Nikola Šakić
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Nikola Šakić - Vrtlar (Brnjeuška, kod Gline, 13. mart 1916 — Rakov Potok, kod Zagreba, 11. septembar 1941), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| nikola šakić | |
|---|---|
 Nikola Šakić Vrtlar | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. mart 1916. |
| Mesto rođenja | Brnjeuška, kod Gline, {Austrougarska |
| Datum smrti | 11. septembar 1941. (25 god.) |
| Mesto smrti | Rakov Potok, kod Zagreba, ND Hrvatska |
| Profesija | radnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1939. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. |
Biografija uredi
Rođen je 13. marta 1916. godine u selu Brnjeuška kod Gline. Završio je malu maturu u Glini i dvogodišnju poljoprivrednu školu u Božjakovini. Nakon završenog školovanja zaposlio se u Gradskoj vrtlariji u Zagrebu. Po dolasku u Zagreb aktivno se uključio u radnički pokret. Godine 1939, primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).
Nakon okupacije Jugoslavije i formiranja NDH, Nikola Šakić je učestvovao u pripremama za podizanje oružanog ustanka. Početkom 1941. postao je sekretar komiteta Prvog rejona KPH u Zagrebu, a u julu 1941. kooptiran je u Mesni komitet KPH za Zagreb. Kao partijski funkcioner, učestvovao je u nizu akcija ilegalaca u Zagrebu.
Početkom septembra 1941. godine, na sastanku Mesnog komiteta kojem je prisustvovao i sekretar Centralnog komiteta KPH, Rade Končar, u Ozaljskoj ulici (Trešnjevka), raspravljalo se i o diverziji na Glavnoj pošti. Budući da jedan član MK još nije bio došao na sastanak, ispred kuće su ga čekali stanodavci u čijem se stanu sastanak održavao. Istovremeno su pred kuću došli ustaški agenti i stanodavci su ih odveli na sastanak misleći da su oni komunisti. Nakon što je shvatio zabunu, Rade Končar se prvi snašao, pa se spremio i na odlasku pozdravio prisutne pružajući utisak da je sastanak završen. Posle njega su krenuli i ostali članovi grupe. Uskoro su agenti shvatili o čemu se radi i zaustavili Šakića, ali je ovaj počeo da beži. Agenti su počeli da pucaju i ranili ga. Nakon toga je odveden u policijsku stanicu, gde su ga mučili i ispitivali, ali nije ništa govorio.
Kako su u to vreme ustaše skupljali taoce povodom likvidacije ustaškog doušnika Majerholda, a Nikola Šakić je još k tome bio i Srbin, odveli su ga sutradan kod sela Rakov Potok na streljanje. Streljan je 11. septembra 1941. godine.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura uredi
- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.