Ukoliko ste tražili srpski naučno-popularni časopis, pogledajte članak MozaIQ.

Mozaik je slikarska tehnika ukrašivanja zidova, podova, svodova i kupola ornamentalnim ili figuralnim kompozicijama sastavljenima od raznobojnih kockica kvadratnog ili nepravilnog oblika od kamena, glazirane keramike, stakla, cigle, sedefa, metala ili plastike. Ove kockice (takozvane tesare, lat. tesserae[1]) se, u skladu sa prethodno sačinjenim nacrtom, utiskuju u još svež malter, git ili cement, a kada se podloga stvrdne, mozaik se polira i brusi, što doprinosi čvrstoći i trajnosti dela. U tehnici mozaika, osim zidnih slika, izrađuju se i ikone, nakit, obredne maske.[2]

Mozaik
Mozaik Arhangela Mihaila (srpska crkva Svetog Spiridona u Trstu)
Detalj mozaika Arhangela Mihaila (srpska crkva Svetog Spiridona u Trstu)
Monumentalni mozaik „Neptunov trijumf“ (13 h 8 m) najveći vertikalni mozaik na svetu (Muzej Bardo)


Istorijski razvoj mozaikaUredi

Najstariji poznati mozaici datiraju još iz 8. veka pre nove ere,[1] iz Mesopotamije, odakle su se preko Sirije i Male Azije širili na Zapad, gde se ova tehnika razvila u Grčkoj u doba helenizma, a zatim i u rimskoj umetnosti.[2]

Najstariji mozaici u boji od glinenih loptica pronađeni su u Vavilonu i potiču iz 4. veka p. n. e. U 5. veku p. n. e. u Grčkoj su izrađivani mozaici od belih i crnih oblutaka. Mozaici u boji koji su mogli da imitiraju iluzionizam i svetlosne efekte pojavljuju se u doba helenizma.

U antici su bile poznate dve tehnike izradbe mozaika: opus tessellatum (tehnika slaganja kockica nejednake veličine) i opus vermiculatum (tehnika slaganja kockica iste veličine).[2]

Značajno izražajno sredstvo mozaici su bili u rimskoj umetnosti i to pre svega podni mozaici. Podni mozaik (grčki: λιϑόστρωτον, latinski: pavimentum) izrađivao se pretežito od kamenih kockica, a zidni mozaik od staklenih. Inkrustiranje (ukrašavanje spoljnih i unutrašnjih zidova pločama od skupocenih materijala[3]) skupocjenoga mermera i raznobojnog kamenja naziva se venecijanski mozaik, a izrađivao se naročito u doba renesanse i baroka.[2]

Puni procvat mozaik je doživeo u ranohrišćanskoj i vizantijskoj umetnosti.[2] Upotrebom zlatnih pločica mozaici su dobili novi karakter i pre svega se koriste za ukrašavanje tavanica i zidova.

Sa prevazilaženjem Maniera greca u periodu trečenta opada i interesovanje za mozaike. Tek je jugendstil doneo privremeno oživljavanje interesovanja za mozaik.

Osim u sakralnom prostoru u 20. veku umetnost mozaika je igrala značajniju ulogu u socijalističkom realizmu i muralizmu.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ a b Enciklopedija Britanika 2005, str. 195-196
  2. ^ a b v g d „mozaik”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  3. ^ „inkrustacija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 16. 1. 2018. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi