Narodni front u Francuskoj

Narodni front (franc. Front populaire) je naziv za koaliciju levičarskih pokreta, nastalu u Francuskoj u međuratnom periodu, 1935. i 1936. godine.

Nastanak koalicije Narodni front

30-ih godina XX veka Francuska je usled teške privredne krize bila na rubu građanskog rata. Naime, od kraja 1932. do 1934. godine izmenile su se čak četiri vlade. Istovremeno, ulice su postale politički aktivne, a među demonstrantima ojačali su desničarski totalitarni elementi. Nacionalističke organizacije po ugledu na fašiste i nacionalsocijaliste u Italiji i Nemačkoj, pojačale su svoju propagandu i stale stvarati jurišne odrede. Međutim, za razliku od Italije i Nemačke, u Francuskoj je postojalo više manjih nacionalističkih grupa (Solidarnost Francuza, Partija frankista, Vatreni krstovi...), tako da njihova snaga nije bila monolitna.

Povod za neposredno nastupanje fašizma pružila je finansijska afera, izazvana poslovima jednog varalice, izvesnog Aleksandra Staviskog, koji je bio povezan sa visokim ličnostima, pored ostalih i sa predsednikom vlade Šotanom. Dana 6. februara 1934. pod parolom Dole lopovi francuski fašisti i njihove pristalice izašli su na ulice Pariza. Na nekoliko mesta u gradu, na primer na Plas de la Konkord, došlo je oružanih sukoba između demonstranata i vladinih jedinica. Vlada je izvojevala pobedu, a fašisti su onemogućeni u njihovom pokušaju preuzimanja vlasti.

Nastupanje fašista prvo je približilo socijaliste i komuniste. Oni su 12. februara 1934. organizovali antifašističke demonstracije, a zatim su jula iste godine sklopili sporazum o udruživanju snaga za suprostavljanje fašizmu i ratu. Tokom 1935. godine ovoj grupaciji prišli su socijalradikali. Time su postavljeni temelji za koaliciju Narodni front.

Vlada Narodnog fronta na čelu sa Leonom Blumom

Na skupštinskim izborima održanim maja 1936. godine koalicija Narodni front je odnela pobedu. Obrazovana je vlada Narodnog fronta, a mesto predsednika je povereno socijalisti Leonu Blumu. Prvi put u istoriji Francuske na čelu vlade se našao jedan socijalista.

U želji da stabilizuje prilike u zemlji, vlada Bluma izradila je nacrt programa socijalnih reformi. Nacrt je predviđao: uvođenje četrdesetosatne radne nedelje, plaćeni odmor, povećanje nadnica, nacionalizaciju banaka i fabrika oružja... Međutim, ovaj nacrt je izazvao strahovanja finansijskih krugova i otpor desnice. Da nevolja bude veća, i unutar samog Narodnog fronta došlo je do razmimoilaženja. Pošto je izbio građanski rat u Španiji, socijalisti i komunisti su se zalagali za pružanje pomoći španskim republikancima, dok su socijalradikali bili protiv francuske intervencije. Do konačnog raskola došlo je maja 1937. godine, pošto su se radničke demonstracije protiv fašizma u mestu Kliši završile krvavim ishodom. Blum je dao ostavku u junu 1937. godine.

Vlada umerenog Narodnog fronta

Po ostavci Bluma, jedno vreme je vladala tzv. umereni Narodni front na čelu sa socijalradikalima: Šotanom, Daladjeom... U želji da dobiju podršku krupnog kapitala, socijalradikali su odbacili program iz 1936. godine, a u želji da izbegnu rat sa Nemačkom žrtvovali su Čehoslovačku. Protiveći se ovakvoj politici, 1938. socijalisti i komunisti su napustili vladu i prešli u opoziciju.

Literatura

• Andrej Mitrović, Vreme netrpeljivih. Politička istorija velikih država Evrope 1919 – 1939, (Podgorica, 1998)