, Grizelj je zvanično radio u arhivi, ali je pisao za list bez prava da potpisuje svoje članke. Vrzić se odmah odrekao pisanja i dohvatio se fotografskog aparata. Postao je jedan od najboljih fotoreportera u Jugoslaviji.
• „Mladost“ je zaslužna i za pokretanje prvog ilustrovanog sportskog magazina u Jugoslaviji – „Tempa“ kojeg je od prvog broja (2. mart 1966) uređivao Rade Šoškić. Nešto kasnije, 1968, iz „kuhinje“ „Mladosti“ dolazi ideja o pokretanju prvog jugoslovenskog erotskog tabloida „Čik“, kojeg je uređivao pisac, scenarista i režiser Ljubiša Kozomara. Zbog ograničenih prodajnih kapaciteta rukovodstvo „Mladosti“ je ustupilo „Tempo“ novinskoj kući „Politika“, a zbog „moralno-političkih“ razloga „Čik“ je odmah, zajedno sa Kozomarom, ustupljen „Ježu“.
• Redakcija "Mladosti" pokretala je preko svog lista i zanimljive akcije, koje su nailazile na veliki odjek u javnosi i kod tadašnjih vlasti. Jugoslovensko takmičenje "Tražimo najbolju školu, najbolji razred, najbolje odeljenje" naišlo je na odziv u gotovo svim školama širom Jugoslavije i potrajalo je skoro dve decenije. Pobednici su na kraju svake školske godine svečano proglašavani i dodeljivani su im pehari i diplome, a najbolja odeljenja su nagrađivana ekskurzijama.

• 
  Novinari „Mladosti“ su držali usmene novine širom Jugoslavije. Na slici su Tomislav Peternek, Milan Vlajčić, Andrija Čolak, Pavle Jurić, Aleksandar Đukanović, Pavle Mihailović i Vlada Katić na jednoj turneji 1965.

• Svake godine je u organizaciji redakcije „Mladosti“ održavan i Festival rada omladine Jugoslavije čiji je pokrovitelj bio Tito. Pobednici su dobijali prelazni srebrni pehar, a najbolji pojedinci su od Tita dobijali zlatne satove. Zanimljivo je da je posle prvog festivala održanog u Zrenjaninu iz Titovog Kabineta „Mladosti“ preneta želja da Tito bude pokrovitelj ove manifestacije.
• Punih 30 godina „Mladost“ je organizovala i izbor najboljeg sportiste juniora Jugoslavije. Među dobitnicima ovog priznanja našli su se i kasniji sportski asovi koji su proslavili jugoslovenski sport širom sveta.

• 
  Redakcijski „Pežo 403“ vozio je reportere „Mladosti“ širom Jugoslavije. Na slici iz 1963 reporteri Predrag Bata Živančević i Andrija Čolak na zadatku

Dizajn

Dizajn časopisa osamdesetih godina je bio zanimljiv i napredan za svoje vreme. Korice su bile u boji, a tabaci jednobojni i dvobojni.

• 
  Naslovna stranica broja 33 iz 1987.
• 
  Naslovna stranica broja 50 iz 1987.
• 
  Naslovna stranica broja 70 iz 1988.