Muzej Macura

Muzej Macura je prvi privatni muzej u Srbiji, u Novim Banovcima, otvoren u maju 2008. godine. Muzej funkcioniše kao institucija zadužena za čuvanje, proučavanje i izlaganje umetničkih i istorijskih predmeta iz zbirke njegovog osnivača Vladimira Macure. Muzej poseduje zbirku umetničkih dela iz perioda avangarde 20-ih i 30-ih godina i moderne umetnosti 60-ih i 70-ih godina 20. veka nastale na tlu Jugoslavije.

Muzej Macura
Tabla na ulazu u muzej
Osnivač	Vladimir Macura
Datum osnivanja	maj 2008.
Tip	Kulturna institucija
Lokacija	Srbija
Sedište	Novi Banovci
Veb-sajt	http://www.muzejmacura.com/

Zgrada muzeja

Zgrada muzeja je u obliku dunavskog meandra. Prvobitni projekat je predviđao galeriju od 180m² uz upotrebu jeftinih materijala i konstrukcije. Pokušano je da se u okviru što manje površine osnove ostvari što veća površina zidova za izlaganje. Tako se došlo do arhitektonske osnove oblika ćiriličnog slova P. Macura je u tome prepoznao sliku "Meander" Julija Knipfera iz sopstvene kolekcije, što ga je inspirisalo da zamisli mnogo veću zgradu i tako je projekat galerije prerastao u projekat muzeja. Muzej je površine 650 m² i ima upečatljiv, kockasti profil.

Siva kuća, kubus pored izložbenog prostora na dva nivoa, ima depo, stambeno-radni prostor i kafe bar sa prodajnim pultom. Muzej je ograđen i ima sopstveni parking, park sa voćnjakom, skulpture i rezidencijalni objekat za goste. Park se jednim delom strmo spušta prema Dunavu. Na kapiji muzejskog imanja s voćnjakom piše: Mom narodu.

Zbirka

Muzej čuva dragocena dela zenitizma, jugo-dade, ruskog i poljskog konstruktivizma, srednjovekovne avangarde, beogradskog nadrealizma, visoke moderne, konceptualne umetnosti, bečkog akcionizma, vojvođanske neoavangarde. Umetnička zbirka predstavlja jednu od najvećih privatnih kolekcija neoavangardne umetnosti na prostoru Srbije. U muzejskoj zbirci, pored umetničkih dela, mesto je našla i dokumentarna građa — časopisi, članci i svedočanstava.

Inspiracija

Posveta na ulaznim vratima muzeja

In­spi­ri­san ze­ni­tom, ju­go­slo­ven­skim avan­gard­nim po­kre­tom dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka i nje­go­vim po­kre­ta­čem Lju­bo­mi­rom Mi­ci­ćem, Vladimir Macura je želeo da podseti na avan­gard­ne ide­je u Sr­bi­ji. Iz po­tre­be da svo­ju zbir­ku, ko­ju je pri­ku­pljao du­gi niz go­di­na, uči­ni je do­stup­nom ši­roj jav­no­sti, od­lu­čio se za grad­nju iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra. Ze­nit kao avan­gard­ni umet­nič­ki po­kret, ali i ze­nit kao ide­ja, pred­sta­vlja­ju mo­žda naj­zna­čaj­ni­ji seg­ment ove pri­vat­ne zbir­ke.