NATO propaganda protiv Jugoslavije
NATO propaganda tokom agresije na SRJ su propagandne aktivnosti NATO u cilju ostvarivanja uticaja na javno mnjenje u cilju dobijanja podrške za sprovođenje agresije na SRJ.
Slučaj Račak
uredi| „ | Treba da se setimo šta se desilo u selu Račak u januaru - nevini ljudi, žene i deca odvedeni iz svojih kuća u jarugu, naterani da kleče u prašini, pokošeni rafalima ni zbog čega što su učinili, nego samo zbog onoga što jesu.[1] | ” |
| — Predsednik SAD Klinton na konferenciji za štampu 19. marta 1999, neposredno pred početak bombardovanja | ||
Slučaj Račak (15. januar 1999) je prekretnica koja je poslužila kao izgovor za kulminaciju ratne retorike usmerene protiv SRJ, kao i „legalno pokriće za početak rata“.[2] Šef KVM i glavni američki predstavnik Vilijam Voker je gotovo odmah nakon dolaska na mesto sukoba (16. januara) proglasio da je 45 albanska civila bilo pogubljeno. Njujork tajms je već 17. januara na naslovnoj stranici objavio naslov: „Unakažena tela pronađena na Kosovu posle srpskog napada“[3], bez navođenja informacija o tome da je Oslobodilačka vojska Kosova koristila Račak kao bazu iz koje je napadala policiju.[4]
Propaganda je insistirala na terminu „albanski civili“ iako je od samog početka bilo jasno da su pripadnici ili pomagači OVK činili najmanje polovinu ubijenih. Takođe, nije se obraćala pažnja na izveštaje patologa da se ne radi o pogubljenjima ili streljanjima jer čak kod 39 od 40 pregledanih leševa ne postoje dokazi prislonjene pucnjave ili pucnjave iz neposredne blizine, kao ni to da je od 40 poginulih čak 37 na rukama imalo tragove barutnih čestica.
Helena Ranta, koja je bila glavni finski patolog, 2004. godine je izjavila da je Vilijam Voker vršio pritisak na nju pred konferenciju za štampu u Prištini kada je tražio da potvrdi njegovu priču o događajima, a ona je na konferenciji za štampu rekla da se radi o „zločinu protiv čovečnosti“ i da su ubijeni „nenaoružani seljaci“ uprkos izveštajima patologa koji su dokazivali suprotne stvari. Originalni izveštaj je tek 2004. godine dala na uvid listu Frankfuter Zidojčecajtung.[5]
Operacija Potkovica
uredi
Operacija Potkovica (bug. План „Подкова", nem. Hufeisenplan) je šifrovani naziv navodne vojne operacije Vojske Jugoslavije i policije Srbije koja je imala za cilj proterivanje svih Albanaca sa teritorije Kosova i Metohije 1998. i 1999. godine[6].
Neposredno pred bombardovanje SRJ vlada Bugarske je načinila dokument Operacija potkovica i predala ga nemačkom ministru spoljnih poslaova Joški Fišeru ne zalazeću u njegovu verodostojnost. Istinu o nastanku dokumenta „Operacija potkovica“ iznela je bivša ministarka spoljnih poslova Nadežda Nejinski (Mihajlova 1999) u emisiji „Tajna istorija operacije Potkovica“ (bug. Тайната история на плана „Подкова") na bugarskom kanalu bTV 7. januara 2012.
Detalje ove operacije u javnosti predstavio je nemački ministar odbrane Rudolf Šarping 7. aprila 1999. godine na konferenciji za štampu kao dokaze postojanja ove operacije, dok su mediji, a naročito nemački, britanski i američki širili priču o ovoj operaciji[7]. Jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa predsednikom SRJ, Slobodanom Miloševićem, odmah je demantovalo tvrdnje o postojanju ovakve operacije.
Tvrdnje o postojanju „Operacije Potkovica“ poslužile su NATO snagama kao opravdanje za vazdušne napade na SRJ koji su, bez UN mandata i odgovarajuće rezolucije SB,[8][9] počeli 24. marta i završili se 78 dana kasnije, 10. juna 1999. godine. NATO napadi su dobili veću podršku u javnosti zahvaljujući ovim tvrdnjama, kao i tvrdnjama da su napadi bili neophodni kako bi se sprečilo etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, koje su Vojske Jugoslavije i policije Srbije navodno tom operacijom planirale[6] i započele.
Slučaj Rogovo
uredi
Sukob u selu Rogovu (selu Rugovu), dogodio se 29. januara 1999. Britanski i Američki novinari identifikovali su žrtve kao „etničke Albance“. Ono što je u izveštajima nedostajalo jeste da se radilo o članovima OVK ili onima koji su podržavali OVK.[10] A Ministar odbrane Nemačke Rudolf Šarping u to vreme je sukob naveo kao „masakr“.[11] Tužilaštvo Haškog tribunala je dovelo u vezu ubistva u Rogovu u vezu sa slučajem Račak čime je sugerisalo da se radi o istom principu koji su primenjivale srpske vlasti, a onda su odbacili sve dalje izvore o Rogovu, očigledno zbog nedostatka pouzdanih dokaza.[12]
Slučaj Rogovo je ostao upamćen po konferenciji za štampu Rudolfa Šarpinga 27. aprila 1999. godine, kada je prikazao slike ubijenih ljudi govoreći da se radi o masakru, a fotografije su uradile srpske vlasti na mestu sukoba u prisustvu predstavnika OEBS i nemačkog policajca Heninga Henša koji je negirao da se radilo o masakru.[13]
Psihološke operacije
urediNATO je započinjanjem agresije započeo i psihološka dejstva na vojna i civilna lica. Masovna psihološka kampanja (engl. psychological operations) je uključivala radio obraćanja, bacanje propagandnih letaka i TV emitovanja. Sadržina propagandnih letaka je najčešće vezana za pretnje od upotrebe modernog naoružanja, pokušaj stvaranja zabune u pozadini i u drugim vojnim jedinicama kao i pokušaj stvaranja razdora između između Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Clinton Voices Anger and Compassion at Serbian Intransigence on Kosovo, Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008 (engleski, pp. 4)
- ^ Mutilated Kosovo Bodies Found After Serb Attack - New York Times, Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008 (engleski, pp. 13)
- ^ Arbeit des Haager Tribunals im Fall Racak bemängelt: Kein Interesse an gefallenen Serben | Archiv - Berliner Zeitung[mrtva veza], Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ a b Genocide A-Z, pp. 319
- ^ Stephanie Wilson, pp. 115
- ^ Transkript emisije "Sve je počelo jednom laži" (Es begann mit einer Lüge), emitovane na njemačkoj državnoj televiziji ARD 8. februara 2001. godine u 21:45. (Video engl.: 1, 2, 3, 4, 5)(Video njem.: 1, 2, 3, 4, 5).
- ^ Transkript: Es begann mit einer Lüge, pp. 9, Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008 pp. 11
- ^ Kosovo: Eine Kriegslüge nach der anderen entlarvt - doch Berlin schweigt, Interview mit OSZE-Wimmer, Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ ICTY Transcript Milosevic 13. februar 2002. (engleski, strana 164 red 5) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2008), Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ https://web.archive.org/web/20010602162535/http://www.wdr.de/online/news/kosovoluege/sendung_text.pdf Transkript emisije: "Es began mit einer Lüge" (nemački, str. 7 i 8)
Literatura
uredi- ARD: Es began mit einer Lüge. (dokumentarni film) - Video engl.: 1, 2, 3, 4, 5, Video nem.: 1, 2, 3, 4, 5).
- Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008
- Stephanie Wilson: Effectiveness, Legitimacy, and the Use of Force in Modern Wars: The Relentless Battle for Hearts and Minds in NATO’s War over Kosovo. ISBN 978-3-531-16901-9..
- RTS, Slaven Kranjc: Dokumentarni film o incidentu u Račku 23. marta 2009 Račak — laži i istine.
- RTS: Bler dobio ličnog „Vikiliksa“
Izvori
uredi
- The Emperor’s New Clothes (jezik: engleski)