Википедија

Natalija Gončarova

руски авангардни сликар, костимограф, писац, илустратор и сценски дизајнер

Natalija Sergejevna Gončarova (rus. Ната́лья Серге́евна Гончаро́ва; Tula, 4. jun 1881 — Pariz, 17. oktobar 1962) bila je ruski avangardni slikar, kostimograf, pisac, ilustrator i scenski dizajner. Njena prababa-tetka bila je Natalija Nikolajevna Gončarova, žena pesnika Aleksandra Puškina.

Natalija Gončarova
Natalija Gončarova
Lični podaci
Puno imeNatalija Sergejevna Gončarova
Datum rođenja(1881-06-04)4. jun 1881.
Mesto rođenjaTula, Rusija
Datum smrti17. oktobar 1962.(1962-10-17) (81 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Umetnički rad
PravacFuturizam
Najvažnija dela

Biografija uredi

Natalija Gončarova je rođena u Tuli na imanju svog oca, poznatog arhitekte i matematičara, Sergeja Gončarova.[1] 1891. godine porodica se preselila u Moskvu, gde je ona 1901. upisala Moskovsku školu slikarstva, vajarstva i arhitekture.[2] Tu je upoznala Mihaila Larionova, koji je takođe bio student iste škole. Kasnije su oni formirali životnu vezu.

Larionov i Gončarova su osnivači dveju važnih ruskih umetničkih grupa: “Jack of Diamonds” (1909-1911) i mnogo radikalnije “Magareći rep” (1912-1913). Magareći rep je zamišljen kao nameran prekid uticaja evropske umetnosti i uspostavljanje nezavisne ruske škole moderne umetnosti.[3] Kako god, uticaj ruskog futurizma je vidljiv i u daljim radovima Gončarove. U početku preokupirana ikonopisom i primitivizmom ruske narodne umetnosti, Gončarova je postala poznata zbog svojih futurističkih radova, kao što je „Biciklista“, i svojih rajonističkih radova. Kao vođe moskovskih futurista, Gončarova i Larionov su organizovali provokativna večernja predavanja u istom tonu kao i njihove italijanske kolege. Gončarova je takođe bila uključena u grafički dizajn - pisanje i ilustrovanje knjige u futurističkom stilu.[4]

Gončarova je bila i član Plavog jahača, avangardne grupe osnovane 1911. godine. 1915. godine ona je počela da dizajnira kostime za balet i nastanila se u Ženevi.[5] U Pariz se preselila 1921. godine, gde je dizajnirala niz scenografija iz Djagiljevljevih baleta.

Ona i Larionov postali su francuski državljani 1939. godine.[6]

Umrla je u Parizu, 1962. godine.[7]

Galerija uredi

  •  
    Autoportret (1907)
  •  
    Žene sa grabuljama (1907)
  •  
    Khorovod (1910)
  •  
    Biciklista (1913)

Reference uredi

  1. ^ Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ur.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. str. 155. ISBN 978-0-8109-6924-7. 
  2. ^ Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ur.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. str. 156. ISBN 978-0-8109-6924-7. 
  3. ^ Gray, Camilla (1962). The Great Experiment: Russian Art 1863-1922. London: Thames and Hudson. str. 87. 
  4. ^ „MoMA.org | Interactives | Exhibitions | 2002 | The Russian Avant-Garde Book 1910 - 1934”. www.moma.org. Pristupljeno 05. 03. 2016. 
  5. ^ Norton, Leslie. Léonide Massine and the 20th Century Ballet . McFarland. 2004. ISBN 978-0-7864-1752-0. str. 12.
  6. ^ "Natalia Goncharova" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Solomon R. Guggenheim Museum, Retrieved 24 May 2015.
  7. ^ Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ur.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. str. 163. ISBN 978-0-8109-6924-7. 

Literatura uredi

  • Gray, Camilla (1962). The Great Experiment: Russian Art 1863-1922. London: Thames and Hudson. str. 87. 
  • Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ur.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. str. 156. ISBN 978-0-8109-6924-7. 
  • Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ur.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. str. 155. ISBN 978-0-8109-6924-7. 

Spoljašnje veze uredi

 
Natalija Gončarova na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наталија_Гончарова&oldid=26072509”