Википедија

Nikolaj Morozov (revolucionar)

Руски револуционар

Nikolaj Aleksandrovič Morozov (rus. Никола́й Алекса́ндрович Моро́зов; selo Borok, Jaroslavska gubernija Ruske Imperije, 7. jul 1854 – Borok, Jaroslavska oblast, SSSR, 30. jul 1946) bio je ruski naučnik i revolucionar. Pripadao je revolucionarnom narodnjačkom pokretu koji se zalagao za jednaka prava radničke i seoske klase u Rusiji krajem XIX i početkom 20. veka. Kao pripadnika grupe koja je izvršila atentat na imperatora Aleksandra II Nikolajeviča ruske vlasti su ga 1882. osudile na doživotni zatvor. Do 1884. bio je pritvoren u tamnici Petropavlovske tvrđave, a potom je premešten u Šliseljburšku tamnicu gde je bio zatočen sve do 1905. godine.

Nikolaj Morozov
Lični podaci
Datum rođenja(1854-07-07)7. jul 1854.
Mesto rođenjaselo Borok, Jaroslavska gubernija, Ruska Imperija Ruska Imperija
Datum smrti30. jul 1946.(1946-07-30) (92 god.)
Mesto smrtiBorok, Jaroslavska oblast, Sovjetski Savez Sovjetski Savez
Naučni rad
Poljehemija, astronomija, književnost
NagradeOrden Lenjina (1944, 1945)

Nakon revolucije postaje jednim od najznačajnijih naučnih radnika tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Bio je počasni član Sovjetske akademije nauka, a od 1918. pa sve do smrti radio je kao rektor Instituta za prirodne nauke u Petrogradu.

U naučnom radu bavio se najviše astronomijom i hemijom, a napisao je i brojna književna dela sa istorijskom pozadinom. Dvostruki je dobitnik Ordena Lenjina (1944. i 1945) i Ordena crvene zastave za rad (1939. godine).

Biografija uredi

 
Morozovljeva radna soba u Moskvi

Nikolaj Aleksandrovič Morozov rođen je 1854. godine na imanju Borok čiji vlasnik je bio njegov otac Pjotr Aleksejevič Ščepočkin (1832—1886), mološki[a] veleposednik i plemić. Njegova majka, poreklom iz Novgoroda, Ana Vasiljevna Morozova (1834—1919) radila je kao radnica na imanju njegovog oca. Iako su njih dvoje imali čak sedmoro zajedničke dece (2 sina i 5 kćeri) svi su nosili majčino prezime i patronim krsnog kuma veleposednika Aleksandra Ivanoviča Radožičkog.[1] Nakon završenog osnovnog školovanja na imanju, godine 1869. upisan je u Drugu moskovsku gimnaziju odakle je zbog lošeg vladanja izbačen, a u periodu 1871–1872. slušao je predavanja na Moskovskom univerzitetu.

Godine 1874. postaje članom narodnjačkog anarhističkog revolucionarnog pokreta „čajkovci“ (rus. чайковцы) čiji članovi su širili određene ideje o pravima radnika među seoskom i radničkom populacijom. Iste godine odlazi za Švajcarsku gde je pisao za revolucionarne časopise „Работник“ i „Вперёд“. U Švajcarskoj je postao članom Internacionale. Nakon povratka u zemlju 1875. uhapšen je i nakon tri godine osuđen za učestvovanje u antidržavnoj i revolucionarnoj propagandi. Nakon izlaska iz zatvora nastavio je sa revolucionarnom delatnošću, a da bi izbegao hapšenje povukao se u ilegalu. U to vreme postao je jedan od lidera revolucionarne organizacije „Zemlja i sloboda“ (rus. «Земля и воля»), te urednik istoimenog lista.

Kao jedan od najtvrđih zagovornika oružane borbe zarad postizanja vlastitih ciljeva učestvovao je u zaveri za ubistvo imperatora Aleksandra II Nikolajeviča 1880. godine. Iste godine sa svojom prvom suprugom Olgom Ljubatovič odlazi iz zemlje, a u decembru se u Londonu sastaje sa Karlom Marksom koji mu je tom prilikom poklonio nekoliko svojih radova prevedenih na ruski jezik, uključujući i Manifest komunističke partije.[2] Prilikom pokušaja povratka u zemlju uhapšen je na granici 28. januara 1881. godine, a na suđenju koje je održano naredne godine osuđen je na doživotni zatvor. Do 1884. bio je pritvoren u tamnici Petropavlovske tvrđave, a potom je premešten u Šliseljburšku tamnicu gde je bio zatočen sve do 1905. godine.

Ruska revolucije iz 1905. za posledicu je imala amnestije brojnih političkih zatvorenika, a među njima je bio i Nikolaj Morozov koji je u novembru 1905. pušten na slobodu nakon 25 godina robije. Boraveći u zatvoru Morozov se potpuno posvetio nauci, izučio je 11 svetskih jezika i napisao 26 tomova različitih naučnih radova iz oblasti hemije, fizike, matematike, astronomije, filozofije, a po izlasku iz zatvora počinje sa pripremama za štampanje svojih radova.[3]

 
Morozov sa suprugom Ksenijom Borislavskom 1910. godine

Početkom januara 1907. venčao se sa novinarkom, pijanistkinjom i prevoditeljicom Ksenijom Borislavskom (1880—1948), a venčanje je obavljeno u malenoj crkvi u selu Kopanj u Jaroslavskoj oblasti. Iste godine primljen je za člana masonske lože „Polarna zvezda Velikog istoka Francuske“ (franc. Grand Orient de France).[4][5]

Krajem januara 1909. godine Morozov je postavljen na mesto predsednika Ruskog amaterskog društva za negovanje prirodnih nauka (rus. Русское общество любителей мироведения), prvenstveno fizike, matematike, astronomije i geofizike. Na toj funkciji ostao je do ukidanja organizacije 1939. godine.[3][6] Zbog nekih kritičkih tekstova na račun vlasti ponovo je uhapšen 1911. godine, i gotovo celu tu godinu je proveo u zatvoru. Poslednji put je uhapšen 1912. godine na Krimu, i sve do početka 1913. bio je u pritvoru u zatvoru u Daugavpilsu. Sve ukupno Nikolaj Morozov je u zatvoru proveo 30 godina.

Na njegovu inicijativu je u njegovom rodnom selu Borki otvoren naučni centar 1939. godine, a danas tamo radi Institut za proučavanje kopnenih voda, te Geofizička opservatorija.[7][3]

Na vlastitu inicijativu je 1939, u dobi od 85 godina uspešno završio obuku za korištenje balističkog oružja, te je docnije tri godine aktivno učestvovao u ratnim operacijama na Volhovskom frontu tokom Drugog svetskog rata. Za ratne zasluge nagrađen je dvostrukim Ordenom Lenjina.[8]

Po vlastitoj želji sahranjen je u parku u rodnoj Borki, a na mestu njegove grobnice podignut je bronzani spomenik.[9]

Politički stavovi uredi

U svojim političkim pogledima Morozov nije delio ideale boljševizma. Smatrao je da je socijalizam jedino idealno političko društvo i da se ka tom cilju može stići isključivo kroz razvoj nauke, tehnike i obrazovanjem širokih narodnih masa. Smatrao je da je kod tranzicije neophodna postepena nacionalizacija proizvodnih pogona, a nikako nasilna eksproprijacija. U svojim radovima često je kritikovao model socijalističke revolucije za koji je smatrao da je neprimenjiv na području jedne pretežno ruralne zemlje kakva je u to vreme bila Ruska Imperija. Štaviše o tom pitanju je bio direktan oponent i samom Lenjinu. Smatrao je da bez buržoazije ni proleterijat ne može da postoji. Bio je jedan od osnivača Ustavotvorno-demokratske partije (popularno nazvane Kadeti).

Uoči izbijanja Oktobarske revolucije Morozov je znatno približio svoje stavove revolucionarnom pokretu, a kao članu Kadetske partije ponuđeno mu je mesto ministra prosvete u budućoj revolucionarnoj vladi, što je on odbio.

Naučni rad uredi

Od 1918. pa do kraja svog života Nikolaj Morozov je radio kao direktor Instituta prirodnih nauka P. S. Lesgafta u Lenjingradu. Izradio je vlastiti model odela za letove na velikim visinama, svojevrsni prototip savrmenog svemirskog skafandera.

Nikolaj Morozov napisao je mnoštvo knjiga i naučnih članaka vezanih za astronomiju, kosmogoniju, fiziku, hemiju, biologiju, matematiku, geofiziku, meteorologiju, vazduhoplovstvo i avijaciju, filozofiju, političku ekonomiju, lingvistiku i istoriju nauke. Mnoga njegova dela nemaju strogo naučni karakter, već su više popularnog i prosvetiteljskog pravca.

U svojim radovima vezanim za hemiju pisao je o složenoj strukturi atoma, te o mogućnostima transmutacije i klasifikacije elemenata, čime je na sebe skrenuo pažnju čak i Dmitrija Mendeljejeva. U radovima iz fizike čak je pokušao da pobije Ajnštajnovu Teoriju relativiteta.[10]

Razvio je jednu od varijanti vakcine protiv boginja, ali ta vakcina nikada nije ušla u upotrebu zbog nekih praktičnih nedostataka.[traži se izvor]

Njegovu autobiografsku knjigu „Povest mog života“ koja se odnosi na deo njegovog života proveden u Šliseljburnškoj tvrđavi, pozitivno je kritikovao čak i Lav Tolstoj.[11]

Prvu zbirku pesama pod naslovom „Iza rešetaka“ (rus. «Из-за решётки») objavili su njegovi prijatelji u Ženevi 1877. godine. Kasnije su usedile zbirke „Zidine ropstva“ (rus. «Из стен неволи», 1906) i „Zvezdane pesme“ (rus. «Звёздные песни», 1910). Zbog knjige Zvezdane pesme koja je sadržavala revolucionarne poglede na svet uhapšen je 1911. godine i celu tu godinu je proveo u zatvoru.

Njegova dela o istorijskim temama kasnije su dobila karakter pseudoistorijskih fikcija.

Memoralije uredi

U čast Nikolaja Morozova brojne ulice širom Rusije nose njegovo ime. Asteroid glavnog asteroidnog pojasa 1210 Morosovia i jedan krater na Mesecu takođe nose ime po njemu. Njemu u čast nazvana je i varošica Morozovljeva Varoš u Lenjingradskoj oblasti.

Bibliografija uredi

Napomena uredi

  1. ^ Mologa je bio grad koji se nalazio na području današnjeg Ribinskog jezera čijom gradnjom je potopljen.

Reference uredi

  1. ^ Zaharova 2005, str. 7.
  2. ^ „Жуков Н. Н. Воспоминания о Марксе и Энгельсе — Фридрих Энгельс и Карл Маркс Собрание сочинений”. Arhivirano iz originala 08. 02. 2015. g. Pristupljeno 08. 07. 2015. 
  3. ^ a b v Arhiv počёtnogo akademika N. A. Morozova na saйte Rossiйskoй akademii nauk
  4. ^ Ложа «Полярная звезда» Санкт-Петербург
  5. ^ Avreh 1990.
  6. ^ Priglašenie S. V. Muratovыm N. A. Morozova. — RAN RF. Arhiv početnogo akademika N. A. Morozova. Opisь 04, delo 1251, pp. 2
  7. ^ „Geofizičeskaя observatoriя «Borok»”. Arhivirano iz originala 09. 08. 2020. g. Pristupljeno 08. 07. 2015. 
  8. ^ Sergeev S. Poslednee slovo // izvestia.ru 2.07.2007
  9. ^ Zaharova 2005, str. 8.
  10. ^ Morozov N. A. Princip otnositelьnosti i absolюtnoe. Эtюd iz oblasti volnoobraznogo dviženiя.— Pb.: GI3, 1920.
  11. ^ L. N. Tolstoй, PSS, t.77, pp. 78-79: Knigu vašu я polučil i pročel i pri čtenii eё opravdalosь moe predpoloženie o moeй nekompetentnosti v astronomičeskih soobraženiяh. Tože i po otnošeniю avtora otkroveniя. Voobщe dolžen skazatь, čto predmet эtot malo interesuet menя. Drugoe delo vaši zapiski, kotorыe я pročel s veličaйšim interesom i udovolьstviem. Očenь sožaleю, čto net ih prodolženiя. L. T. 6 aprelя 1907. Zapiski N. A. Morozova 22 яnvarя 1907 goda čital Tolstomu vsluh po ego prosьbe M. S. Suhotin, po vospominaniяm kotorogo: «Lьvu Nikolaeviču nravilosь. Talantlivo napisano. Interesno vzglяnutь v dušu revolюcionerov». Sm. takže drugie vыskazыvaniя L. N. Tolstogo o Morozove: «On udivitelьno, dolžno bыtь, darovitый. Veroяtno, iz teh lюdeй na vsё sposobnыh — i vo vsem nedalek», «Strannaя kniga. On [avtor] zamečatelьno darovitый» (O knige «Otkrovenie v groze i bure» 6 яnvarя 1908 g.)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Nikolaj Morozov na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Морозов_(револуционар)&oldid=26951314”