Natrijum diuranat
Natrijum diuranat (Na2U2O7) je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 634,033 Da.
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.033.882 |
| Svojstva | |
| Na2U2O7 | |
| Molarna masa | 634,03316 g mol−1 |
| Gustina | 6,44 g cm−3 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Natrijum diuranat je so uranijuma poznata i kao žuti oksid uranijuma. Zajedno sa amonijum diuranatom ((NH4)2U2O7) bio je komponenta tzv. ranog žutog kolača (finalni talog formiran u procesu mljevenja sirove rude uranijuma) u omjeru određenom uslovima procesa; današnji žuti kolač je uveliko mešavina uranijum oksida. Skraćenica za natrijum diuranat je NDU (engl. SDU, od Sodium diuranate).
Dobijanje
urediU uobičajenom procesu za vađenje uranijuma, uraninit se lomi i meša sa sumpornom (H2SO4) i azotnom kiselinom (HNO3). Uranijum se rastvara da bi se dobio uranil sulfat (UO2SO4), dok je natrijum hidroksid (NaOH) dodat radi stvaranja taloga u obliku natrijum diuranata. Ovaj stariji metod vađenja uranijuma iz njegove rude (uraninita) je zamenjen u trenutnoj praksi procesima kao što su tzv. ekstrakcija tečno-tečno (engl. LLE, od Liquid–liquid extraction), jonska izmena, ili metod volatilnosti.
Upotreba
urediU prošlosti, natrijum diuranat se naširoko koristio za proizvodnju uranijumovog stakla (ili vazelinskog stakla), natrijumove soli koja se lako rastvara u kalupu silicijum dioksida (SO2) tokom žarenja kod početnog topljenja.
Reference
uredi- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- „Characterizing and Classifying Uranium Yellow Cakes: A Background” (doc.tms.org)
- „The Glass Association - Uranium Glass” (glassassociation.org.uk)
- „URANIUM and CERAMICS” (ceramic-materials.com)
- Gasperin, M (1986). „Na2U2O7: Synthèse et structure d'un monocristal”. Journal of the Less Common Metals. 119: 83. doi:10.1016/0022-5088(86)90198-0.
Literatura
uredi- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
