Nanbanski trgovački period
Nanbanski trgovački period (南蛮貿易 - Nanban boeki ili trgovina južnih varvara, 1543—1650) je istorijski period Japana, koji se računa od trenutka dolaska prvih Evropljana 1543., pa do njihovog skoro potpunog proterivanja iz Japana 1650. godine.
U ovom periodu, po naredbi kineskog cara, pekidaju se svi odnosi sa Japanom; uključujući i trgovinske odnose. Takvo stanje, najbolje će uspeti da iskoriste Portugalci, osnivanjem trgovinskih odnasa sa te dve zemlje (prevozeći kinesku svilu i porcelan u izolovani Japan).
Evropljani su za Japance Varvari uredi
Nanban (南蛮), bi se sa japanskog jezka moglo prevesti kao južni varvarin. Prvi Evropljani koji su stigli bili su Portugalci i Španci, a kasnije stižu Holanđani i Englezi. Svi Evropljani su za Japance bili varvari, zbog ponašanja, koje nije bilo primereno civilizovanom Japanu.
"Jedu prstima, umesto da koriste štapiće. Pokazuju svoje osećaje bez samo-kontrole. Ne razumevaju značenje napisanih slova."
Ipak Japanci ubrzo prihvataju neke tehnologije i deo kulture posetilaca. Na vojnom planu, preuzimaju puške arkebuza i evropske brodove, a na polju religije indoktrinira se katolicizam.
Evropski opis Japana uredi
Prema rečima Marka Pola, bogatsvo i raskoš Japana bilo je veliko. Ovakvim tvrdnjama, znatno će doprineti popularizaciji Japana u renesansnoj Evropi i širenju trgovinskih odnosa (Japan je bio veliki izvoznik srebra i bakra).
Za Japan se smatralo da je feudalno društvo visoke kulture i jake predindustrijske tehnologije. Bio je mnogo naseljeniji i urbanizovaniji od evropskih zemalja. U 16. veku, Japan je imao 26 miliona stanovnika, dok je Francuska imala 16 miliona, a Engleska 4,5 miliona. Budistički univerziteti su bili veći od bilo kog univerziteta Zapada u to vreme. Tadašnji evropski posmatrači zaključuju da Japan ne samo da je bio iznad ostalih istočnih naroda, nego da nadmašuje i Evropljane.
Prvi evropski posetioci Japana, bili su zadivljeni kvalitetom njihovih zanatskih i kovačkih radova. Japan je imao relativno malo gvožđa, koga je u Evropi bilo u većim količinama. Međutim, razvijaju se majstori obrade gvožđa. Njihov bakar i čelik, bio je najbolji na svetu, a sablje najoštrije.
Dok je većina ljudi u Evropi koristila rukave za brisanje nosa u Japanu se tada koriste papirne maramice. Kada je samuraj Hasekura Cunenaga došao u posetu u Francusku 1615, o njemu je napisano: "Oni nikad ne dotiču hranu prstima, nego umesto toga koriste dva mala štapića, kojega drže sa tri prsta. Svoje noseve brišu mekim svilenkastim papirima veličine ruke. Papire nikad ne koriste dva puta, tako da ih bacaju nakon upotrebe.... Njihove sablje seku tako dobro da mogu srezati papir samo stavljajući ga na ivicu sablje i duvajući u njega."
Trgovačka razmena uredi
Ubrzo posle prvog kontakta 1543. portugalski brodovi su počeli stizati u Japan. U to vreme postojala je trgovina između Portugalije i Goe. U Lisabonu bi se 3 do 4 karavele (kakve je koristio Kristifor Kolumbo) nakrcale srebrom, kako bi kasnije kupile pamuk i začine u Indiji. Od tih, samo jedna bi otišla za Kinu, da kupi svilu u zamenu za srebro.
Teret prvih portugalskih brodova, koji su stizali u Japan sastojao se od kineske robe (svila, porcelan). Trgovina između Kine i Japana obavljala se u početku sa 4 manja broda. Japanci sami, nisu mogli trgovati sa Kinom, jer je kineski car uveo zabranu kontakata sa Japancima, kao kaznu za pljačkaške upade japanskih pirata po kineskoj obali.
Portugal je osnovao naseobinu Makao 1557. i priznat je za trgovinskog partnera Kine. Portugal počinje da kontroliše trgovinu sa Japanom, pa na aukciji prodaje Pravo trgovine sa Japanom, onome kapetanu koji ponudi najviše. Od tada je išla jedna velika karavela godišnje sa teretom za Japan. Te karavele su imale između 1000 i 1500 tona. Trgovina se održavala sve do 1638, kada se zabranjuje zbog krijumčarenja katoličkih sveštenika u Japan.
Portugal dobija konkurenciju, kineski krijumčari, japanski državni brodovi Crvenog Pečata od 1592. (10 brodova godišnje), španski brodovi iz Manile od 1600. (1 brod godišnje), Holanđani od 1609. i Englezi od 1613. (jedan brod godišnje).
Holanđani se uključuju u trgovinu uredi
Holanđani su prvi put stigli 1600. godine, a kapetan njihovog prvog broda je bio Englez Vilijam Adams, koji je postao prvi strani samuraj; a poslužiće i kao inspiracija za delo Šogun, Džejmsa Klavela. Ijejasu Tokugava je pozvao Holanđane da obavljaju trgovinu 1605, ali tada to oni nisu mogli iz razloga snažnih portugalskih ometanja u jugoistočnoj Aziji. Ipak 1609. uspevaju da dobiju trgovačke privilegije zahvaljujući visokom položaju Vilijama Adamsa kao samuraja u Japanu.
Holanđani počinju borbu protiv Španaca i Portugalaca piratskim akcijama, a posle 1638. jedini dobijaju dozvolu trgovine sa Japanom.
Tehnološka i druga razmena uredi
Nanbansko oružje uredi
Japanci su se jako interesovali za portugalsko oružje. Prvi Portugalci su stigli u toku perioda zaraćenih država (Sengoku period) u Japanu. Portugalci sa sobom donose puške tipa arkebuza i municiju kakvu Japanci do tada nisu videli (znali su jedino za barut, prenet iz Kine). Koristili su i kineske puške i topove 270 godina pre dolaska Portugalaca. Ali portugalske puške su bile daleko naprednije i laganije. Mehanizmi za okidanje i nišanjenje, takođe su bili daleko bolji.
Čuveni daimjo Oda Nobunaga, koji je skoro ujedinio Japan mnogo je koristio arkebuze u bitkama, a u bici kod Nagašina arkebuze su odigrale ključnu ulogu. Puške su odigrale bitnu ulogu i u ujedinjenju Japana pod Oda Nobunagom, Tojotomijem Hidejošijem i Ijejasu Tokugavom, kao i u invazijama na Koreju, 1592. i 1597. godine.
Nakon upoznavanja novog oružja japanski kovači i zanatlije uspevaju da sami počnu proizvoditi puške, ali u početku slabijeg kvaliteta. Pedeset godina kasnije Japan ima više pušaka nego ijedna zemlja na svetu.
Nanbanski brodovi uredi
Japanci su bili impresionirani evropskim brodovima, posebno karavelama. Sami menjaju sistem gradnje brodova kopirajući elemente onih iz Evrope. Šogunat je osnovao sistem komercijalnih poduhvata na ovlašćenim brodovima, tzv. brodovima Crvenog Pečata. Oni su obavljali trgovinu po istočnoj i jugoistočnoj Aziji, i na njih su dodavani mnogi novi elementi dizajna evropskih brodova; kao što je kormilo i položaj topova. Do sredine 17 veka šogunat gradi i nekoliko brodova po isključivo evropskom dizajnu, uz pomoć stranih stručnjaka.
Katolicizam u Japanu uredi
Nakon dolaska jezuita Fransisko Ksavera u Japan (1549), katolicizam će značajno početi da se razvija. Tolerancija prema pokrštavanju, postojala je zbog značaja trgovine sa Kinom, (koju je izvršavao Portugal). Do kraja 16. veka, u Japanu će broj katolika porasti na 200.000, i to većinom na ostrvu Kjušu. Usled takvih okolnosti, jezuiti uspevaju da dobiju jurisdikciju nad Nagasakijem.
Japanski katolici su postali marionete portugalske propagande. Videvši da se previše mešaju u unutrašnje poslove i ratove, ujedinitelj Japana Tojotomi Hidejoši, naređuje da se svi katolički sveštenici seportuju iz Japana. Zbog nedovoljno dobre organizacije ovaj poduhvat nije uspeo i rezultovaće minimalnim odlaskom stranog sveštenstva (svega 3 od 130 sveštenika).
Kada 1596. godine, Hidejoši saznaje (od jednog navigatora španskog broda) da predstoji pretnja invazije Španaca na Japan, on ubija 26 najistaknutijih katolika u Nagasakiju. Moguće je da su jezuiti želeli da suzbiju konkurenciju franjevaca iz Španije. Iako je oko 100 crkava posle toga uništeno, jezuiti su ostali u Japanu.
Ijejasu Tokugava zabranjuje 1614. katolicizam, pa jezuiti počinju rad iz ilegale i potpomaganje pobune protib šogunata. Posle 1616. i Tokugavine smrti nastavlja se progon katolika. Zadnja veća katolička reakcija je bila Šimabara pobuna 1637.
Opadanje nanbanske trgovine uredi
Posle ujedinjenja i smirivanja Japana 1603. pod Ijejasu Tokugavom, Japan se počeo zatvarati pred nanbanima (južnim varvarima) prvenstveno zbog rasuće opasnosti od katolicizma. Godine 1650. postoji još samo holandska trgovačka ispostava u Nagasakiju i nešto trgovine sa Kinom. Kažnjava se strogo prelaz na katolicizam. Puške se skoro potpuno ukidaju i prelazi se na „civilizovanije“ mačeve. Zabranjuje se putovanje van zemlje i gradnja velikih brodova. Počinje period izolacije, mira, prosperiteta i blagog napretka Edo perioda.
Dešavanja uredi
- 1543 — Portugalci stigli prvi put u Japan i donijeli puške arkebuze
- 1549 — jezuit Fransisko Ksaver stigao u Kagošimu
- 1555 — Portugalci osnivaju Makao i šalju trgovačke brodove u Japan.
- 1570 — Japanski pirati zauzimaju deo Tajvana odakle napadaju Kinu.
- 1575 — Bitka kod Nagošina, gde se mnogo koristilo vatreno oružje
- 1577 — Prvi japanski brodovi plove u Kočin, Kina
- 1579 — jezuit Aleksandar Valigano stiže u Japan
- 1580 — jezuiti dobijaju Nagasaki od katoličkog daimjoa Arime Harunoblua
- 1584 — Mankio Ito stiže u Lisabon sa tri druga Japanca i jednim jezuitom
- 1588 — Hidejoši zabranjuje piratstvo
- 1592 — Japanska invazija na Koreju sa 160.000 vojnika
- — prvo spominjanje brodova Crvenog Pečata
- 1597 — ubijanje 26 katolika u Nagasakiju
- 1600 — Dolazak Vilijama Adamsa na brodu Lifde
- 1600 — Bitka kod Sekigahare ujedinjava Japan, a na vlasti je Ijejasu Tokugava
- 1602 — Holandski ratni brodovi napadaju portugalsku karavelu blizu Malake
- 1603 — Sedište šogunata postaje Edo
- 1605 — Dva mornara sa broda od Vilijama Adamsa su poslani da pozovu Holanđane da obavljaju trgovinu sa Japanom
- 1609 — Holanđani otvaraju trgovačku bazu u Hiradu
- 1613 — Englezi otvaraju trgovačku bazu u Hiradu
- — Hasekura Cunenaga odlazi u poslanstvo u Ameriku i Evropu. Vrađa se 1620.
- 1614 — Jezuiti proterani iz Japana. Zabrana katolicizma.
- 1615 — Japanski jezuiti započinju pokrštavanje u Indoneziji
- 1616 — Umro Ijejasu Tokugava.
- 1623 — Englezi zatvaraju bazu u Hiradu, jer im nije profitabilna
- — Zabrana trgovine sa Španijom
- — Japanski jezuiti počinju pokrštavanje u Tajlandu
- 1628 — Španska flota potapa jedan japanski brod Crvenog Pečata u Tajlandu. Portugalcima se zabranjuje trgovina na 3 godine.
- 1637 — Šimabara pobuna katoličkih seljaka
- 1638 — Konačna zabrana trgovine sa Portugalom
- 1641 — Holanđani premeštaju svoju bazu u Nagasaki
