Википедија

Muzej Gugenhajm

музеј који се налази у Билбау

Gugenhajm muzej u Bilbau (šp. Museo Guggenheim Bilbao) je muzej savremene umetnosti u španskom gradu Bilbau, središtu oblasti Baskije, koji je projektovao kanadsko-američki arhitekta Frenk Geri, a izgradilo preduzeće Ferovijal. Ovaj je muzej jedan od mnogih muzeja koji pripadaju Zadužbini Gugenhajm. Izgrađen je uz reku Nervion, koja prolazi kroz u baskijski grad Bilbao i uliva se u Atlantik. Nalazi se preko puta luke s kojom je spojen mostom i okružen je sa svih strana vodenim vrtom.

Gugenhajm muzej Bilbao
Museo Guggenheim Bilbao
Pogled na muzej
Osnivanje18. oktobra1997.
LokacijaBilbao
 Španija
Vrstamuzej umetnosti
KolekcijaZbirka savremene umetnosti
Posetioci1.011.363 (2014)[1]
DirektorHuan Ignacio Vidarte
ArhitektaFrenk Geri
Veb-sajthttp://www.guggenheim-bilbao.es
Pogled na muzej Gugenhajm u Bilbau iz vazduha

Kao jedno od najcenjenijih dela savremene arhitekture, zgrada je hvaljena kao „signalni trenutak u arhitektonskoj kulturi“, jer predstavlja „jedan od onih retkih trenutaka kada su kritičari, akademici i šira javnost bili potpuno jedinstveni oko nečega“, prema arhitektonskom kritičaru Polu Goldbergeru.[2] Zgrada ovog muzeja je najčešće proglašavana jednim od najvažnijih radova završenih od 1980. godine u Svetskom arhitektonskom pregledu 2010. godine među arhitektonskim stručnjacima.[2]

Istorija uredi

Godine 1991, baskijska vlada predložila je fondaciji Solomon R. Gugenhajm da finansira Muzej Gugenhajm koji bi bio izgrađen u oronuloj luci Bilbao, nekada glavnom gradskom izvoru prihoda.[3][4][5] Baskijska vlada se složila da pokrije troškove izgradnje u iznosu od 100 miliona američkih dolara, stvori fond za akvizicije od 50 miliona američkih dolara, plati jednokratnu naknadu Gugenhajmu od 20 miliona američkih dolara i subvencioniše godišnji budžet muzeja od 12 miliona američkih dolara. U zamenu, Fondacija se složila da upravlja institucijom, rotira delove njene stalne kolekcije kroz muzej u Bilbau i organizuje privremene izložbe.[6]

Muzej je izgradio Ferovijal,[7] po ceni od 89 miliona američkih dolara.[8] Oko 5.000 stanovnika Bilbaoa prisustvovalo je predotvaračkoj ekstravaganzi ispred muzeja u noći koja je prethodila zvaničnom otvaranju, uključujući svetlosnu predstavu i koncerte na otvorenom. Dana 18. oktobra 1997. muzej je otvorio Huan Karlos I od Španije.[5]

Arhitektura uredi

Muzej je izgrađen 1997. godine u industrijskom delu grada, usred doka za brodove i čeličana, po projektima američkog arhitekte Frenka Gerija. Projekat je bio rađen prema kompjuterskom programu i zahvaljujući tome su projektvani takvi oblici koji su bili neizvodljivi u tradicionalnim tehnikama gradnje i pretežno su to zakrivljeni oblici.

Zgrada uredi

 
Muzej Gugenhajm u Bilbau u sumrak
 
Muzej Gugenhajm u Bilbau noću

Zgrada muzeja Gugenhajm u Bilbau se smatra za jednu od najvažnijih građevina postmoderne arhitekture, jer se drži za prelomno zdanje na kojem su se akademici, kritika i opšta publika usuglasili odobravanjem.[9]

 
Veliki atrijum od titanijuma, krečnjaka i stakla
 
Kuče umetnika Džefa Kunsa ispred Muzeja Gugenhajm u Bilbau

Kiparski oblikovan krov, kao i cijeli muzej, ima plašt od izuzetno skupocenog i za arhitekturu neobičnog materijala, titanijuma. Zbog titanijumskog plašta, boja muzeja se menja zavisno od doba dana i količine sunčeve svetlosti; najčešće su to srebrna, zlatna i plava. Krivocrtne mase su kontrastne ortodoksnom dekonstruktivizmu koji ističe ravne površine i oštre uglove. Ekscentrični oblici i glatke nepravilne krive, dizajnirane da „hvataju svetlost”, su zaslužne su za nadimak koji je dobio muzej, „Metalni cvet“. Legendarni arhitekta Filip Džonson ju je nazvao „najvećom zgradom našeg vremena“[9].

Unutrašnjost je jednako, ako ne i više, spektakularna. Verovatno najsenzacionalnija prostorija je veliki atrijum iz kojega se može videti zaliv i okolna brda Baskije.[10] Mreža uskih mostova je spojena s dizalom, dok atrijum sadrži spiralne stubove iza kojih se otvara niz staklenih zidova i krovnih prozora. Unutra je deset konvencionalnih, pravolinijskih izložbenih prostorija koje sadrže najveća dela moderne umetnosti, i devet ogromnih, neobično oblikovanih, galerija u kojima su smešteni savremeni radovi. Najveća galerija ima prečnik 30 x 130 m. Sa površinom od 24.000 m², od kojih je 11.000 m² izložbenog prostora, Gugenhajm u Bilbau je po otvaranju imao više izložbenog prostora od tri ostale Gugenhajm kolekcije u Njujorku i Veneciji.[11]

Geri je prvo zamislio oblik muzeja, kao i sa svim dotadašnjim radovima, pomoću ručno nacrtane skice. Razvoj tehnologije je ono što je omogućilo izgradnju tako velelepanog muzeja. Da nije koristio računarski 3D program CATIA (oblikovanje potpomognuto računarom preduzeća „Dessault Systems“, izvorno namenjen digitalnom dizajniranju i preciznom projektovanju delova za francusku vazduhoplovnu industriju), izgradnja bi bila nedopustivo skupa, i njegov dizajn ne bi video svetlo dana.

Izgradnja je koštala 89 milijuna $, a otvorio ju kralj Huan Karlos I dana 18. oktobra 1997. godine.[11] Sama zgrada je u potpunosti zasenila izloške, ali je privukla mnoštvo posetilaca u dotada zabačeni industrijski gradić. U prvih 12 meseci nakon otvaranja, 160 milijuna američkih dolara je dodato u proračun pokrajine Baskije. Danas se takav učinak arhitekture na ekonomiju i kulturno oživljavanje naziva „Bilbao efekt“.[12]

Zbirke uredi

Stalnu postavku čini umetnička zbirka značajnih umetnika 20. veka, koju u daleko većoj meri čine instalacije i razne elektronske forme, dok su tradicionalne forme umetničkog izražavanja (slike i skulpture) zastupljene u mnogo manjem broju. U sklopu muzeja se nalazi i restoran u kome se sprema tradicionalna baskijska kuhinji.

U središnjoj galeriji je izložena skulptura Zmija, koju je američki kipar Ričard Sera napravio posebno za otvorenje muzeja. Godine 2005, oko nje je postavljeno sedam drugih skulptura čineći monumentalnu instalaciju Pitanje vremena dužu od 100 m. Pred toga, u muzeju je po otvorenju bilo izloženo oko 300 dela moderne umetnosti od kubizma do savremene umetnosti, a kolekcija se konstantno širi delima mnogih savremenih umetnika kao što su: Vilem de Kuning, Mark Rotko, Kliford Stil, Frančesko Klemente, Anselm Kifer, Dženi Holzer i drugi.

U muzeju se može videti stalna postavka, ali i mnoge gostujuće izložbe kako španskih, tako i svetskih umetnika. Tako je 2012. godine izložba Dejvida Hoknija privukla više od 290.000 posetilaca.

 
Panorama muzeja

Virtuelna zgrada uredi

U jesen 1993. godine, arhitekte kompanije Geri partneri počeli su da koriste CATIA softver kompanije Dassault Systemes za fazu šematskog dizajna muzeja Gugenhajm Bilbao radi digitalizacije i modelovanja spoljašnjosti muzejskog projekta. U osnovi, ovaj softver proračunava tačku po tačku naprezanja kojima su materijali izloženi generišući 3D model koji pokazuje različite napetosti i omogućavajući izračunavanje vrednosti mnogih strukturnih elemenata muzeja: čelične konstrukcije, obloge od titanijuma ili temelja, između ostalih. Progam je takođe pomogao u automatizovanju sečenja materijala poput kamena ili titanijumski ploča.

Arhitekte su primenile procese umetničkog modelovanje i virtuelne gradnje koje su naučili od Rika Smita[13][14] i njegove upotrebe istih tehnika u Koncertnoj dvorani Volt Dizni tokom prethodne dve godine.[15] Uspeh i globalna svest muzeja Gugenhajm Bilbao otvorili su novu eru virtuelne gradnje i bili su katalizator onoga što će sedam godina kasnije postati popularno poznato kao građevnsko informaciono modelovanje.

Arhitektonski kritičar Paul Goldberger, dobitnik Pulicerove nagrade, deli gledište drugih da Bilbao „ne bi mogao biti izgrađen bez CATIA“. On dalje prenosi da je Bilbao „bio prva zgrada u čijoj izgradnji je CATIA imala ključnu ulogu u skoro svim aspektima procesa dizajniranja i izgradnje“.[16]

Ekonomski i medijski uticaj uredi

Muzej je otvoren u sklopu napora za revitalizaciju grada Bilbao.[17] Gotovo odmah nakon otvaranja, Gugenhajm Bilbao je postao popularna turistička atrakcija, privlačeći posetioce iz celog sveta.[18] U prve tri godine muzej je posetilo skoro 4 miliona turista, pomažući u generisanju oko 500 miliona evra ekonomske aktivnosti. Regionalno veće je procenilo da je novac koji su posetioci potrošili na hotele, restorane, prodavnice i prevoz omogućio da prikupi 100 miliona evra poreza, što je više nego isplatilo troškove izgradnje.[19]

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „La exposición más vista en España el año pasado fue la de Yoko Ono en el Guggengheim.”. Arhivirano iz originala 06. 01. 2015. g. Pristupljeno 05. 01. 2015. 
  2. ^ a b Tyrnauer, Matt (30. 6. 2010). „Architecture in the Age of Gehry”. Vanity Fair. Pristupljeno 22. 7. 2010. 
  3. ^ Templar, Karen. "Frank Gerry", Salon, October 5, 1997, accessed March 21, 2012
  4. ^ "Guggenheim Museum Bilbao", The Solomon R. Guggenheim Foundation, accessed April 4, 2012
  5. ^ a b Security tight before Guggenheim Museum opens in Basque city, CNN, October 18, 1997
  6. ^ Riding, Alan. "A Gleaming New Guggenheim for Grimy Bilbao", The New York Times, 24 June 1997.
  7. ^ „Ferrovial history”. Arhivirano iz originala 06. 08. 2010. g. Pristupljeno 07. 07. 2021. 
  8. ^ Ouroussoff, Nicolai. "The Architect's New Museum in Bilbao, Spain, Emerges as a Testament to One Man's Optimism Amid a Landscape of Industrial Decay", Los Angeles Times, 2 June 1997.
  9. ^ a b Matt Tyrnauer, Architecture in the Age of Gehry, Vanity Fair, 30. lipnja 2010.
  10. ^ John Walsh, "The priceless Peggy Guggenheim Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. septembar 2016)", The Independent, 21. 10. 2009. Pristupljeno 21. 8. 2017.
  11. ^ a b Security tight before Guggenheim Museum opens in Basque city, cnn.com 18. 10. 1997. Pristupljeno 21. 8. 2017.
  12. ^ Silva Kalčić, Neizvjesnost umjetnosti, Školska knjiga d.d., Zagreb, 2005.
  13. ^ „AIA Awards”. Architect: 238. jun 2014. 
  14. ^ Baudoin, Genevieve (januar 2016). „A Matter of Tolerance”. The Plan Journal. 0/2016: 38, 39. 
  15. ^ Caneparo, Luca (2014). Digital Fabrication in Architecture, Engineering and Construction. New York: Springer. ISBN 978-94-007-7137-6. 
  16. ^ Goldberger, Paul (2015). Building Art: The Life and Work of Frank Gehry. New York: Alfred A. Knopf. str. 298. ISBN 978-0-307-70153-4. 
  17. ^ Cañadillas, Iñaki. „Caso práctico: La Planificación Estratégica del Museo Guggenheim Bilbao desde una perspectiva de Marketing” (PDF). Pristupljeno 13. 10. 2011. 
  18. ^ Lee, Denny (23. 9. 2007). „Bilbao, 10 Years Later”. The New York Times. 
  19. ^ Crawford, Leslie. "Guggenheim, Bilbao, and the 'hot banana'" Arhivirano 2013-05-18 na sajtu Wayback Machine, Financial Times, September 4, 2001.

Literatura uredi

  • Cuito, Aurora, Pons, Eugeni, Guggenheim, 2001.
  • Guggenheim Bilbao, 2000, Connaissance des Arts (Société Française de Promotion Artistique) ; no. especial.
  • Sullivan, Edward J, Calvo Serraller, Francisco, Hunter, Sam, Forma eta figurazioa : Blake-Purnell bildumako maisu-lanak : [erakusketa, Guggenheim Bilbao Museoa], Museo Guggenheim Bilbao, 1998.
  • Goldberger, Paul (2015). Building Art - The Life and Work of Frank Gehry. New York: Alfred A. Knopf. str. 7. ISBN 978-0-307-70153-4. 

Spoljašnje veze uredi

 
Muzej Gugenhajm na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_Гугенхајм&oldid=27408197”