Nemačka jesen
Nemačka jesen (nem. Deutscher Herbst) predstavlja niz događaja u Nemačkoj tokom 1977 uglavnom krajem godine. Značajni događaji su bili otmica i ubistvom industrijaliste, biznismena i bivšeg pripadnika SS Hansa Martina Šlejera, predsednika Konfederacije Asocijacija nemačkih poslodavaca (BDA) i Federacije nemačkih industrija (BDI), od strane Frakcije crvene armije (RAF), ekstremno-leve militantne organizacije, kao i otmica Lufthanzinog leta 181 (u Nemačkoj poznat po imenu letelice, Landšut) od strane Narodnog fronta za oslobođenje Palestine (PFLP). Zahtevano je oslobađanje uhapšenih pripadnika RAF koji su se nalazili u zatvoru Štamhajm i dva Palestinca iz Turske, kao i 15 miliona američkih dolara otkupnine u zamenu za taoce. Atentat na glavnog tužioca Zapadne Nemačke Zigfrida Bubaka 7. aprila 1977, i neuspešna otmica i ubistvo bankara Jirgena Ponta 30. jula 1977. su označili početak nemačke jeseni. Događaji su okončani 18. oktobra, oslobađanjem otetih iz Landšuta, smrtima vodećih ličnosti prve generacije RAF u njihovim zatvorskim ćelijama, i smrću Šlejera.
| Nemačka jesen | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Hladnog rata | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
podržani od: Sjedinjene Države Ujedinjeno Kraljevstvo Francuska Izrael |
 Sovjetski Savez Istočna Nemačka Kuba LibijaDatoteka:PFLP Infobox Flag.svg PFLP | ||||
| Komandanti i vođe | |||||
 Helmut Šmit Ulrih Vegener Džimi Karter |
 Gudrun Enslin † Jan-Karl Respe † Andreas Bader † | ||||
| Žrtve i gubici | |||||
| 7 mrtvih, 4 povređenih | |||||
Izraz „nemačka jesen” je nastao iz omnibus filma snimljenog 1978, Nemačka u jesen (nem. Deutschland im Herbst), čiji su segmenti obrađivali društvenu atmosferu krajem 1977, pružajući različite kritičke perspektive i argumente vezane za ovu situaciju.
Događaji uredi
Ubistvo Zigfrida Bubaka uredi
Dana 7. aprila 1977, Zigfrid Bubak, glavni tužilac Zapadne Nemačke je ubijen zajedno sa svojim vozačem Volfgangom Gebelom, i putnikom, sudskim službenikom Georgom Vursterom, iz zasede dok su putovali od njegove kuće u Nojreutu u Savezni sud u Karlsrueu.
Četiri pripadnika RAFa, Kristijan Klar, Knut Folkerts, Ginter Zonenberg i Brigite Monhaupt su optuženi i suđeno im je zbog umešanosti u Bubakovo ubistvo. 2007, bivši članovi RAFa Peter-Jirgen Bok i Ferena Beker su tvrdili da je još jedan bivši član RAFa, Stefan Visnievski pucao iz pištolja koji je ubio Bubaka.
Otmica i ubistvo Jirgena Ponta uredi
Dana 30. jula 1977, Jirgen Ponto, šef Drezdenske banke, je ubijen u svojoj kući u Oberurselu, tokom otmice koja je krenula po zlu. Umešani su bili Brigite Monhaupt, Kristijan Klar i Suzan Albreht, koja je bila sestra Pontove kumice.[1]
Otmica i ubistvo Hansa Martina Šlejera uredi
Dana 5. septembra 1977, „komandoska jedinica” RAFa je napala automobil u kome se vozio Hans Martin Šlejer, tadašnji predsednik Nemačke asocijacije poslodavaca u Kelnu. Njegov vozač, Hajnc Marciš, je morao naglo da koči kada su se dečija kolica odjednom pojavila na ulici ispred njegovog automobila. Vozilo iz policijske pratnje koje se nalazilo iza njih nije uspelo da ukoči na vreme, i udarilo je u Šlejerov auto. Četiri ili pet maskiranih pripadnika RAFa su krenuli da pucaju iz automatskog oružja u dva vozila, ubivši Marciša i policajca Rolanda Pilera, koji se nalazio na zadnjem sedištu Marcišovog auta. Vozač policijskog vozila iz pratnje, Rajnhold Brendle, i treći policajac, Helmut Ulmer, koji je bio u drugom vozilu su takođe ubijeni. Brendle i Piler su pogođeni sa preko dvadeset metaka.[2] Šlejer je otet i držan u iznajmljenom stanu blizu Kelna. Nateran je da apeluje na nemačku vladu levog centra Helmuta Šmita da razmeni pripadnike „prve generacije” RAFa, koji su bili u zatvoru za njega. Policija nije uspela da locira Šlejera. 18. oktobra 1977, tri zarobljena pripadnika RAFa je nađeno mrtvo u svojim ćelijama. Kao reakcija, Šlejer je odveden iz Brisela i ubijen na putu za Miluz u Francuskoj. Njegovo telo je ostavljeno u prtljažniku crnog audija 100. Nakon što su otmičari dojavili novinarima lokaciju, telo je pronađeno 19. oktobra.
Otmica Landšuta uredi
Kada je postalo jasno da vlada nije voljna da razmatra dalje razmene zarobljenika, imajući u vidu iskustvo tokom kidnapovanja Petera Lorenca dve godine ranije, RAF je pokušao da izvrši dodatni pritisak na vladu Zapadne Nemačke otmicom Lufthanzinog aviona Landšut 13. oktobra 1977, uz pomoć savezničke palestinske grupe PFLP. Nakon dugačke odiseje po Arabijskom poluostrvu, i egzekucije kapetana Jirgena Šumana, otmičari su sa taocima sleteli u Mogadiš, glavni grad Somalije.
Nakon političkih pregovora sa predsednikom somalije Sijadom Bareom, vladi Zapadne Nemačke je bilo dopušteno da izvrši napad na avion. Napad je 18. oktobra izvela specijalna jedinica GSG 9, koja je formirana nakon Talačke krize tokom Minhenske olimpijade 1972. Samo jedan pripadnik GSG 9 i jedan član posade su povređeni, a od otmičara je preživela samo Souhaila Andraves.[3]
Iste noći, troje zarobljenih pripadnika RAFa – Gudrun Enslin, Jan-Karl Raspe i Andreas Bader – su nađeni mrtvi u svojim ćelijama.
Zaključak zvanične istrage o smrti pripadnika RAFa u zatvoru je bio da su počinili samoubistva: Bader i Raspe su koristili pištolje koje je u zatvor maksimalne bezbednosti Štamhajm prokrijumčario njihov advokat Arnd Miler, dok se Enslin obesio. Irmgard Meler, koja je bila u zatvoru sa njima je preživela četiri uboda nožem u grudi. Ona je kasnije tvrdila da su ova „samoubistva” u stvari bila „vansudske egzekucije”. 12. novembra 1977 Ingrid Šubert je nađena obešena u svojoj ćeliji.[4]
Reference uredi
Citati uredi
- ^ Time, 15 August 1977.
- ^ Herf 2008, str. 13.
- ^ Smith & Moncourt 2008, str. 22–24.
- ^ Eager 2008, str. 66.
Izvori uredi
- Eager, Paige Whaley (2008). From Freedom Fighters to Terrorists: Women and Political Violence. Aldershot, England & Burlington, VT: Ashgate. ISBN 9780754672258. doi:10.4324/9781315583358.
- Geronimo (2012). Fire and Flames: A History of the German Autonomist Movement
. Prevod: Kuhn, Gabriel. Oakland, CA: PM Press. ISBN 9781604860979. Originally published as Feuer und Flamme. Zur Geschichte der Autonomen (na jeziku: nemački). Berlin & Amsterdam: Edition ID-Archiv. 1990. ISBN 9783894080044. - Goldsmith, Melissa Ursula Dawn (16. 12. 2002). „Montage, Music and Memory: Remembering Deutschland im Herbst (Germany in Autumn, 1978)”. Kinoeye. 2 (20). ISSN 1475-2441. Arhivirano iz originala 2003-08-26. g.
- Herf, Jeffrey (jesen 2008). „An Age of Murder: Ideology and Terror in Germany”. Telos (144): 8—37. ISSN 0090-6514. Arhivirano iz originala 2021-10-05. g.
- Kielmansegg, Peter Graf (2000). Nach der Katastrophe. Eine Geschichte des geteilten Deutschlands. Berlin: Siedler. ISBN 9783886803293.
- „Red Roses from Roter Morgen”. Time. sv. 110 br. 7. 15. 8. 1977. Arhivirano iz originala 2021-10-05. g.
- Smith, J.; Moncourt, André (2008). Daring to Struggle, Failing to Win: The Red Army Faction's 1977 Campaign of Desperation . Oakland, CA: PM Press. ISBN 9781604860283.
- Usselmann, Rainer (proleće 2002). „18. Oktober 1977: Gerhard Richter's Work of Mourning and Its New Audience” (PDF). Art Journal. 61 (1): 4—25. JSTOR 778164. doi:10.1080/00043249.2002.10792104. Arhivirano (PDF) iz originala 2021-10-05. g.
Spoljašnje veze uredi
- 1977: Nemačka jesen hronologija glavnih događaja, izjave RAFa