Nistagmus
Nistagmus ili titranje očiju je fiziološka a u određenim stanjima i patološka pojava koja nastaje kao posledica nadražaja vestibularnog aparata. Karakteriše se ritmičkim, nevoljnim trzajima očnih jabučica na jednu stranu, i nastaje bez naše volje, ali ne sprečava voljne pokrete očiju. Nistagmus se uglavnom javlja istovremeno na oba oka, mada retko može biti i monokularan, Pokreti oka su uglavnom na oba oka u istom pravcu (asocirani) ali mogu biti u različitim pravcima (disocirani) nistagmus. U narkozi nistagmus prestaje.
| Nistagmus | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | oftalmologija otorinolaringologija, neurologija |
| Patient UK | Nistagmus |
Kod ispitanika nistagmus se može izazvati stimulisanjem receptora u polukružnim kanalima lavirinta unutrašnjeg uva. npr. okretanjem na vrtešci ili ulivanjem hladne ili tople vode u spoljašnji ušni kanal. Ovako nastali impulsi, preko vestibularnog nerva, vestibularnih jedara, longitudinalnog medijalnog traktusa i nerava pokretača očnih jabučica, pomeraju oko na stranu (spora faza). Pravac nistagmusa se određuje prema pravcu brze faze trzaja oka. On ima svoju amplitudu (koja predstavlja širinu pomeranja oka) i frekvenciju (broj titraja u minuti). Po pravilu što je veća frekvencija, manja je amplituda, i obratno. U osnovi nistagmus može biti fiziološki i patološki.[1]
Fiziološki nistagmus uredi
Fiziološki nistagmus javlja se refleksno nakon gledanja predmeta koji se brzo kreću, i ima za cilj da oko projektovanu sliku drži neprestano na mrežnjači oka, kako bi vid bio što jasniji. Pokreti oka, ili gledanog predmeta, kao i glave i tela posmatrača u prostoru, dovode do pomeranja svetlosnog snopa koji upada na mrežnjaču. Kada ugaona brzina svetlosne refleksije prelazi 5°/sek, ljudsko oko gledani predmet više nije u stanju da čisto vidi. Primer za fiziološkog nistagmusa je takozvani optokinetički nistagmus. Naime kod vožnje vozom i gledanja jednog istog predmeta u daljini, oči čine brze horizontalne pokrete, kojih osoba koja gleda nije svesna. Do ovog tipa nistagmusa dolazi, zato što se gledani objekti kontinuirano pokreće na suprotnu stranu od mrežnjače.[2]
Razne lezije mogu dovesti do gašenja optokinetskog (fiziološkog) nistagmusa na suprotnoj strani. To su, npr. velike lezije bele mase moždanih hemisfera, lezije talamusa i drugih delova diencefalona (međumozak) kao i lezije moždanog stabla i parijetalnog režnja.
Patološki nistagmus uredi
Nistagmus može biti uzrokovan i nekom od bolesti koje se svrstavaju u kategoriju supranukleurnih smetnji pokreta očiju. U ovom slučaju nistagmus nastaje i u stanju mirovanja tela i očiju. Kao uzrok trzaja očnih jabučica mogu biti i brojni provokantni pokreti pre stanja mirovanja.
Patološki nistagmus najčešće uzrokuje:
- Neka oboljenja u malom mozgu
- Oboljenja u korenu mozga
- Bolesti vestibularnog sistema (sistem ravnoteže).[3]
- Upotreba nekih droga kao što je na primer ekstazi. U ovom slučaju je to nekoordinacija između dva važna fiziološka sistema kao sto su gledanje i osećaj ravnoteže.
Nistagmus uzrokovan bolešću može se podeliti na periferni i centralni.
Periferni nistagmus je horizontalno-rotatorni oblik trzaja oka sa sporom (vestibularnom) i brzom (centralnom) komponentom. Smer nistagmusa određuje se prema brzoj komponenti. Periferni nistagmus je usmeren u zdravu stranu, i u zavisnosti od intenziteta i akutnosti oštećenja može biti od prvog do trećeg stepena, a po Alekanderu, manifestan i latentan. Ukoliko se javlja samo kod pogleda u stranu brze komponente nistagmusa radi se o nistagmusu prvog stepena, kada se javlja i prilikom pogleda ravno to je nistagmus drugog stepena, a ako je prisutan i kod pogleda u suprotnu stranu od smera nistagmusa, radi se o nistagmusi trećeg stepena. Periferni nistagmus je pravilan, ritmičan oblik, koji ne menja smer, jača u smeru pogleda u zdravu stranu (Alekanderov zakon), a fiksacijom njegov intenzitet slabi (fiksacijska supresija). Najosetljiviji parametar osetljivosti perifernog vestibularnog aparata je brzina spore komponente nistagmusa (koja se meri stepenima u sekundi). Tokom vremena nistagmus slabi zbog centralne kompenzacije. Nistagmus se najbolje uočava primenom Frenzelovih naočara. Do perifernog nistagnusa dolazi nakon oštećenja organa odgovornih za održavanje ravnoteže ili pri oštećenjima osmog moždanog nerva. Jedna forma perifernog nistagmusa je paroksizmalna vrtoglavica (vrtoglavica usled pokretanja). Ona se javlja kada se, na primer, telo neke osobe brzo vrti u krug.
Centralni nistagmus je najčešće posledica oštećenja mozga. Patološke forme nistagmusa se najčešće javljaju kod male dece. Pregleda očnog lekara (o mogućnosti specijalizovanog u strabološkom ili ortooptičkom smeru) kod ovih poremećaja je neophodan, zato što nistagmus može biti i posledica nedostatka pigmenta u očima albinizam, ili nekih drugih oboljenja očiju kojima je neophodna određena vrsta terapije.
Vrste nistagmusa uredi
Nistagmus se najčešće razvrstava po pravcu pokreta, frekvenciji i amplitudi treperenja očiju na:
Nistagnus prema pravcu kretanja uredi
Prema pravcu kretanja očnih jabučica nistagmus može biti:
- Nistagmus u horizontalnom smeru (lat. nystagmus horizontalis). Ovaj oblik se javlja se u najvećem broju slučajeva.
- Nistagmus u vertikalnom smeru (lat. nystagmus verticalis).
- Nistagmus u kosom smeru (lat. nystagmus diagonalis).
- Nistagmus oko sagitalne osovine ili rotatorni (lat. nystagmus rotatorius).
- Nistagmus kombinovanih smerovalat. nystagmus mixtus). Rotatorni nistagmus može biti kombinovan, na primer, sa horizontalnim.
- Statički dinamički i latentni nistagmus
Nistagmus se može javiti i kad oči miruju (statički nistagmus) ili nastaje samo pri izvesnim pokretima očiju (dinamični nistagmus), naročito pri ekstremnim pogledima u stranu. Pri uzbuđenju nistagmus se pojačava.
On može biti latentan, što znači da su očne jabučice pri binokularnom gledanju mirne, ali čim se jedno oko pokrije, nistagmus se javlja na nepokrivenom oku.
- Neutralna zona nistagmusa
Trzaji oka kod nistagnusa, u nekim slučajevima se mogu kompenzovati fiksiranjem pogleda u neki vrlo blizak objekat ili pronalaženjem takvog položaja glave u kome se pokreti oka smanjuju ili prestaju. Pravac pogleda u kojem prestaje nistagmus označava se kao neutralna zona. Nistagmus se tokom dijagnostike ne sme pomešati sa mikrosakadama, lokalnom adaptacijom oka ili okularnim tremorom.
Nemogućnost držanja pravca pogleda uredi
Poznate su mnogi oblici nistagmusa zavisnog od pravca pogleda. Ovaj oblik javlja se isključivo pri određenoj devijaciji pravca pogleda. Po uzroku i jačini razlikuje se:
- Nistagmus krajne tačke pogleda, Vrlo je slab i do njega dolazi kod pravca pogleda koji je preko 35°, Najčešće se ne smatra bolešću.
- Nistagmus ugla pogleda. To je srednje jak oblik koji nastaje pri devitacijama oka ispod 35°.
- Nistagmus paretičkog pogleda. Ovaj oblik je veoma izražen i u njemu trzaji vraćaju oko do središnje linije. Nemogućnost držanja pogleda, nikako ne treba mešati sa paralizom pogleda, kod koje je poremećen inervacioni impuls potreban za pomeranje očne jabučice. Uzroci ovog oblika nistagmusa mogu biti brojni, počev od lekova (antiepileptički lekovi ili lekovi za smirenje) do oštećenja moždanog korena i moždanih nerava koji inervišu očne mišiće.
Nistagmus fiksiranog pogleda uredi
Za razliku od spontanog vestibularnog nistagmusa, nistagmus fiksiranog pogleda se kroz vizuelne provokacije ne može zaustaviti nego se, u brojnim slučajevima i pojačava.
Kongenitalni nistagmus uredi
Po pravilu, kongenitalni (urođeni) nistagmus, javlja se u drugom ili trećem mesecu života novorođenčeta i može se tokom narednih nedelja sve više pojačavati. Vizuelna pratnja pogleda je skoro nevidljiva. On ima sledeće karakteristike:
- poigravanje oka se ne može smiriti sa fiksiranjem pogleda nego se naprotiv još više pojačava,
- nistagmus ima patološki smer,
- pravac treperenja je najčešće horizontalan, kako kod pogleda prema dole tako i prema gore,
- intenzitet (frekvencija i amplituda) treperenja se ne menja,
- sa promenom smera pogleda, pri pogledu na bliska tela, treperenje se relativno smiruje.
Okularni nistagmus uredi
Kao uzrok okularnog nistagmusa navode se teže smetnje vida koje ne dozvoljavaju fiksiranje oka u jednom pravcu pogleda; npr. oštećenja sočiva (kongenitalna katarakta) ili aniridija oka (nedostatak irisa u oku).
Latentni tip nistagmusa uredi
Latentni tip nistagmusa (ili pre latentni nistagmus) je karakterističan po tome što pravac nistagmusa fiksiranjem pogleda preko desnog oka prelazi na desno a fiksiranjem pogleda levim okom prelazi na levo. Pokrivanjem jednog oka on se pojačava ili u nekim slučajevima tek tada postaje vidljiv.
Nistagmus kod multiple skleroze i lepre uredi
Ova forma nistagmusa često nastaje kao prateći znak bolest kod multiple skleroza ili lepre, mada ovu formu mogu izazvati i smetnje u protoku krvi u mozgu.
Spazmus nutans uredi
Ovaj oblik nistagmusa nastaje u prvoj godini života ili spontano nakon godinu ili dve. Razlozi za pojavu ovog oblika nistagmus su nepoznati. Često se može kompenzovati takozvanim „klimanjem glavom“, čija je frekvencija po pravilu ispod frekvencije nistagmusa.
Spazmus nutans ima jaču frekvenciju nego kongenitalni nistagmus. Jačina ovog nistagmusa se često razlikuje na levom i desnom oku. Pri ovoj formi funkcioniše optokinetička reakcija što usmerava klasifikaciju ka nistagmusu fiksiranog pogleda.
Nistagmus povezan sa strabizmom kod male dece uredi
Dok su bolesnici sa kongenitalnim nistagmusom retko razroki, kod latentnog tipa dosta često uočava se i razrokost kod male dece, koja je u najvećem broju slučajeva prema unutrašnjosti.
Kao uzrok ove vrste strabizma, ranije se navodilo, da oko time pokušava izjednačiti nistagmus ili ga smiriti zbog čega je uveden i pojam takozvanog sindroma blokiranja nistagmusa. Pošto zavisnost između nistagmusa i strabizma još nije potpuno istražena, umesto navedenog pojma danas se uglavnom u praksi primenjuje pojam kongenitalni sindrom razrokosti.
Optokinetički nistagmus uredi
Optokinetički (sinoptički) nistagmus indukovan je gledanjem pokretnih vizuelnih stimulusa, kao što su horizontalne ili vertikalne linije, i/ili pruge. Na primer, ako ispitanik fiksira pogled na traku rotirajućeg bubnja sa naizmeničnim crnim i belim linijama, pogled se povlači da se fiksirao na novu traku dok se bubanj pomera. Ovo je prvo rotacija sa istom ugaonom brzinom, a zatim se oko vraća u suprotnom smeru.
Ovaj proces koji se odvija neograničeno služi za razumevanje refleksa fiksacije.[4]
Etiopatogeneza uredi
Nistagmus nastaje kao posledica nestabilnosti ili pogoršanja funkcije sistema zaduženoga za kontrolisanje pokreta očiju.[5]
Ukoliko je nistagmus nastao u detinjstvu, njegov uzrok može biti neki od poremećaj funkcionalnih delova koji se nalaze između oka i mozga.
Za razliku od dečijeg, stečeni nistagmus, se javlja u ksanijem periodu života bolesnika i može biti simptom nekog ozbiljnijeg stanja poput moždanog udara, multiple skleroze ili traume glave.
Neki od uzroka nistagmusa mogu biti:
- Nedovoljna kontrole pokreta oka,
- Alalbinizam,
- Izražene refrakcijske anomalije npr. kratkovidost ili astigmatizam
- Kongenitalna katarakta
- Upala unutrašnjeg uva
- Lekovi, npr. antiepileptici
- Bolesti centralnog nervnog sistema
Dijagnoza uredi
Dijagnoza nistagnusa zasniva se na anamnezi, opštem i otoneurološkom pregledu i otološkim testovima.
Terapija uredi
Mogućnost lečenja nistagmusa zavisi od uzroka koji ga je izazvao, intenziteta nistagmusa i mehanizmima kompenzacije (u slučaju postojanja).
Lečenje okularnog urođenog nistagmusa ne može biti kauzalno jer se kod ovog oblika radi o propuštenom sazrevanju jedne funkcije centralnog nervnog sistema, kao posledici brojnih uzroka. Zato se u terapiji prvo pokušava normalizacija oštrine vida i pomeranje neutralne zone u deo korisnog vidnog polja vida. Poseban značaj ima korekcija eventualno prisutnog astigmatizma. Zato je ova korekcija jedna od prvih mera u lečenju. Druge optičke metode zasnivaju na činjenici da relativna konvergencija očnih jabučica donekle umiruje nistagmus. Zato se prepisuju rasipna sočiva ili prizme, sa bazama temporalno, koje guraju bulbus u konvergenciju. U takva sredstva spadaju i homonimne postavljene prizme da bi se pogled pasivno usmerio u pravcu relativnog mira očiju. U idealnom slučaju, oko se posle određenog vremena vraća u primarnu poziciju.[6]
U najvećem broju slučajeva uspešno lečenje nistagmusa zahteva jednu ili više operacija.[7]
Izvori uredi
- ^ Neely DE, Sprunger DT (oktobar 1999). „Nystagmus”. Curr Opin Ophthalmol. 10 (5): 320—6. PMID 10621545. doi:10.1097/00055735-199910000-00007..
- ^ Breen LA. Nystagmus and related ocular oscillations. Neuroophthalmology: Clinical Signs and Symptoms. 1997. Vol 4: 504-20.
- ^ Zaper, D.; Adamec, I.; Gabelić, T.; Krbot, M.; Isgum, V.; Hajnsek, S.; Habek, M. (2012). „Vestibular neuronitis: Pathophysiology, diagnosis and treatment”. Liječnički vjesnik. 134 (11–12): 340—345. PMID 23401980..
- ^ Sensory Reception: Human Vision: Structure and function of the Human Eye vol. 27, p. 179 Encyclopædia Britannica, 1987.
- ^ Wagner JN, Glaser M, Brandt T, Strupp M (jun 2008). „Downbeat nystagmus: aetiology and comorbidity in 117 patients.”. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 79 (6): 672—7. PMID 17872983. S2CID 504675. doi:10.1136/jnnp.2007.126284..
- ^ Tusa RJ (jun 1999). „Nystagmus: diagnostic and therapeutic strategies.”. Semin Ophthalmol. 14 (2): 65—73. PMID 10758214. doi:10.3109/08820539909056066..
- ^ Castillo IG, Reinecke RD, Sergott RC, Wizov S (januar 2004). „Surgical treatment of trauma-induced periodic alternating nystagmus.”. Ophthalmology. 111 (1): 180—3. PMID 14711732. doi:10.1016/j.ophtha.2003.04.006..
Literatura uredi
- Herbert Kaufmann (ed): Strabismus. Unter Mitarbeit von Wilfried de Decker u. a. Enke. Decker, Wilfried de (1986). Strabismus. Stuttgart. ISBN 978-3-432-95391-5..
- Theodor Axenfeld (Begr.), Hans Pau (ed): Lehrbuch und Atlas der Augenheilkunde. 12., völlig neu bearbeitete Auflage. Unter Mitarbeit von R. Sachsenweger u. a. Gustav Fischer Verlag, Stuttgart u. a. 1980,
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
