Википедија

Nacionalna galerija u Pragu

народни музеј који се налази у Прагу

Nacionalna galerija u Pragu (češ. Národní galerie v Praze) jedna je od nekoliko umetničkih galerija u Pragu, u vlasništvu državne koja upravlja najvećom kolekcijom dela likovnih umetnosti u  Češkoj . Galerija je nastala od privatno pokrenute galerije slika, koja od kraja 18. veka javno izlaže originalne pozajmljene slike, a svoj današnji karakter dobila je u prvoj polovini 20. veka .

Nacionalna galerija u Pragu
Národní galerie Praha
Sajamska palata u kojoj se nalazi najveći deo umetničke kolekcije Nacionalne galerije
Osnivanje5. februar 1796.
LokacijaPrag
 Češka
Vrstamuzej i galerija
DirektorAlicja Knast
AdresaStaroměstské náměstí, Prag (Palata Kinski)
Veb-sajtwww.ngprague.cz

Galerija izlaže umetnička dela iz svojih kolekcija u okviru stalnih postavki i na povremenim izložbe u nekoliko zgrada u Pragu i šire, koje su danas značajni spomenici kulture Češke Republike.

Istorija uredi

 
Galerija slika u Pragu 1905.

Istorija Nacionalne galerije u Pragu počela je da se piše 5. februara 1796. godine kada je te godine grupa važnih predstavnika patriotskog češkog plemstva (Kolovrat, Šternberk , Nosticova ), zajedno sa nekoliko naučnika iz redova građanstva, odlučila da podigne opadajući javni ukus građana Praga. Osnovano je Društvo patriota prijatelja umetnosti, koje je ubrzo osnovala dve institucije, koje su Pragu do tada nedostajale:[1]

  • Galeriju slika, svima dostupnu
  • Akademiju umetnosti, najstariji umetnički koledž u Češkoj osnovan 1799. godine, tri godine nakon osnivanja galerije

Istorija kolekcije Nacionalne galerije u Pragu datira od početka 17. veka, kada je bila deo umetničke zbirke Rudolfa II. sa legendarnom slikom Festival brojanica Albrehta Direra (1606). Čuvena slika, kao jedna od retkih, ostala je u Pragu do danas i jedno je od ključnih dela kolekcije današnje galerije. U drugoj polovini 17. veka kolekcionarske aktivnosti češkog plemstva počinju da se razvijaju u potpunosti, a zahvaljujući osnivanja prve Galerija slika, remekdelima je mogla da se divi šira javnosta. Tada su postavljeni temelji današnje Nacionalne galerije u Pragu.

Godine 1902. godine galerija je registrovana pod nazivom „Moderna galerija Kraljevine Češke“ i bila je privatno vlasništvo cara Franje Josifa I. Za razliku od Galerija slika koja je osnovana na privatnu inicijativu, „Moderna galerija Kraljevine Češke“ je osnovana na inicijativu monarha, cara Franje Josifa I. Institucija je započela izgradnjom zbirke savremene umetnosti 19. i kasnijeg 20. veka ⁠ - ⁠koja se tada popunjavala kupovina dela Antonina Slavičeka Švabinskog, Vojteha Preisiga, Jana Preislera i kasnije takođe Jozefa Čapeka ili Emila File.[1]

Nakon Velikog rata i raspada Austrougarske carevine 1918. godine galerija slika Društva patriotskih prijatelja umetnosti transformisana je u centralnu umetničku kolekciju nove države. Sledeće godine Vincenc Kramar je preuzeo njeno upravljanje, transformišući je u modernu, profesionalno vođenu javnu galeriju. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka pod njegovim vođstvom postavljeni su temelji čuvene francuske kolekcije, čije su stvaranje podržali najviši predstavnici čehoslovačke države Tomaš Garigue Masarik i Edvard Beneš.[1]

 
Instalacija Galerije slika u Centralnoj biblioteci Praga, 1937.

U proleće 1923. godine, čehoslovačka vlada je oslobodila iznos od 5 miliona kruna, koji je kasnije povećan. Važni istoričari umetnosti zajedno sa umetnicima učestvovali su u izboru dela koja su odražavala promene u francuskoj umetnosti od romantizma do dela savremenih autora u to vreme. Oni su uspeli da dobiju dela od fundamentalnog značaja, čiji su autori bili Eugène Delacroix, Camille Corot, Claude Monet, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Vincent van Gogh, Pablo Picasso, André Derain či Auguste Rodin.[1]

Put do spajanja dve institucije u jednu državnu galeriju bio je relativno dug. Dok je Kramarov pokušaj nacionalizacije Moderne galerije 1936. godine bio neuspešan, iste godine Galerija slika SVPU je nacionalizovana i sledeće godine preimenovana u Državnu kolekciju stare umetnosti.[2]

Tokom Drugog svetskog rata Galerija je nezvanično koristila raniji pojam Nacionalna galerija. Zvanično ime protektorata bilo je Češko-moravska provincijska galerija iz 1941. godine , u koju su 1942. godine preneta sredstva iz ukinute Moderne galerije. Reorganizacije ustanove izvršene tokom rata nisu retroaktivno potvrđene Zakonom o Narodnoj galeriji do 1949., koja je takođe legalizovala ime Nacionalne galerije u Pragu.

U posleratnom periodu, Nacionalna galerija se suočila sa povećanjem obima zbirki, nastalih konfiskacijom umetničkih dela koja su prvo prikupljali nacisti, a zatim komunistička vlada (crkvena imovina, prognanici, politički zatvorenici). Deo ove kolekcije vraćen je u periodu od 1968. do 1969. i delom nakon1989. godine.

Od 1995. godine u Galeriji je otvoren odeljak posvećen savremenoj umetnosti u okviru koje se nalaze brojna dela umetnika kao što su: Pikaso, Mone, Van Gog, Rodin, Sezan i mnogi drugi.

Napori da Galerija dobije svoju zgradu dugo su trajali. Čak i nakon rata, bilo je pokušaja da se izgradi zgrada na Letni 1948. godine i ponovo 1962. godine nakon uklanjanja Staljinovog spomenika. Na kraju, doneta je odluka o decentralizovanju galerije na više lokaciji u raznim važnim istorijskim zgradama u centru Praga i šire.

Razmeštaj uredi

Zbirke Nacionalne galerije vekovima su putovale Pragom: 1814. godine osnovana je galerija u palati Sternberg, u drugoj polovini istog veka otvorena je galerija slika u Rudolfinumu, 1931. u opštinskoj biblioteci na Marianske namesti. Od 1970-ih do 2000. godine, drevna umetnost bila je smeštena u manastiru Svetog Georgija u Praškom zamku.[1]

Danas Nacionalna galerija u Pragu upravlja sa šest praških zgrada i na nekoliko lokacija van Praga: ⁠

Sajamska plata u Holešovicama uredi

Vidi još: Sajamska palata u Holešovicama

Sajamska palata je zgrada u praškim Holešovicama, i jedna od prvih i najvećih funkcionalističkih zgrada u Pragu. Bilo je namenjeno sajmovima , kasnije je u njoj bilo sedište spoljnotrgovinskih preduzeća . Danas je Palata sedište Nacionalne galerije u Pragu , u kojoj se nalazi stalna postavka umetnosti 20. i 21. veka i drugi izložbeni prostori. Zgrada je nepokretni spomenik kulture od 1958. godine.

  • Spoljašnji i unutrašnji izgled Sajamske palate
  •  
  •  
  •  
  •  

Šternbergerova palata uredi

Šternbergerova palata od 1947. godine čuva remek dela Nacionalne galerije u Pragu, čiji je prethodnik, Galerija slika Društva patriotskih prijatelja umetnosti, ovde bio smešten u 19. veku.[3]

Graditelj palate bio je carski grof Vaclav Vojteh od Šternberga (1643⁠—⁠1708), koji je kao potomak jedne od najstarijih plemićkih porodica pripadao najmoćnijim češkim aristokratama. On je 1690. godine kupio zemljište u blizini praške nadbiskupske palate. Starija kuća srednjovekovnog porekla stajala je na topografski složenoj parceli strmo nagnutoj prema jarku Jeleni. Novi vlasnik je odmah započeo planiranje izgradnje velike rezidencije, koja se dogodila u periodu od 1699⁠. do 1708. godine i pripisuje se Đovaniju Batisti Aliprandiju. Kada je graditelj palate umro 1708. godine, zgrada je bila samo delimično završena.[3]

Palata Švarcenberg uredi

Kada je 1541. godine požar u Hradčanima uništio četiri srednjovekovne kuće na mestu današnje palate (u kojoj je u 14. veku, majstor Teodorik, dvorski slikar Karla IV, imao slikarsku radionicu u jednoj od njih) zemlju je tada kupio Jovan IV. Pepeo iz Lobkoviča i sagradio renesansnu rezidenciju u severnoitalijanskom stilu, koja je završena 1567. godine. U narednim decenijama palata je nekoliko puta menjala vlasnike i tek početkom 18. veka pala je u nasleđe porodice Švarcenberg.[4]

U periodu od 1870. do 1874. godine, fasada palate je redizajnira. Godine 1909. otvoren je za javnost kao sedište Tehničkog muzeja.[4]

Tokom Drugog svetskog rata u njoj je osnovan vojni muzej od strane Vermahta, a nakon zaplene od strane čehoslovačke države, po završetku rata, palata je postala sedište Vojnoistorijskog muzeja.[4]

Nacionalna galerija u Pragu palatu je kupila 2002. godine, i od tada je ona postala jedan od njenih galerijskih prostora.[4]

U ovom prostoru organizovana je stalna izložbena postavka Stari majstori koja predstavlja izbor najvažnijih remek dela Zbirke antička umetnost (Hans von Aachen, Petr Brandl, Matyáš Bernard Braun, Lucas Cranach, Adriaen de Vries, Albrecht Dürer, El Greco, Francisco José Goya, Hans Holbein, Jan Gossaert - Mabuse, Jusepe de Ribera, Peter Paul Rubens, Bartholomaeus Spranger, Karel Škréta, Simon Vouet, Michael Leopold Willmann i drugi).[5]

Salmska palata uredi

Vidi još: Salmova palata na trgu Hradčani u Pragu

Salmska palata je velika klasicistička zgrada u ulici Hradčanske namesti broj 186/1 u Prag u kojoj je na 1. i 2. spratu od 17. oktobra 2014. godine postavljena stalna izloženost Nacionalne galerij u Pragu, umetnost 19. veka od klasicizma do romantizma.[6] Prizemlje se koristi za kraće izložbe.

Palata Kinski uredi

Vidi još: Palata Kinski

Palata Kinski je važna građevina u stilu rokokoa u Pragu na Starom gradskom trgu 606/12 na istočnoj strani Praga u blizini spomenika Janu Husu, u kojoj je od 1949. godine smeštena grafičke zbirke Nacionalne galerije u Pragu.

Manastir Svete Agneze Češke uredi

Vidi još: Manastir Svete Agneze Češke

Manastir Svete Agneze Češke ili Svete Janje Praške, je izuzetno istorijski vredan manastirski kompleks, koji danas spada među najstarije gotičke građevina u Pragu, nosi ime svoje osnivačice, princeze Premislide Svete Agneze Češke (kanonizovane 1989. godine), najmlađe ćerke kralja Otokara Otokara I. i majke Konstacije Ugarske. Princeza Premislida (1211⁠ - ⁠1282) osnovala je lokalni manastir za mlađe bratsvo uz podršku kraljevske porodice tokom ranog 13. veka, i ubrzo po njegovoj gradnji zamonašila se i njim upravljala.[7]

Oronulom manastiru zakupljenom za razne namene više puta je pretilo rušenje. Poslednji predlog za rušenje potekao je iz sanacionog plana Praga s kraja 19. veka. Zbog svog značaja, međutim, manastir je izbegao izumiranje. Od početka 20. veka postepeno se dokumentuje, istražuje i popravlja. Uprkos burnoj sudbini područja, jezgro jedinstvenog rasporeda nekadašnjeg dvostrukog manastira sačuvano je do danas. Sedamdesetih godina 20. veka proglašen je nacionalnim spomenikom kulture. Nakon duge rekonstrukcije, otvoren je 1980-ih.[7]

Izložba kolekcija Nacionalne galerije u Pragu nalazi se u prizemlju manastirskog kompleksa i sadrži više od dve stotine eksponata iz oblasti slikarstva, vajarstva i rukotvorina transformaciju oblika i funkcije umetničkog dela tokom tri veka. Eksponati dokazani u vezi sa Češkom dopunjuju dela nastala u širem srednjoevropskom regionu, posebno u Francuskoj, Austriji, Saksoniji ⁠⁠, poput dela Franky, Rakousy, Sasko ⁠–⁠ např. díly Hanse Pleydenwurffa, Albrechta Altdorfera, Hanse Hesseho či Lucase Cranacha.[8]

U manastirskim baštama postavljeno je gotovo dvadesatak skulptura savremenih čeških autora.[7]

  •  
    Neznámý autor – Epitaf Jana z Jeřeně
  •  
    Neznámý autor – Andělé
  •  
    Mistr Theodorik – Svatý Jeroným
  •  
    Mistr Třeboňského oltáře – Uložení Krista do hrobu

Škola jahanja Valenstein uredi

Škola jahanja Valenstein je istorijska zgrada nekadašnje škole jahanja, danas izložbena sala na metro stanici Malostranska u kojoj od 15. juna 2000. godine Nacionalna galerija iz Praga izlaže vredna umetnička dela.

Češki i slovački paviljon u Veneciji uredi

Dvorac Frištak uredi

Dvorac Frištak u istoimenom gradu u upravnoj jedinici Zlinski kraj, u okviru kojeg pripada okrugu Zlin, je rezidencijalni deo originalnog zamka Frištat , koji je 1288. godine sagradio princ Mešek I iz kneževske porodice Tešin Piasts kao prva zgrada novog Frištata, koji je ovde premešten sa obala reke Olše. U ovom objektu Nacionalne galerije u Pragu ima stalnu postavku čeških remek-dela 19. i 20. veka.

Dvorac Ždjar nad Sazavi uredi

Dvorac Ždjar nad Sazavi je kulturo istorisjki spomenik koji se nalazi u istoimenom gradu u središnjem delu Češke. na oko 170 km jugoistočno od glavnog grada Praga. U prvobitno gotičkoj građevini, modifikovanoj u baroknom stilu, uz učešće Jana Santinija . U njoj je stalna postavka barokne umetnosti iz kolekcija Nacionalne galerije u Pragu, koja nudi odabranu kolekciju dela srednjoevropskog porekla i evocira uglavnom kulturno okruženje manastira 17. i 18. veka. Pored dela sa religioznom temom koja su u fokusu ove izložbe, autori Lenka Stolarova i Vit Vlnas odabrali su slike i skulpture karakteristične za barokne monaške kolekcije. Izložba barokne umetnosti iz kolekcija Nacionalne galerije u Pragu nastavlja kako istorijsku tradiciju monaških galerija, tako i lokalnu tradiciju povezane pre svega sa baroknim spomenicima evropskog značaja.

Spisak direktora uredi

  • 1967–1990 Jiri Kotalik
  • 1991–1993 Lubomir Slaviček
  • 1993–1994 Ladislav Daniel
  • 1994–1998. Martin Zlatohlavek
  • 1999–2011 Milan Knižak
  • 2011–2013 Vladimir Rosel
  • 2013–2014 Vit Vlnas
  • 2014–2019 Jiri Fajt
  • 2019 Ivan Moravek
  • 2019–2020 Alena Ane-Mari Nedoma
  • od 2021. Alicija Knast

Umetničke zbirke uredi

Nacionalna galerija u Pragu upravlja najvećim umetničkim kolekcijama u Češkoj, koje se nalaze u depoima i delimično na sledećim izložbama koje su otvorene za javnost:

Zbirka moderne i savremene umetnosti uredi

Kolekcija moderne i savremene umetnosti, koja uključuje autore sa češke i strane scene od Drugog svetskog rata do danas, ima više od 10.000 umetničkih predmeta. Vredan doprinos kolekciji 2002. godine bila je donacija više od 2.500 dela teoretičara, kustosa i umetnika Jiržija Valoha. Zbirka moderne i savremene umetnosti povezana je sa kolekcijom arhitekture koja je od svog osnivanja 1986. godine raspolagala sa preko 20 000 predmeta.[9]

Zbirka moderne i savremene umetnosti osnovana je 2018. godine nakon odvajanja od Zbirke 19. veka i Klasičnog modernizma 20. veka. Počinje sa periodom definisanim iskustvom Drugog svetskog rata i bavi se delima zasnovanim na promenama u avangardnim pristupima i političkom, socijalnom i tehnološkom razvoju. Sakupljačke aktivnosti odražavaju vreme i njegov uticaj na formiranje kulturnog nasleđa koje proizilazi iz institucionalizovanih i nezavisnih umetničkih operacija i na koje ne utiču manje unutrašnji mehanizmi sticanja.[9]

Jezgro kolekcije čine češki umetnici, često u velikim autorskim kolekcijama od nekoliko desetina dela. Zastupljeni su različiti pravci češke istorije umetnosti: sučeljavanje nadrealističke i realne pozicije ⁠ - ⁠ otuda socijalistički realizam, nove figuracije i lirske apstrakcije ili konstruktivističke tendencije do akcione umetnosti i konceptualizma, postmoderni period i stvaranje multimedije, uključujući video umetnost, performans ili instalacija. Dopunjuju ih umetnici iz susedne srednje Evrope, uglavnom iz Slovačke ili takođe sa poljske scene. U kolekciju su pristigla i dela iz Hrvatske, Slovenije i takođe važna italijanska imena, tu su i autori iz Britanije, Francuske, Španije, Švedske, Mađarske, Japana, Indije, Sjedinjenih Država, Meksika, Ekvadora i mnogih drugih zemalja.[9]

1930 - danas - Češka moderna umetnost - Palata sajma

Češka umetnost posle 1930. je predstavljena delima Františka Muziky, Josefa Šímy, Jindřicha Štyrského, Toyen, Zdeňka Sklenáře, Jana Kotíka nebo Václava Bartovského..

Izložba takođe mapira umetničke tendencije od 1960-ih do danas - Informel , Angažovana umetnost, Nova osetljivost i postmodernizam. U prizemlju Sajma trgovine, sa izuzetkom Velike sale, koja je tada bila dostupna tokom cele godine, predstavljaju se periodični projekti savremene umetnosti.

Zbirka umetnost 19. veka od klasicizma do modernizma uredi

Kolekcija umetnosti 19. veka od klasicizma do modernizma trenutno raspolaže sa više od 9.000 slika i 5.000 skulptura. Osnova kolekcije stvorena je zahvaljujući akvizicijskim aktivnostima Galerija slika Društva otadžbinskih prijatelja umetnosti i Moderne galerije, a legendarna kupovina kolekcije francuske umetnosti od strane čehoslovačke države 1923. godine doprinela je temeljnom bogaćenju kolekcije.[10]

Tokom 20. veka kolekcija se proširila i zahvaljujući referencama i donacijama umetnika i privatnih kolekcionara, od kojih je najvažniji poklon iz kolekcije istoričara i kolekcionara umetnosti i nekadašnji direktor Galerija slika Društva patriotskih prijatelja Vićenca Kramara iz 1960. godine.[10]

Danas podzbirka češkog slikarstva uključuje dela iz perioda klasicizma, carstva, romantizma, realizma i raznih trendova i umetničkih strujanja s kraja 19. veka, uključujući naturalizam, simboliku, impresionizam i secesiju.[10]

1796–1918. - Umetnost dugog veka - Sajamska palata

Koncept izložbe zasnovan je na temama koje su tipične i karakteristične za umetnost tog doba. Izložba uključuje slike; Václav Špála, Josef Čapek, Jindřich Štyrský, Toyen ad.) také díla z proslulé francouzské sbírky (Paul Gauguin, Henri Rousseau, Pablo Picasso, Vincent van Gogh....).

1918–1938. Prva republika - Sajamska palata

Pored slika i skulptura vodećih čeških, slovačkih, češko-nemačkih i Karpatskih umetnika (Václav Špála, Josef Čapek, Jindřich Štyrský, Toyen...) izložba obuhvata radove iz kolekcije čuvenih francuskih slikara (Paul Gauguin, Henri Rousseau, Pablo Picasso, Vincent van Gogh), koje je čehoslovačka država kupila nedugo nakon osnivanja galerije 1920-ih i 1930-ih.

Zbirka stare umetnosti uredi

 
Manastir Sveta Agneza sa izložbom srednjovekovne umetnosti

Današnja kolekcija stare umetnosti predstavlja istorijsko jezgro NGP-a. Takođe uključuje dela iz legendarne umetničke komore cara Rudolfa II, koja uključuje čuveni Festival brojanica Albrehta Direra. Na jedinstven način predstavlja više od četiri stotine godina tradicije sakupljanja u Češkoj, koja pripada važnim poglavljima evropske kulture i istorije muzeologije.[11]

Kolekcija stare umetnosti obuhvata više od 7.000 umetničkih predmeta. Obuhvata izvrsnu kolekciju dela češke i srednjoevropske provenijencije, posebno od 14. do 16. veka. Takođe uključuje dela iz perioda ranog nemačkog i holandskog slikarstva i kolekciju italijanskih primitivaca uglavnom iz kolekcije nadvojvode Františka Ferdinanda d‘ Este.[8]

Srednjovekovna umetnost u Češkoj i Centralnoj Evropi 1200–1550 - Manastir Sv. Agneza Češka

Izložba predstavlja transformacije oblika i funkcije umetničkog dela tokom tri veka na više od dve stotine eksponata iz oblasti slikarstva, vajarstva i umetničkog zanata. Izloženi eksponati dokazani u vezi sa Češkom dopunjuju dela nastala u širem regionu Centralne Evrope. Vrhunski eksponati i blaga nacionalnog kulturnog nasleđa uključuju dela iz perioda vladavine Luksemburga.

Stari majstori - palata Shvarzenberg

Osnovni vremenski okvir izložbe je period od 16. do 18. veka. Izložba predstavlja izbor najvažnijih remek-dela iz Zbirke antičke umetnosti (Hans von Aachen, Petr Brandl, Matyáš Bernard Braun, Lucas Cranach, Adriaen de Vries, Albrecht Dürer, El Greco, Francisco José Goya, Hans Holbein, Jan Gossaert zvaný Mabuse, Rembrandt van Rijn, Jusepe de Ribera, Peter Paul Rubens, Bartholomäus Spranger, Karel Škréta, Simon Vouet, Michael Leopold Willmann...).

Zbirka grafika i crteža uredi

 
Palata Kinski - zbirka grafika i crteža

Kolekcija grafika i crteža Nacionalne galerije u Pragu jedna je od deset najvećih i najvažnijih grafičkih kolekcija u Evropi. Sa oko 450.000 grafika i crteža i fragmenata osvetljenih rukopisa od srednjeg veka do danas, to je najveća kolekcija Nacionalne galerije.[12]

Zahvaljujući bogatstvu i raznolikosti kolekcije mogu se predstaviti dela iz različitih perioda i stilova.

Njegov oblik i sadržaj razvijali su se relativno zamršeno i u početku nezavisno od Galerije slika rodoljubivih prijatelja umetnosti. U početku je to bio grafički fond Akademije, koji je trebalo da služi uglavnom za nastavu. Postepeno su u kolekciju dolazile i druge grafičke kolekcije, čemu su doprinosili važni kolekcionari poput Josefa Hosera.[12]

Zbirka grafika i crteža je, dakle, raznolika i bogata kolekcija različitih perioda i stilova. Međutim, pošto umetnička dela na papiru ne mogu dugo da budu izložena, crteži i grafike se redovno predstavljaju na kratkotrajnim izložbama i grafičkim ormarićima. Istraživači mogu proučavati originale u radnoj sobi i biblioteci zbirke grafika u Palati Kinski.[12]

Azijska umetnička kolekcija uredi

Odeljenje orijentalne umetnosti osnovano je novembra 1951. godine za azijsku kolekciju u Nacionalnoj galeriji ministarskom uredbom. Trenutno Azijska umetnička kolekcija raspolaže sa preko 13.000 umetničkih dela poreklom iz Japana, Kine, Koreje, Tibeta, Centralne, Južne i Jugoistočne Azije i Dalekog istoka.[13]

Razlog za uspostavljanje administracije umetničkim materijalom azijskog porekla pod odgovornošću Nacionalne galerije proistekao je iz situacije nakon komunističkog puča, kada su programsko centralizovane ne samo kolekcije iz privatnih kolekcija, uključujući i aristokratske rezidencije, već i transferi od državnih kulturnih institucija ili su se vršile ciljane kupovine.[13]

Kolekcija japanske umetnosti najveća je umetnička kolekcija po broju zbirnih predmeta koji prelaze 6.500 predmeta. Osnovu japanske kolekcije u Nacionalnoj galeriji postavio je japanski kolekcionar baron Jirohoši Sakuma, kada je nakon izložbe svoje kolekcije održane u Pragu 1936. godine posvetio čehoslovačkoj državi set japanskih slika i duboreza. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kako se kolekcija azijske umetnosti širila, kolekciji je dodato više zapaženih predmeta kolekcije japanskog laka i porcelana.[13]

Druga najbrojnija kolekcija je kolekcija kineske umetnosti, čije poreklo datira iz aristokratske kolekcije porcelana i drugih vrsta primenjene umetnosti. Tokom Prve republike, bogati ansambli kineske umetnosti doneli su u Čehoslovačku brojni kolekcionari. Kulturna politika pedesetih godina 20. veka omogućila je direktne nabavke dela u Kini, a 1958. godine kolekcija je od kineske vlade dobila značajnu broj umetničkih dela, uključujući jedinstvena dela iz arhaičnih perioda kineske istorije. Danas postoji približno 4.400 dela kineskih modernih i drevnih slika, arhaične umetnosti, budističke skulpture, keramike i porcelana. kao i tekstila, tepiha i drugih vrsta primenjene umetnosti. Kolekcija kineskog slikarstva dvadesetog veka, koja sadrži više od stotinu dela poznatog slikara Čchi Paj-š’e, jedinstvena je u svetu.[13]

Tibetanske i mongolske kolekcije uključuju slike i skulpture koje datiraju uglavnom iz perioda od 18. do 19. veka. Međutim, lepa serija tibetanskih slika Mahasidha, budističkih učitelja sa izuzetnim sposobnostima, datira iz 17. veka. Većina radova u zbirci su malih ili srednjih formata.

Umetnost južne i jugoistočne Azije je skromnija u poređenju sa istočnoazijskim kolekcijama. Najstariji spomenici uključuju reljefe sa teritorije današnjeg Pakistana od 2.⁠ - ⁠4. veka i indijski hinduistički reljef od 11.⁠ - ⁠13. veka. Više od dve stotine dela predstavlja indijsko slikarstvo 17.⁠ - ⁠19. veka. Kolekcija indijskih slika i grafika druge polovine 20. veka uključuje dela značajnih umetnika. Na polju umetnosti jugoistočne Azije - ⁠ Burme, Tajlanda, Kambodže i Indonezije, izdvaja se kolekcija budističke skulpture.[13]

Predislamski i ranoislamski spomenici iz Kultepe u Maloj Aziji i sirijska nalazišta Tel Erfad i Šeš Sad potiču iz istraživanja Bedriha Hroznija iz 1920-ih. Od dela jugozapadne Azije, kolekcija NGP uglavnom predstavlja umetnost i zanate Irana i Turske, kolekciju tekstila, u kojoj dominiraju tepisi, proizvedeni u Srednjoj Aziji i Južnom Kavkazu.[13]

Logo Galerije uredi

 
Logo Galerije na Sajamskoj zgradi, iz doba Milana Knižaka

Godine 1962. grafičar Jaroslav Švab dizajnirao je crno-beli logo za Nacionalnu galeriju, koji se sastojao od okvira u kome su skraćenica NG i češki lav inspirisani osvetljenjem Pasije igumanije Kunhute.[14] Logotip je izmenjen nakon što je na mesto direktora došao Milan Knižak (1999), slova ng su svedena na minimum, promenjen je oblik lava i slovo n i lavova kruna izašli su iz okvira; u varijanti u boji slova su bila crvena, a ostatak logotipa svetlosiv.

Kada je Jiri Fajt želeo je potpuno novi vizuelni izgled galerije ( 2014. godine), raspisan je javni konkurs koji je otkazan 2015. godine, na drugom konkursu pobedio je poznati studio Najbrt dizajnera Aleša Najbrta.[14]

Posle neuspešnog pokušaja promene identiteta, krajem 2017. godine Nacionalna galerija u Pragu odlučila je da uključi CZECHDESIGN u proces, tako da će se ovaj put takmičenje odvijati redovno, pošteno i sa dobrim rezultatima. Cilj celokupnog projekta bio je pronalazak kompletnog vizuelnog stila vodeće izložbene institucije u Češkoj Republici, koja bi koristila atraktivnu, savremenu i prepoznatljivu vizuelnu komunikaciju , što bi pomoglo povećanju svesti i interesovanja posetilaca. povećati posećenost stalnih izložbi, kratkoročnih izložbi i pratećih programa. Na ovaj zadatak pozvano je ukupno 10 dizajnera i grafičkih studija , od kojih je 9 predalo konačni dizajn i učestvovalo u dvokružnom zatvorenom konkursu koji je ocenio stručni žiri.[15]

Galerija izabranih dala uredi

  • Srednjovekovna umetnost u Češkoj i Centralnoj Evropi 1200-1550 (Manastir Sv. Agneze Češke)
  •  
    Neznámý autor – Epitaf Jana z Jeřeně
  •  
    Neznámý autor – Andělé
  •  
    Mistr Theodorik – Svatý Jeroným
  •  
    Mistr Třeboňského oltáře – Uložení Krista do hrobu

Privremene izložbe uredi

Prostori za vremenski ograničene izložbe nalaze se u većini zgrada Nacionalne galerije

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d „Historie Národní galerie Praha | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  2. ^ Národní obrazárny. Národní listy. 12. 2. 1939, s. 9.
  3. ^ a b „Šternberský palác | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  4. ^ a b v g „Schwarzenberský palác | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  5. ^ „Staří mistři | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  6. ^ „SALMOVSKÝ PALÁC”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2021. 
  7. ^ a b v „Klášter sv. Anežky České | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  8. ^ a b „Středověké umění v Čechách a střední Evropa 1200–1550 | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  9. ^ a b v „Sbírka moderního a současného umění | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 21. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-21. 
  10. ^ a b v „Sbírka umění 19. století a klasické moderny | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 21. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-21. 
  11. ^ „Sbírka starého umění | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  12. ^ a b v „Sbírka grafiky a kresby | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21. 
  13. ^ a b v g d đ „Sbírka asijského umění | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 21. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-21. 
  14. ^ a b „(Skoro) nové logo Národní galerie. Obrana Knížákova. - Grafika.cz - vše o počítačové grafice”. www.grafika.cz. Pristupljeno 2021-05-20. 
  15. ^ „Národní galerie našla s pomocí CZECHDESIGN novou vizuální identitu”. Pristupljeno 20. 5. 2021. 

Literatura uredi

  • OLŠOVSKÝ, Jaromír. Sběratelství stavovské společnosti jako předpoklad vzniku muzejních institucí online. Slezská univerzita v Opavě, 17. 10. 2014.
  • Mgr. Michaela Košťálová, Významný přínos Míly Pačové – Krčmářové a Prof. JUDr. Jana Krčmáře v oblasti výtvarných umění, rigorózní práce, KTF a UDKU, Praha 2013
  • POSPÍCHALOVÁ, Pavla. PRINCIPY INSTITUCIONÁLNÍ ZMĚNY: OD SPOLEČNOSTI
  • VLASTENECKÝCH PŘÁTEL UMĚNÍ K NÁRODNÍ GALERII. Brno, 2010. Bakalářská práce. Masarykova univerzita, Ekonomicko-správní fakulta. Vedoucí práce František Svoboda. s. 9-32. Dostupné online.
  • Vlnas Vít (ed.), Obrazárna v Čechách 1796 - 1918, 278 s., Gallery, spol. s r.o. (Jaroslav Kořán), Praha 1996, ISBN 80-7035-106-3
  • Vlnas Vít, Slovanská galerie a černožlutá Obrazárna, in: Český lev a rakouský orel v 19. století, Praha 1996, s. 183-188, 309
  • Hojda Zdeněk, Počátky Obrazárny Společnosti vlasteneckých přátel umění, Artis pictoriae amatores 1993, s. 311-316

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_галерија_у_Прагу&oldid=26948136”