Montrozova pobuna (1644—1645)
Montrozova pobuna (1644–45) bila je ustanak rojalista u Škotskoj tokom engleskog građanskog rata. Završena je porazom rojalista i pobedom škotskog Parlamenta.[2]
| Montrozova pobuna (1644–45) | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Engleskog građanskog rata | |||||||||
 Džems Graham, grof od Montroza. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Škotski parlamentarci[1] |
 Škotski rojalisti Irski rojalisti | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
David Lesli Arčibald Kembel, grof od Argajla |
Džejms Graham, markiz od Montroza Aleksandar Makdonald | ||||||||
| Jačina | |||||||||
|
25.000[2] |
2.000 1.500 | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| teški | teški | ||||||||
Ustanak uredi
Planovi rojalista uredi
Vlada Škotske sklopila je savez sa engleskim Parlamentom i ušla u građanski rat u Engleskoj početkom 1644, a škotska vojska imala je dramatičan uticaj na borbe za sever Engleske. Kao odgovor, nakon teškog poraza rojalista kod Marstona Mura (Jorkšir, jul 1644), kralj je imenovao markiza Montroza svojim vojnim komandantom u Škotskoj. 28. avgusta 1644. Montroz je podigao kraljevski steg i sa nešto više od 2.000 vojnika borio se u kampanji u kojoj je uspeo da ostvari niz dramatičnih uspeha u planinskim oblastima severnog Pobrđa (engl. Highlands) protiv snaga škotskog Parlamenta.[3]
Montroz je započeo kampanju sa ciljem da zaplaši škotski Parlament toliko, da mora da povuče Leslijevu škotsku vojsku iz Engleske i na taj način preokrene odnos snaga u Engleskoj u kraljevsku korist. U Škotskoj bi on, čak, vremenom mogao da sruši vladu i postavi režim pogodan kralju. Montrozov prvi cilj bio je uspostavljanje sigurne teritorijalne baze na kojoj bi mogao održati dugu kampanju.[3]
Osvajanje Aberdina uredi
Iako su bile malobrojne, iskusne i dobro vođene snage rojalista su ostvarile prvu pobedu kod Tipermuira (1. septembra 1644). To je prisililo škotsku vladu da opozove deo, ali ne i većinu vojske iz Engleske, i druge trupe iz Irske.[3]
Iz Tibermora su rojalisti krenuli na istok prema Dandiju, ali su odbijeni pa su nastavili prema gradu Aberdin pod kontrolom vlade. Razne lokalne snage pozvane su u Aberdin početkom septembra kako bi se suprotstavile pretnji od Montroza i, iako se nisu sve okupile, vojska škotskih Parlamentaraca bila je veća od dveju snaga. Međutim, oni su bili neiskusni i slabo vođeni, pružajući Montrozu priliku za još jednu pobedu.[3]
U bici kod Aberdina (13. septembra 1644), malobrojni rojalisti razbili su vojsku Parlamenta za manje od 2 sata. Aberdin je bio jedna u nizu pobeda koje je Montrozova malobrojna vojska dobila nad vladinim snagama, ali, kao i kod većine ostalih, to nije bio trajni uspeh. Nisu uspeli da osiguraju nijednu značajniju teritoriju ili veće gradove na kojima bi zasnovati održivu kampanju. Jedini rezultat bilo je dodavanje reputaciji Montroza kao zapovednika i pojačanje pritiska na vladu da povuče snage iz Engleske. Najveći efekat bitke bio je taj, da su počinjena zverstva i pljačka pri zauzimanju Aberdina osigurale da će Montroz u tom kraju dobiti malo regruta i malo podrške za ostatak njegove kampanje.[4]
Povlačenje na sever uredi
Kraljevske snage su se uskoro morale povući na sever u Pobrđe, pošto je markiz od Argajla sa znatnim krenuo na njih. Ponovo u Pobrđu, Montroz je vešto koristio teren da bi nadmudrio svog neprijatelja, povlačeći se pred nadmoćnijim snagama i terajući Parlamentarce da razdvajaju svoje snage kako bi ga opkolili. Napadajući razdvojene neprijatelje, Montroz je pobedio Parlamentarce kod Fivija i markiza od Argajla kod Inverlohija[5], opustošivši čitavu pokrajinu Argajl.[6]
Kada je u aprilu 1645. pokušao napad na Dandi, vojska Parlamentaraca pod generalom Bejlijem je reagovala. Montroz se povukao na sever i vojska pod generalom Urijem je poslata u poteru, probijući se između rojalista i Invernesa. Kako su rojalisti napredovali preko reke Spej, Uri se branio od njihove prethodnice dok se približavao Invernesu da bi se ujedinio sa lokalnim trupama Parlamentaraca pre nego što napadne Montroza. Rojalističke snage povukle su se u Auldern i tu zanoćile 8. maja, sa izviđačima na zapad. Uri, primivši pojačanja, krenuo je protiv Montroza ujutro 9. maja 1645. U bici kod Aulderna, protiv svih očekivanja, Montroz je osvojio još jednu pobedu.[6]
Pohod u škotsku niziju uredi
Pobedivši kod Aulderna (9. maja) i Alforda (2. jula 1645), Montroz je pokušao da se probije na jug u škotsku niziju. Ovo je bila jedina pozitivna vest za kralja Čarlsa, čiji je pokret bio gotovo uništen u Engleskoj, upravo poražen u bitkama kod Nejzbija (Northemptonšir) i Langporta (Somerset). Kraljeva strategija sada je prešla na ujedinjavanje škotskih i engleskih rojalista u konačnom očajničkom pokušaju da se dobije rat.
Iz Alforda su rojalisti krenuli na jug uz istočnu obalu krećući se na Glazgov. Dve vojske Parlamentaraca, pod Argajlom i Bejlijem, sledile su u poteri. Montroz se okrenuo da ih napadne kod Kilsita, na putu od Stirlinga do Glazgova. U bici kod Kilsita (15. avgusta 1645) rojalisti su uništili poslednju vojsku Parlamenta u Škotskoj, što je bio vrhunac rojalističke kampanje u Škotskoj.[7]
Da je posle pobede kod Kilsita Montroz uspeo da prikupi dovoljno regruta iz Nizije, mogao je da osvoji Škotsku za kralja. Međutim, Montroz nije uspeo da iskoristi ovu priliku i početkom septembra njegova vojska je počela da se raspada. Poraz kod Kilsita prisilio je Parlamentarce da povuku prekaljene odrede škotske vojske iz Engleske kući, da se suprotstavi Montrozu. To samo po sebi bio je uspeh za rojaliste, ali bilo je prekasno da se spasi kraljeva stvar u Engleskoj, jer Čarlsova poslednja engleska vojska već je bila uništena kod Langporta (jula 1645) . Tako je Kilsit bio dramatična pobeda sa velikom mogućnostima koje se nikada nisu ostvarile.[7]
Slom ustanka uredi
Nakon dramatične pobede u Kilsitu, Montroz je nameravao da ojača svoju vojsku novim regrutima pre nego što pokuša da dovrši osvajanje Škotske. Međutim, s obzirom da je Nizija bile uporište Parlamentaraca i štaviše, kao rezultat pljačke i pustošenja koje je njegova vojska nanela stanovništvu, Montroz nije bio u stanju da značajno ojača svoju vojsku. Mnogo njegovih trupa je napustilo vojsku u nedeljama posle Kilsita.[8]
Početkom septembra 1645. rojalisti su krenuli na granicu kako bi poremetili prikupljanje regruta za Parlamentarce. U noći 12. septembra logorovali su u Filiphohu, zapadno od Selkirka. Ali Montrosea su tokom ove kampanje slabo služili njegovi izviđači. Najvažnije je da izgleda da nije bio svestan da je Ser David Lesli 6. septembra krenuo iz severne Engleske sa velikom škotskom vojskom. Leslie se sastao sa trupama iz Nizije u Gladsmuiru (zapadno od Hadingtona) i krenuo prema jugu. U noći 12. , krišom od Montroza, vojska Parlamentaraca prišla je Selkirku i potukla logor Montrozove prethodnice.[8]
Ujutru 13. septembra, kod Filiphoha, prekaljene trupe Parlamentaraca pobedile su u odlučujućoj akciji Građanskog rata u Škotskoj. Montrozova vojska je efektivno uništena i što je najvažnije, razbijen je mit o njegovoj nepobedivosti. Nikada više nije sakupio dovoljno trupa da bi se mogao suočiti sa Parlamentarcima u otvorenoj borbi.[8]
Reference uredi
- ^ Termin škotski parlamentarci je približan prevod engleskog termina Covenanters, koji doslovno znači Zavetnici, a označava pristalice prezviterijanske (protestantske) škotske crkve, koji su se u Biskupskim ratovima prvi oduprli kraljevom apsolutizmu. Logičniji termin Škotski parlamentarci upotrebila je Leposava Simić u svom prevodu romana Legenda o Montrozu.
- ^ a b Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 2). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 692.
- ^ a b v g „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Aberdeen II”. www.battlefieldstrust.com. Pristupljeno 01. 01. 2020.
- ^ „Bitka kod Aberdina” (PDF).
- ^ „Battle of Inverlochy II (BTL24)”. portal.historicenvironment.scot. Pristupljeno 02. 01. 2020.
- ^ a b „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Auldearn”. www.battlefieldstrust.com. Pristupljeno 01. 01. 2020.
- ^ a b „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Kilsyth”. www.battlefieldstrust.com. Pristupljeno 01. 01. 2020.
- ^ a b v „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Philiphaugh”. www.battlefieldstrust.com. Pristupljeno 01. 01. 2020.