Molionidi
Molionidi su u grčkoj mitologiji bili blizanci Eurit (grč. Εὔρυτος) i Kteat (grč. Κτέατος). Dobili su naziv po svojoj majci, Molioni, mada su se i po svom ocu Aktoru nazivali Aktorioni. Ipak, naziv Molionidi je preovladao kako bi se razlikovali od sinova Aktora koji se bio oženio Eginom.
Mitologija uredi
Prema predanju, oni su rođeni iz srebrnog jajeta. Njihov otac je ili Aktor, brat elidskog kralja Augija ili Posejdon. Po svojoj snazi su prevazišli sve svoje savremenike i bili su sijamski blizanci, spojeni u struku ili su imali jedno telo sa dve glave i po četiri udova. Oženili su se bliznakinjama, kćerima kentaura Deksamena i njihovi sinovi su imali učešća u vlasti nad Elidom, pošto je i sam Aktor, preko svoje majke Hirmine polagao pravo na to. Još u vrlo ranoj mladosti su se borili sa Nestorom. On ih je savladao, ali nije uspeo da ih ubije, jer ih je njihov otac, Posejdon, zaklonio oblakom. Kasnije su se Molionidi utrkivali kolima sa njim i pobedili ga, doduše na taj način što su mu preprečili prolaz. Igre su priređene povodom primirja koje je uspostavljeno, a u čast Amarinkejeve smrti. Nestor je pobedio u svim drugim nadmetanjima; pesničenju, rvanju i bacanju džilita. Međutim, svedok tih pobeda je bio on sam. Apolon ga je darovao neobično dugim životom, koji je uskratio njegovim ujacima (Niobidima), tako da je Nestor živeo trista godina i o svojim poduhvatima je pričao u starosti, kada niko više nije bio živ i tako u mogućnosti da porekne ili potvrdi njegove priče.[1][2]
Kada je Herakle zaratio sa njihovim stricem Augijem, oni su se borili protiv njega i desetkovali njegove trupe. Prema nekim izvorima na Heraklovoj strani je izginulo trista šezdeset ljudi, kojima je on preneo počasti koje su mu dali Nemejci kada je u njihovoj zemlji ubio lava. Molionidi su ranili Ifikla, Heraklovog brata i on je prenesen u Fenej u Arkadiju, gde je izdahnuo. Korićani su tada zatražili da se napravi istamsko primirje. Molionidi su krenuli na Istamske igre kao predstavnici Eliđana, ali ih je Herakle ubio iz zasede kod Kleone.[2][1]
Tumačenje uredi
U staroj Grčkoj su najpre vladali kralj i njegov zamenik, a potom pod titulom Molioni su vladali ravnopravno (poput spartanskih). Izgleda da je u to vreme bio poznat fenomen sijamskih blizanaca i oni su u mitu iskorišćeni da bi se pojačala metafora.[1]
Izvori uredi
- ^ a b v Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ a b Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.