Википедија

Nilsko-saharski jezici

(preusmereno sa Нило-сахарски језици)

Nilo-saharski jezici su afrička jezička grupa od oko 200 jezika sa preko 31 milion govornika.[1][2]-35[3] Oni većinom žive u gornjem toku reka Šari i Nil u Centralnoj Africi, u istorijskoj Nubiji, i u pustinjama centralne Sahare. Rasprostranjeni su u 17 afričkih zemalja: od Alžira i Malija na severozapadu, Benina, Nigerije, Sudana i DR Kongo na jugu, kao i od Egipta do Kenije i Tanzanije na istoku. Najznačajnija i najrasprostranjenija grana ovih jezika koristi se u Sudanu.

nilo-saharski
(nije opšte prihvaćena)
Geografska rasprostranjenostcentralna Afrika i istočna Afrika
Jezička klasifikacija
  • nilo-saharski
Podpodela
ISO 639-2 / 5ssa
GlotologNone
{{{mapalt}}}
Afričke jezičke porodice:
  Nilo-saharski jezici na jezičkoj mapi Afrike

U svojoj knjizi Jezici Afrike (1963), Džozef Grinberg je imenovao grupu i tvrdio da je to genetska porodica. Ona sadrži jezike koji nisu uključeni u niger-kongoansku, afroazijatsku ili kojsansku grupu. Iako su neki lingvisti taj tip nazivali „Grinbergovom korpom za otpatke“, u koju je stavio sve inače nepovezane jezike Afrike bez klika,[4][5] stručnjaci u ovoj oblasti su prihvatili njenu realnost od vremena Grinbergove klasifikacije.[6] Njegove pristalice prihvataju da je to izazovan predlog za demonstraciju, ali tvrde da izgleda obećavajuće što se više radi.[7][8][9]

Procenjuje se da su neke od sastavnih grupa nilo-saharskih jezika prethodile afričkom neolitu. Dakle, procenjuje se da jedinstvo Istočnog Sudana datira najmanje do 5. milenijuma pre nove ere.[10] Nilo-saharsko genetsko jedinstvo bi nužno bilo mnogo starije i datiralo bi iz kasnog gornjeg paleolita.

Međutim, ovaj širi sistem klasifikacije ne prihvataju svi lingvisti. Na primer,Glotolog (2013), koji je publikacija Instituta Maks Plank u Nemačkoj, ne priznaje jedinstvo nilo-saharske porodice ili čak ogranka Istočnog Sudana; Georgij Starostin (2016) takođe ne prihvata vezu između nilo-saharskih ogranaka, iako ostavlja otvorenu mogućnost da se neki od njih pokažu kao povezani jedni sa drugima kada se obave neophodni radovi na rekonstrukciji. Prema Guldemanu (2018), „sadašnje stanje istraživanja nije dovoljno da se dokaže nilo-saharska hipoteza.“[11]

Klasifikacija uredi

Iako ne postoji saglasnost među stručnjacima u vezi sa klasifikacijom ovih jezika jedna od ponuđenih podela je na devet podgrupa:

  • Istočno-sudanski jezici (106 u Sudanu, Keniji, Ugandi, Tanzaniji i Eritreji)
  • Centralno-sudanski jezici (65 u Sudanu, Demokratskoj republici Kongo i Ugandi)
  • Saharski (9 u Sudanu, Čadu, Nigeru, Nigeriji i Libiji)
  • Songai (8 u Maliju, Nigeru, Beninu, Burkini Faso i Alžiru)
  • Kadugli-Krongo (6 u Sudanu)
  • Komuz (6 u Etiopiji i Sudanu)
  • Fur jezici (2 u Sudanu i Čadu)
  • Berta (1 jezik u Etiopiji)
  • Kunama (1 u Eritreji)


Zajednička karakteristika nilo-saharskih jezika je sistem građenja množine gde imenice dobijaju nastavak kada su u jednini. Cela ova porodica je izuzetno raznovrsna, mnogo više od indoevropske i niger-kongoanske, tako da je teško utvrditi srodnost među jezičkim granama.

Značajniji nilo-saharski jezici uredi

Jezici iz ove grupe po broju govornika:

  1. Luo ili doluo (3,5 do 4 miliona govornika), govori se u Keniji, istočnoj Ugandi i Tanzaniji. To je jezik naroda Luo, trećeg po veličini naroda Kenije.
  2. Kanuri (3,3 do 6 miliona govornika) je jezik naroda Kanuri, koji živi u Nigeru, severoistočnoj Nigeriji, Čadu i Libiji.
  3. Đerma (2,4 miliona govornika), najveći broj u Nigeru, a manji broj u Maliju, Burkini Faso i Nigeriji
  4. Dinka (1,4 do 2 miliona govornika), govori se u južnom Sudanu, jezik jednog od najbrojnijih sudanskih naroda - Dinka.
  5. Lango (1 milion govornika), jedan od najznačajnijih jezika Ugande. Govori ga narod Lango iz centralnog dela zemlje.
  6. Maa (1 milion govornika), jezik naroda Masai naseljenog u južnoj Keniji i severnoj Tanzaniji.
  7. Nuer (805.000 govornika) je jezik naroda Nuer, jednog od naroda južnog Sudana.
  8. Ačoli (792.000 govornika), jezik iz luo grupe jezika, upotrebljava ga narod Ačoli koji živi na severu Ugande i u Sudanu. Veoma je blizak jeziku Lango.
  9. Fur (502.000 govornika), jedan od najznačajnijih jezika Darfura (ar. Domovina naroda Fur).
  10. Nubijski jezici (495.000 govornika), rasprostranjeni u južnom Egiptu i severnom Sudanu

Reference uredi

  1. ^ Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), str. 64, Paris: Karthala, 2004, (originalno izdanje na engleskom jeziku iz 2000. godine). ISBN 978-2-84586-531-0.
  2. ^ „Nilo-Saharan languages summary | Britannica”. 
  3. ^ „Nilo-Saharan Language Family”. 
  4. ^ Campbell, Lyle; Mixco, Mauricio J. (2007). A Glossary of Historical Linguistics. University of Utah Press. ISBN 978-0-87480-892-6. 
  5. ^ Matthews, P. H. (2007). Oxford Concise Dictionary of Linguistics (2nd izd.). Oxford. ISBN 978-0-19-920272-0. 
  6. ^ Blench, Roger & Lameen Souag. m.s. Saharan and Songhay form a branch of Nilo-Saharan.
  7. ^ Dimmendaal, Gerrit J. (1992). „Nilo-Saharan Languages”. International Encyclopedia of Linguistics. 3. Oxford. str. 100–104. ISBN 0-19-505196-3. 
  8. ^ Bender, M. Lionel (2000). „Nilo-Saharan”. African Languages, An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. str. 43–73. ISBN 0-521-66178-1. 
  9. ^ Blench, Roger; Ahland, Colleen (2010). The Classification of Gumuz and Koman Languages. Language Isolates in Africa workshop, Lyons, December 4. Arhivirano iz originala 16. 3. 2012. g. 
  10. ^ Clark, John Desmond (1984). From Hunters to Farmers: The Causes and Consequences of Food Production in Africa. University of California Press. str. 31. ISBN 0-520-04574-2. 
  11. ^ Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ur.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. str. 299—308. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002. 

Literatura uredi

  • Christopher Ehret (2001). A historical-comparative reconstruction of Nilo-Saharan. Köln: R. Köppe Verlag. ISBN 3-89645-098-0. OCLC 48027016. 
  • Dimmendaal, Gerrit J. (2008-09-01). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. ISSN 1749-818X. doi:10.1111/j.1749-818x.2008.00085.x. 
  • Joseph Greenberg (1970). Napisano na International Journal of American Linguistics 29.1. The languages of Africa. Bloomington: Indiana University. ISBN 0-87750-115-7. OCLC 795772769. 
  • Roger Blench (2006). Archaeology, language, and the African past. Lanham, MD: AltaMira Press. ISBN 0-7591-0465-4. OCLC 62281704. 
  • Pertti Mikkola, 1999. „Nilo-Saharan revisited: some observations concerning the best etymologies”. Nordic Journal of African Studies. 8 (2): 108—138. .
  • Roger Blench, 2011. "Can Sino-Tibetan and Austroasiatic help us understand the evolution of Niger-Congo noun classes?",[1] Arhivirano 2013-05-18 na sajtu Wayback Machine CALL 41, Leiden
  • Gregersen, Edgar (1972). „Kongo-Saharan”. Journal of African Languages. 11 (1): 69—89. 
  • Good, Jeff (2020). „Niger-Congo, with a special focus on Benue-Congo”. Ur.: Vossen, Rainer; Gerrit J. Dimmendaal. The Oxford Handbook of African Languages. Oxford University Press. str. 139—160. ISBN 9780191007378. „The term [Niger–Congo], as presently used, however, is not without its difficulties. On the one hand, it is employed as a referential label for a group of over 1,500 languages, putting it among the largest commonly cited language groups in the world. On the other hand, the term is also intended to embody a hypothesis of genealogical relationship between the referential NC languages that has not been proven (p.139)” 
  • Irene Thompson, "Niger-Congo Language Family", "aboutworldlanguages", March 2015
  • Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000-08-03). African Languages: An Introduction (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. str. 11. ISBN 9780521666299. 
  • Ammon, Ulrich (2006). Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society (na jeziku: engleski). Walter de Gruyter. str. 2036. ISBN 9783110184181. 
  • Manning, Katie; Timpson, Adrian (2014). „The demographic response to Holocene climate change in the Sahara”. Quaternary Science Reviews. 101: 28—35. Bibcode:2014QSRv..101...28M. doi:10.1016/j.quascirev.2014.07.003  . 
  • Igor Kopytoff, The African Frontier: The Reproduction of Traditional African Societies (1989), 9–10 (cited after Igbo Language Roots and (Pre)-History Arhivirano 2019-07-17 na sajtu Wayback Machine, A Mighty Tree, 2011).
  • Vic Webb (2001) African Voices: An Introduction to the Languages and Linguistics of Africa
  • Bendor-Samuel, John & Rhonda L. Hartell (eds.) (1989) The Niger-Congo Languages - A classification and description of Africa's largest language family. Lanham, Maryland: University Press of America.
  • Bennett, Patrick R. & Sterk, Jan P. (1977) 'South Central Niger-Congo: A reclassification'. Studies in African Linguistics, 8, 241–273.
  • Blench, Roger (1995). 'Is Niger-Congo simply a branch of Nilo-Saharan?' In: Proceedings: Fifth Nilo-Saharan Linguistics Colloquium, Nice, 1992, ed. R. Nicolai and F. Rottland, 83–130. Köln: Rüdiger Köppe.
  • —— (2011) "Should Kordofanian be split up?"[2], Nuba Hills Conference, Leiden
  • Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation' Studies in African Linguistics, 12, 1, 1-43.
  • Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta-Congo', African Languages and Cultures, 8, 2, December, 109–121.
  • Der-Houssikian, Haig (1972). „The Evidence for a Niger-Congo Hypothesis”. Cahiers d'Études Africaines. 12 (46): 316—22. JSTOR stable/4391154. doi:10.3406/cea.1972.2768. .
  • Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016) Tense and Aspect in Niger-Congo, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
  • Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger-Congo classification'. In The Bill question, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190. Bloomington, IN: Slavica.
  • Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales', Annales de l Université d'Abidjan, H, 6, 1, 179–205.
  • Segerer G., Flavier S., 2011–2018. RefLex: Reference Lexicon of Africa, Version 1.1. Paris, Lyon.
  • Stewart, John M. (1976). Towards Volta-Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa. (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
  • Stewart, John M. (2002). „The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger-Congo, and the reconstructions updated”. Journal of African Languages and Linguistics. 2 (2002): 197—224. doi:10.1515/jall.2002.012. .
  • Williamson, Kay (1989) 'Niger-Congo overview', in Bendor-Samuel & Hartell (eds.) The Niger-Congo Languages, 3-45.
  • Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger-Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds) African Languages - An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 11–42.

Spoljašnje veze uredi

 
Nilsko-saharski jezici na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нилско-сахарски_језици&oldid=27555907”