Википедија

Naoki Urasava

Naoki Urasava (jap. 浦沢 直樹, translit. Urasawa Naoki; Fuču, 2. januar 1960) je japanski crtač stripova i muzičar. Počeo je da crta mange od svoje četvrte godine, i tokom svoje karijere često radio na dva serijala istovremeno. Za Urasavu je rečeno da je jedan od autora koji su promenili istoriju stripova u Japanu. Osvojio je veliki broj nagrada, uključujući Šogakukanovu nagradu za mange koju je osvojio tri puta, Kulturološku nagradu „Tezuka Osamu” koju je osvojio dva puta i Kodanšinu nagradu za mange koju je osvojio jednom. Zaključno sa decembrom 2021. godine, prodato je preko 140 miliona primeraka njegovih mangi.[1]

Naoki Urasava
Naoki Urasava 2012. godine na Japan Ekspu u Parizu
Datum rođenja(1960-01-02)2. januar 1960. (64 god.)
Mesto rođenjaFuču, Tokio, Japan
Državljanstvojapansko
ObrazovanjeMejsej Univerzitet
Zanimanjemangaka, muzičar, voditelj
Aktivni period1981—danas
Značajni radoviDečaci 20. veka
Čudovište
Pluto
Javara!
NagradeŠogakukanova nagrada za mange (1989, 2000, 2002)
Kulturološka nagrada „Tezuka Osamu” (1999, 2005)

Urasavin prvi veliki doprinos je bio ilustrovanje akcionog serijala Ananas armija (1985-1988) autora Kazuje Kuda. Prvi serijal koji je sam napisao i ilustrovao je bila sportska manga Javara! (1986-1993), koja je takođe bila i njegov prvi veliki uspeh. Potom je ilustrovao avanturistički serijal Majstor Keaton (1988-1994), koji su napisali Hokusej Kacušika i Takahaši Nagasaki, i kreirao sportsku mangu Hepi! (1993-1999). Njegov triler Čudovište (1994-2001) je bio njegova prva manga koja je postigla internacionalni uspeh, koji se nastavio sa naučnofantastičnom misterijom Dečaci 20. veka (1999-2006), kao i sa serijalom Pluto (2003-2009) koja je alternativna verzija jako uspešnog serijala Osamua Tezuke Astroboj. Njegov sledeći veliki projekat bio je serijal Bili Bet (2008-2016). Napravio je još dve kratke mange koje su nastavak serijala Majstor Keaton i Mudžiruši: Znak iz snova, nakon kojih je započeo svoj najnoviji serijal Asadora! (2018- ).

Mladost uredi

Urasava je naveo Osamua Tezuku kao jednog od svojih heroja, specifično njegovu mangu Feniks.[2] Poglavlja iz Tezukinog serijala Astroboj, „Najveći robot na svetu” i „Veštačko Sunce” su mu bila prva iskustva sa mangama kad je imao četiri ili pet godina.[3] U to vreme je po prvi put i počeo da crta mange, a kad je imao osam godina završio je svoju prvu kompletnu priču.[4] U to doba Urasava je video razliku između njegovih radova i radova „pravih manga crtača”. Takođe je rekao da je mogao da identifikuje mange koje su bile „komercijalizovane” i napravljene samo radi zarade, što on nije želeo da radi i zbog čega je odustao od ideje da postane profesionalni crtač mangi, te završio Mejsej Univerzitet sa diplomom u ekonomiji.[4]

Karijera uredi

Početak karijere i uspeh (1982—2009) uredi

Kada je Urasava otišao na intervju sa izdavačkom kućom Šogakukan, odlučio je da ponese svoje mange čisto iz radoznalosti.[5] Jedan od urednika koji je radio za manga reviju Weekly Shōnen Sunday mu nije pružio priliku, ali glavni urednik časopisa Big Comic Original je sticajem okolnosti bio u prolazu i odlučio da Urasavin rad bolje pristaje časopisu Big Comic Spirits, i odveo ga u njihov urednički odred. Urasava je potom predao svoj neobjavljeni rad Povratak na takmičenje novih manga umetnika 1982. i pobedio. Tad je po prvi put razmišljao da postane profesionalni manga umetnik.[5] Godinu dana nakon pobede je upoznao Takašija Nagasakija koji će postati njegov dugogodišni urednik i kolega.[6]

Neko vreme je radio kao asistent, nakon čega je 1983. objavio svoje prvo delo Beta![7] i Plešući policajac 1984. godine. Započeo je svoje prvo serijalizovano delo Ananas armija 1985. godine u manga reviji Big Comic Original. On je bio ilustrator, dok je Kazuja Kudo bio pisac. Serijal se završio 1988. i bio podeljen u osam tankobona. Dok je radio na Ananas armiji, započeo je mangu Javara! u nedeljnom časopisu Big Comic Spirits 1986. godine. Sa njom je osvojio Šogakukanovu nagradu za mange u opštoj kategoriji 1989. godine.[8] Iste godine manga je adaptirana u film i animirani televizijski serijal. Završena je 1993. godine, sa ukupno 29 tankobona.

Novembra 1988, kada se Ananas armija završio, Urasava je počeo da objavljuje serijal Majstor Keaton u Big Comic Original−u. On je bio ilustrator, dok je Hokusej Kacušika bio pisac. Manga se završila avgusta 1994. godine i imala 18 tankobona. Animirana televizijska adaptacija serijala počela je da se emituje 1998. i trajala do 2000. godine. Nakon što je završio sa Javara! serijalom, Urasava je započeo novi solo serijal u časopisu Big Comic Spirits. Na serijalu Hepi! radio je od 1993. do 1999. godine, i na kraju je manga imala 23 tankobona. Na osnovu nje su nastala dva igrana filma 2006. godine.

Nakon što je završio rad na Majstor Keatonu, Urasava je započeo novi originalni serijal Čudovište 1994. godine. Za ovu mangu je 1999. godine osvojio Kulturološku nagradu „Tezuka Osamu”,[9] i njegovu drugu Šogakukanovu nagradu za mange u opštoj kategoriji 2001. godine.[8] Završila se u decembru 2001. godine, i sastoji se od 18 tankobona. Manga je 2004. godine adaptirana u animirani serijal koji se emitovao na televiziji. Žuno Dijaz, dobitnik Pulicerove nagrade za fikciju, pohvalio je Čudovište i rekao za Urasavu da je „nacionalno blago Japana”.[10] Nakon završetka mange Hepi!, Urasava je počeo da radi na serijalu Dečaci 20. veka u časopisu Big Comic Spirits 1999. godine. Ova manga je 2001. osvojila Kodanšinu nagradu za mange u opštoj kategoriji,[11] i njegovu treću Šogakukanovu nagradu za mange 2002. godine.[8] Završila se 2006. i sastoji se od 22 tankobona. Priča je dobila kratak nastavak 2007. pod nazivom Dečaci 21. veka koji je podeljen u dva toma. Napravljena su tri igrana filma na osnovu ove mange 2008. i 2009. godine.

Dok je radio na serijalu Dečaci 20. veka, Urasava je počeo da radi na mangi Pluto koja je adaptacija „Najvećeg robota na svetu,” poglavlja iz Tezukinog serijala Astroboj. Manga se serijalizovala u časopisu Big Comic Original od 9. septembra 2003. do 5. aprila 2009, sa ukupno osam tankobona. Urasavi je ovaj rad doneo drugu Kulturološku nagradu „Tezuka Osamu”.[9] Godine 2008, Urasava je počeo da radi za Kodanšu, u čijem časopisu Morning je serijalizovao svoj novi rad Bili Bet. Serijal je izlazio od 16. oktobra 2008. do 18. avgusta 2016. i ima 20 tomova. Iste godine, Urasava je počeo privremeno da predaje na Univerzitetu Nagoja Zokej.[12] Iako je trebalo da predaje grupi od pet studenta, prihvatio je veću grupu od petnaest u pokušaju da stvori više „pravih umetnika”.[12]

2010—2019 uredi

Urasava je 2010. godine zauzeo deseto mesto na Orikonovom spisku umetnika koji su promenili istoriju mangi.[13] Naredne godine, radio je slikovnici i adaptaciji priče „Plač crvenog onija,” autora Kosukeja Hamade.[14]

Godine 2012., počeo je da piše nastavak Majstora Keatona, pod nazivom Majstor Keaton Rimaster.[15] Kada su ga pitali zašto se vratio serijalu nakon toliko godina, Urasava je izjavio da u prošlosti nije mogao da napiše priču onako kako je želeo zbog ograničenja kojih je imao zbog ugovora, a i zato što su ljudi na koje su uticali Tohoku zemljotres i cunami iz 2011. godine rekli da su uživali u serijalu, pa je hteo da nešto uradi za njih.[16] Objavljivao se u časopisu Big Comic Original od 2012. do 2014. godine, sa poglavljima sakuljenim u jedan tom. Dok je bio gost sajmu Japana 2012. u Francuskoj, Urasava je pričao o tome kako je započeo svoju manga karijeru, uživo demonstrirao crtanje, i izveo dve pesme kao muzičar, takođe je sledećeg dana nastupao zajedno sa rok bendom Hemenvej.[17]

Između 2013. i 2014. Urasava je radio je na antologiji Starci, objavljenoj u Šueišinom Jump X časopisu. Njegov doprinos kao i doprinos 32 druga pisca su jula 2015. skupljeni u istoimenu knjigu.[18] Avgusta 2013. Urasava ja napravio svoju prvu „mangu sa čudovištama” koja se zvala Kaidžu Kraljevstvo.[19] Urasava je takođe voditelj dokumentarnog serijala Urasava Naoki no Manben, koji se fokusira na različite mangake i njihove individualne stilove. Originalno se emitovala 2014. kao specijal, pa je prva sezona počela u septembru 2015. godine.[20] Iste godine, emisija je osvojila nagradu za seriju godine.[21] Tada je takođe radio na priči Muzika Nostra koja se objavljivala u Šueišinom Grand Jump časopisu.[22]

Izložba Urasavinih dela se održavala u Tokiju od 16. januara do 31. marta 2016., nakon čega je pomerena u Osaku od 26. novembra do 25. januara 2017. godine. Prikazivala je ilustracije, originalne crteže, planove za priče kao i mange koje je Urasava crtao u detinjstvu.[23][24] Urasava je februara 2016. godine radio na kratkoj, obojenoj mangi pod imenom Solo Misija, koja je deo francuske antologije stripova Tačka ključanja. Antologija je objavljena u Japanu pod imenom Tačka okretanja septembra 2017.[25] Iste godine, radio je na mangi od tri strane o Britanskom rok bendu Bitlsi kako putuju kroz vreme. Objavljena je na vebsajtu radio stanice InterFM897, zajedno sa televizijskim programom Evo idu Bitlsi.[26]

Devetog aprila 2017. Urasava je počeo da radi kao voditelj radio programa sa glumcem i komičarom Džundžijem Takadom. Džundži i Naoki (純次と直樹) emituje se nedeljom u 17 časova na kanalu Nipon Kulturni Brodkest.[27] Iste godine Urasava je započeo serijal Mudžiruši: Znak iz snova u kolaboraciji sa Francuskim muzejom Luvr. Serijal je izlazio u časopisu Big Comic Original od 2017. do 2018. godine.[28]

Januara 2018. Urasava je prisustvovao 45. festivalu stripa u Angulemu, gde je osvojio dve nagrade. Na festivalu se takođe održala izložba njegovih radova pre nego što je pomerena u Pariz.[29] Iste godine, počeo je da radi na mangi Asadora! u časopisu Big Comic Spirits.[30] Novembarsko izdanje časopisa te godine dobilo je specijalnu titulu Urasava Džek. Sadržalo je i njegovo kratko delo Prelep dan.[31] Krajem godine, Urasava je bio voditelj na specijalnom radio programu o Osamuu Tezuki.[32]

U 2019. dizajnirao je zvanični poster za ženski maraton održan u Osaki, i za događaj o klasičnim automobilima namenjen za prikupljanje prihoda za ponovnu izgradnju poseda uništenih tokom zemljotresa i cunamija 2011. godine.[33][34] Iste godine, u Los Anđelesu, održana je prva američka izložba Urasavinih dela, pod imenom „Ovo je manga — Umetnost Naokija Urasave”. Izložba je trajala do 28. marta 2019., sa više od 400 originalnih crteža. Urasava je na otvaranju održao potpisivanje knjiga i diskusiju o umetnosti.[35] Izložba se potom održavala u Londonu od 5. juna do 28. jula.[36] Tada je takođe nominovan za ulazak u Ajznerovu dvoranu slavnih.[37]

2020—danas uredi

U 2020. Urasava je radio na reklami za Samsonite Red brend prtljaga,[38] i bio je izabran da napravi zvaničan poster za Letnju olimpijadu 2020.[39] Potom je po drugi put crtao za ženski maraton.[40] U junu napravio je poster za 250. godišnjicu muzičkog stvaralaštva Ludviga van Betovena.[41] Takođe se u julu 2020. pojavio u dokumentarnom filmu o rok bendu Zuno Keisacu.[42] Urasava je režirao i ilustrovao spot za singl Kazujošija Saita u martu 2021. koji se zove Boy.[43] Decembra 2022. godine tumačio je ulogu Harua Sata u filmu The Flower in the Sky.[44]

Stil uredi

Prema rečima komentatora Fusanoskea Nacumea, Urasavin raniji stil imao je karakteristike umetnika Šindžija Nagašime, mladog Osamua Tezuke i Kacuhira Otoma,[45] za koje je sam Urasava rekao da je „Osamu Tezuka stvorio formu, nakon čega su usledile karikature, pa je onda došao Kacuhiro Otomo i napravio novi poredak; te da više nema mesta za izmene“. Takođe se ugledao na francuskog umetnika Žana Žiroa i američkog pisca Stivena Kinga.[46][47] Svoj jedinstveni stil, kako Nacume tvrdi, Urasava je razvio radeći na mangi Čudovište, koju je on opisao kao realističnom, nalik filmskim kadrovima, sa rasporedom crteža slično Otomu i gekiga umetnicima. Nacume je takođe spomenuo da mnogi Urasavini likovi liče na slavne glumce.[45] Urasava je rekao da ima sličan pristup mangama kao producent pri kreiranju filma,[48] i složio se da su njegova dela namenjena odrasloj demografiji, priznajući da ni kao dete nije voleo mange namenjene deci. Doduše, napomenuo je da on kao i njegov kolega Otomo, preferira da se njegova dela vode kao mange, a ne gekige.

Kada su ga pitali gde nalazi svoje ideje, Urasava je rekao „ilustrujem celog svog života. Inspiracija je svuda, kada uđem u kadu, kada izađem nje. Sve zavisi od toga da li primećuješ takve stvari, i da li možeš da ih adaptiraš”.[49] Takođe je rekao da se ne brine oko toga šta čitaoci žele, nego da prosto crta priče koje su njemu interesantne,[50] kao i da, uprkos tome što mnogi smatraju da je manga stil jednostavan, on pridaje mnogo pažnje crtanju izraze lica i emocija, tvrdeći da nikad ne crta „dva ista izraza”.[49]

Što se tiče njegovog procesa sklapanja priče, Urasava je rekao „Kada započnem novi projekat, krenem od najvećeg dela priče. U glavi kreiram filmski trejler za tu priču, i kada to uradim postoji trenutak kad se toliko unesem, da prosto moram da je nacrtam. I onda se upitam odakle bi trebalo da započnem priču? To obično bude početak”.[48] Ne planira priču unapred, tvrdeći da mu priča govori gde želi da ide, i da ako priča ne iznenađuje čak i njega, onda ne može da nastavi da je pravi.[48]

Takođe na određuje raspored stranice unapred. Toliko dugo crta mange da, kako kaže, samo prati svoje instinkte: „Kada počnem da konstruišem priču, veliko pitanje je tempo — razvijanje lika iz trenutka u trenutak pa prelazak u veliki crtež — kako odrediti kada se šta dešava? To je meni kao disanje — Osetim kad je dobro”.[48]

Urasava često istovremeno radi na dva serijala.[51] Uglavnom sarađuje sa urednikom i autorom Takašijem Nagasakijem, do te mere da Nagasakija nazivaju njegovim „producentom”. Nagasaki je bio njegov prvi urednik. Iako su nastavili saradnju čak i nakon što je Nagasaki počeo samostalno da radi, retko se druže van posla.[52] Sa izuzetkom njegovog najnovijeg dela iz 2018. Asadora!, nijedna od njegovih mangi nisu legalno dostupne u digitalnom formatu. Autor je rekao da preferira fizičke kopije.[53]

Muzika uredi

Urasava je takođe i muzičar. Prema njegovom mišljenju „puno umetnika se dvoume da li će da budu mangake ili rokeri, tako da su ta dva pojma povezana, postali su sinonimi!”.[54] Urasava je počeo da svira gitaru krajem osnovne škole, a inspirisali su ga folk rok pevači Takuro Jošida i Bob Dilan.[55]

Pod umetničkim imenom „Bob Lenon,” napisao je i izveo pesmu Kenji no Uta (ケンヂの歌, „Kendžijeva pesma”), koju je prodavao kao dodatak uz specijalno izdanje jedanestog toma mange Dečaci 20. veka 2002. godine.[56] Objavio je svoj prvi singl Tsuki ga Tottemo... (月がとっても…, „Puno te volim...”) 4. juna 2008.[56] i svoj prvi album Hanseiki no Otoko (半世紀の男, „Čovek od pola veka”) 29. novembra iste godine.[57] Singl koji je sadržao remiks pesme Dečak 20. veka benda T. Rex, i Urasavinu pesmu Kendžijeva pesma izašao je 19. avgusta 2009 godine.[58] Urasava i Micuru Kuramoto su napisali i izveli pesmu Nigero (逃げろ, „Beži”) kao uvodnu špicu za TV program Tsubuyaki Sanshirō ~Ippon Nau!~.[59][60] U 2012. izveo je japansku verziju Bob Dilanove pesme „Devojka sa severa,” kao i pesmu „Guta lala suda lala” iz njegovog serijala Dečaci 20. veka.

Svoj drugi album, Mannon (漫音) koji je napisao i kreirao sam, izašao je 2016. godine. Napisao je demo za pesmu Kanashiki LA Tengoku (悲しきLA天国) i poslao ga muzičaru Majku Violi, koji je dovršio pesmu i pozvao Urasavu u Los Anđeles da je izvede. Pesmu su izveli Urasava, Viola, bubnjar Džim Keltner, i Micuru Kuramoto. Dodata je u album Najbolja dela Majka Viole koji je objavljen 22. januara 2020. godine.[61]

Reference uredi

  1. ^ „浦沢直樹、電子版解禁！「YAWARA!」「20世紀少年」配信、「あさドラ！」新刊も” (na jeziku: japanski). Natalie. 2021-12-28. Pristupljeno 2022-01-28. 
  2. ^ „Naoki Urasawa Talks about Manga and Professionalism | ComiPress”. www.comipress.com. Pristupljeno 2021-05-02. 
  3. ^ Urasawa, Naoki (2009). Pluto. Urasawa X Tezuka, 001. Osamu Tezuka, Takashi Nagasaki, Jared Cook, Frederik L. Schodt, Macoto Tezka (Viz Signature edition izd.). San Francisco, CA. ISBN 978-1-4215-1918-0. OCLC 243548650. 
  4. ^ a b „INTERVIEW: All You Need is a White Piece of Paper and Pen: A Conversation with Monster and 20th Century Boys Creator Naoki Urasawa”. Crunchyroll. 2019-02-06. Pristupljeno 2020-02-14. 
  5. ^ a b „The Birth of Best Seller Comics Writers of the New Generation of Comics and their World No. 3: "YAWARA!"”. Shogakukan. 1998-12-06. Arhivirano iz originala 6. 12. 1998. g. 
  6. ^ „浦沢直樹 (ルーフトップ★ギャラクシー)”. Rooftop (na jeziku: japanski). Shinjuku Loft. Arhivirano iz originala 2009-02-01. g. Pristupljeno 2021-10-08. 
  7. ^ „プロフェッショナル　仕事の流儀 浦沢直樹 漫画家 心のままに、荒野を行け”. NHK (na jeziku: Japanese). Pristupljeno 2021-10-08. 
  8. ^ a b v „小学館漫画賞: 歴代受賞者” (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 05. 08. 2015. g. Pristupljeno 2007-08-19. 
  9. ^ a b „Tezuka Award Winner Announced”. Anime News Network. 2005-05-10. Pristupljeno 2018-02-05. 
  10. ^ „Pulitzer Winner Diaz Praises Monster Manga in Time Mag”. Anime News Network. 2008-07-10. Pristupljeno 2018-02-05. 
  11. ^ Joel Hahn. „Kodansha Manga Awards”. Comic Book Awards Almanac. Arhivirano iz originala 16. 8. 2007. g. Pristupljeno 2007-08-21. 
  12. ^ a b „Yawara, Monster's Naoki Urasawa to Teach Manga Classes”. Anime News Network. 16. 3. 2008. Pristupljeno 2013-07-28. 
  13. ^ „『日本の漫画史を変えた作家』、“漫画の神様”手塚治虫が貫禄の1位”. 
  14. ^ Green, Scott. „Award-Winning Manga Artist Naoki Urasawa Draws Picture Book”. Crunchyroll (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  15. ^ „Master Keaton Manga to Get Sequel After 18 Years”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  16. ^ „Interview: Naoki Urasawa”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  17. ^ „Naoki URASAWA in conference: very stylish - Japan Expo”. web.archive.org. 2015-01-01. Arhivirano iz originala 01. 01. 2015. g. Pristupljeno 2021-05-06. 
  18. ^ Inc, Natasha. „大友克洋、寺田克也ら33作家が親父テーマに描いたエッセイ集「親父衆」”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  19. ^ „20th Century Boys' Urasawa Draws 'Kaijū Ōkoku' Manga 1-Shot”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  20. ^ „NHK Documentary Series Peeks at Process of Drawing Manga”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  21. ^ Inc, Natasha. „QJ発表のテレビ・オブ・ザ・イヤーで「漫勉」が企画賞、浦沢直樹が反響語る”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  22. ^ Inc, Natasha. „「キャプ翼 ライジングサン」約8カ月ぶり再開、出演権当たる豪華イベントも”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  23. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹の個展が世田谷で、ボブ・ディラン語るイベントやライブなどの企画も”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  24. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹展、大阪への巡回決定！大量の原稿や少年時代のノートが南港に”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  25. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹や松本大洋ら、日仏米の作家14名が参加するアンソロ「TURNING POINT」”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  26. ^ „The Beatles Travel Through Time in Naoki Urasawa's Newest Manga Short”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  27. ^ Chapman, Paul. „Comedian & Manga Artist Team Up For "Junji and Naoki" Radio Program”. Crunchyroll (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  28. ^ „Naoki Urasawa's Mujirushi Manga Ends on February 20”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  29. ^ „Naoki Urasawa Wins Special Award, Mystery Award at France's Angoulême”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  30. ^ „Naoki Urasawa Launches New Manga in Big Comic Spirits”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  31. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹が月スピをジャック！遠藤賢司の秘蔵エピソードをマンガ化、対談や付録も”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  32. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹＆栗山千明、年末のラジオ番組で手塚治虫語り”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  33. ^ „Naoki Urasawa Draws Character for 2019 Osaka Women’s Marathon”. Otaku USA Magazine (na jeziku: engleski). 2018-12-10. Pristupljeno 2021-05-07. 
  34. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹が唐沢寿明発起の東日本大震災チャリティイベントポスターを描き下ろし”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  35. ^ Cirone, David (2019-01-03). „Japan House LA announces first Naoki Urasawa art exhibit in North America”. J-Generation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  36. ^ „Further Naoki Urasawa Events at Japan House London”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  37. ^ „Nominacije za Dvoranu Slavnih”. 
  38. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹が3つのシリーズをテーマにSamsonite REDのイメージビジュアル描き下ろし”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  39. ^ Cirone, David (2020-02-09). „Naoki Urasawa creates sports manga poster for Tokyo 2020 Olympics”. J-Generation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  40. ^ „Monster's Urasawa Draws Poster for Osaka Women's Marathon”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  41. ^ „Naoki Urasawa says Roll Over, Beethoven for composer's anniversary CD”. J-Generation (na jeziku: engleski). 2020-06-08. Pristupljeno 2021-05-07. 
  42. ^ Inc, Natasha. „絶景かな…！頭脳警察50周年ドキュメンタリービジュアル＆予告編解禁（動画あり / コメントあり）”. 音楽ナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  43. ^ „Naoki Urasawa Contributes to Kazuyoshi Saitō's Animated Music Video”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-07. 
  44. ^ „東出昌大主演映画『天上の花』今冬公開 共演に入山法子、吹越満、浦沢直樹ら” (na jeziku: japanski). Real Sound. 2022-04-04. Arhivirano iz originala 5. 6. 2022. g. Pristupljeno 2022-06-04. 
  45. ^ a b Urasava Naoki (2009). Pluto, treća knjiga. strana. 198-199. ISBN 978-1-4215-1920-3. 
  46. ^ „Comic Connections: Urasawa Naoki Talks with Top European Artists”. nippon.com (na jeziku: engleski). 2013-08-02. Pristupljeno 2021-05-08. 
  47. ^ Inc, Natasha. „浦沢直樹、永井豪がkotobaのスティーヴン・キング特集に登場、その魅力に迫る”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  48. ^ a b v g „Naoki Urasawa - Interview with creator of Monster, 20th Century Boys at JAPAN HOUSE Los Angeles (2019)”. J-Generation (na jeziku: engleski). 2019-01-25. Pristupljeno 2021-05-08. 
  49. ^ a b NEWS, KYODO. „Japanese manga artist Naoki Urasawa's work showcased in Hollywood”. Kyodo News+. Pristupljeno 2021-05-08. 
  50. ^ „Naoki Urasawa - Interview with creator of Monster, 20th Century Boys at JAPAN HOUSE Los Angeles (2019)”. J-Generation (na jeziku: engleski). 2019-01-25. Pristupljeno 2021-05-08. 
  51. ^ „Monster’s Naoki Urasawa Celebrated In Career-Spanning Exhibition”. Otaku USA Magazine (na jeziku: engleski). 2016-02-11. Pristupljeno 2021-05-08. 
  52. ^ „Naoki Urasawa Talks about Relationship between Mangaka and Editors | ComiPress”. www.comipress.com. Pristupljeno 2021-05-08. 
  53. ^ „Naoki Urasawa's New Manga Asadora! Has Digital Version for 1st Time”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  54. ^ Clements, Jonathan. „Interview: Naoki Urasawa – All the Anime” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  55. ^ „Veteran manga artist Urasawa releases 2nd music album - AJW by The Asahi Shimbun”. web.archive.org. 2016-03-22. Arhivirano iz originala 22. 03. 2016. g. Pristupljeno 2021-05-08. 
  56. ^ a b „Manga Creator Naoki Urasawa Debuts Music CD Single”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  57. ^ Inc, Natasha. „話題の新人、ミュージシャン浦沢直樹アルバム発売”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  58. ^ Inc, Natasha. „T.REX／浦沢のスプリット盤「20センチュリー・ボーイ」”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  59. ^ Inc, Natasha. „浦沢に美津留が主題歌手がけたドラマ、Facebookで配信”. コミックナタリー (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  60. ^ „つぶやき三四郎 〜一本なう〜”. ソケット株式会社 (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2021-05-08. 
  61. ^ „浦沢直樹が"天才POP職人"マイク・ヴァイオラのベスト盤にミュージシャンとして参加” (na jeziku: japanski). Natalie. 2020-01-22. Arhivirano iz originala 16. 2. 2020. g. Pristupljeno 2020-02-16. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наоки_Урасава&oldid=27497391”