Narodna biblioteka Grčke
Neka imena u ovom članku nisu transkribovana. Ako umete, kliknite na karticu uredi i transkribujte imena data u izvornom obliku. |
Narodna biblioteka Grčke (grč. Εθνικη Βιβλιοθηκη) nalazi se nedaleko od centra Atine. Zgradu biblioteke dizajnirao je danski arhitekta Theophil Freiherr von Hansen u sklopu njegove poznate „Trilogije” neoklasičnih zgrada koja uključuje još i Atinsku akademiju i originalnu zgradu Atinskog univerziteta. Biblioteku je osnovao Ioannis Kapodistrias.
.svg){kind=logo} | |
.jpg) Glavna zgrada biblioteke | |
| Osnivanje | 1832. |
|---|---|
| Lokacija | Atina Grčka |
| Koordinate | 37° 35′ 07″ S; 23° 26′ 09″ I / 37.5852° S; 23.4359° I |
| Vrsta | narodna |
| Osnivač | Ioannis Kapodistrias |
| Direktor | Fillipos Tsimpoglou (Φίλιππος Τσιμπόγλου)[1] |
| Veb-sajt | National Library of Greece |
Istorija
urediPrvobitna ideja za osnivanje Narodne biblioteke Grčke potekla je od filheleniste Johana Jakoba Majera (Johann Jakob Mayer) u avgustu 1824. godine. On je ovu ideju izneo u članku njegove novine Ellinika Chronika koji je objavljen u Missolonghi, gde su on i Lord Bajron promovisali nezavisnost Grčke. Ideja je primenjena 1829. godine od strane nove grčke vlade Joanisa Kapodistriasa,[2] koji je povezao Narodnu biblioteku sa drugim intelektualnim institucijama kao što su škole, nacionalni muzeji i štamparije. Sve ove institucije bile su smeštene u zgradi (koja se nakon toga koristila kao sirotište), na ostrvu Egina. Rad ovih institucija nadgledao je Andreas Moustoxydis koji je tako postao predsednik odbora sirotišta, direktor Nacionalnog arheološkog muzeja Atine i direktor Nacionalne škole.
Krajem 1830. godine biblioteka, koju je Andreas Moustoxydis nazvao Narodnom bibliotekom, imala je 1018 tomova štampanih knjiga koje su prikupljene od Grka i filhelena. Ona je 1834. godine preseljena u Atinu, novu prestonicu i privremeno je bila smeštena u javnom kupatilu rimske agore, a kasnije u crkvi Panagia Gorgoepikoos.
Zbirka se brzo povećala. Biblioteka je kupovala knjige od privatnih biblioteka, pod nadzorom Dimitris Postolakas (1995 tomova), ali i prihvatala mnoge velike donacije, kao što su bile one od strane Hristoforosa i Konstantinosa Sakelariosa (Konstantinos Sakellarios) (5.400 tomova) odnosno Markosa Renierisa (Markos Renieris) (3.401 tomova).
Godine 1842. javna biblioteka spojila se sa univerzitetskom bibliotekom Atine (15000 tomova). Ova novoformirana institucija smeštena je zajedno sa kolekcijom novca u novoj zgradi Otovog univerziteta. Njen prvi direktor (tada nazivan predsednikom) bio je Georgios Kozakis-Typaldos[3] i on je taj posao obavljao do 1863. godine. U tom periodu, biblioteka je obogaćena značajnim donacijama i retkim knjigama na stranim jezicima iz svih krajeva Evrope. Kraljevskom poveljom iz 1866. godine ova institucija zavedena je pod imenom "Narodna biblioteka Grčke". Od 1877. do 1910. njen direktor bio je Michael Deffner.
Dana 16. marta 1888. postavljen je kamen temeljac za novu neoklasičnu mermernu zgradu. Izgradnju zgrade finansirala su tri brata grčke dijaspore rođena na Kefaloniji, Panagis, Marinos and Andreas Vallianos. Zgradu je dizajnirao Baron Theophil von Hansen a njena konstrukcija bila je pod nadzorom Ernst Ziller. Biblioteka je ostala u starijoj zgradi Univerziteta do 1903. godine, kada je preseljena u novu zgradu, u kojoj je još uvek delom smeštena, pored druge dve u Agia Paraskevi i Nea Halkidona.
Reference
uredi- ^ „nlg.gr”. Arhivirano iz originala 16. 06. 2016. g. Pristupljeno 16. 06. 2016.
- ^ Keller, Dean H. Libraries in Greece: The Present Situation and Future Prospects (1993). Academic. Psychology Press. str. 26. ISBN 978-1-56024-365-6. Pristupljeno 05. 12. 2012. „The National Library of Greece was founded in 1832 by Ioannis Kapodistrias, the first governor of the Greek state.”
- ^ Εθνική Βιβλιοθήκη της Ελλάδος «Ιστορικά στοιχεία» [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2015), retrieved 6 July, 2015