Nićiforica

Nićiforica (grčki: Νικηφορίτζης) je bio vizantijski evnuh, duka Antiohije i de fakto vladar Vizantijskog carstva tokom carevanja Mihaila VII Duke (1071-1078).

Biografija

Zlatnik Mihaila Duke

Nićiforica je rođen u temi Bukelariji. Stupio je u carsku službu tokom vladavine Konstantina IX Monomaha (1042-1059). Postavljen je za duku Antiohije. Nakon careve smrti, Nićiforica je zatvoren. Oslobođen je od strane Romana Diogena (1068-1071) koji ga je postavio za pretora (civilnog guvernera) tema Helade i Peloponeza. Nakon preuzimanja vlasti od strane Mihaila VII 1071. godine, Nićiforica je služio cezara Jovana Duku. U Carigradu je postavljen za logoteta droma. Njegova moć brzo je rasla. Uspeo je da potisne druge vizantijske političare, uključujući i poznatog Mihaila Psela. Na jesen 1073. godine primorao je i samog cezara Jovana Duku da se povuče iz politike.

Tokom vladavine Mihaila VII, Nićiforica je bio de fakto vladar Vizantijskog carstva. Pokušao je da uspostavi centralnu vlast, a prioritet mu je bilo da napuni carsku blagajnu. Pribegavao je brutalnoj poreskoj politici što je izazvalo velike nemire. Uspostavio je carski magacin u nastojanju da reguliše snabdevanje prestonice žitom. Prema Mihailu Atalijatu, doduše neprijateljski nastrojenom prema Nićiforici, njegove mere izazvale su inflaciju cena žita. Carigrad 1076/1077. godine gladuje. Istovremeno izbija pobuna u temi Paristrion koju je predvodio Đorđe Vojteh i Konstantin Bodin (pod imenom Petar), sin Mihaila Vojislavljevića. Ustanak je uspešno ugušen.

Nićiforica je pokušao da sprovede i vojnu reformu oživljavajući vojsku "besmrtnika". Uz ustanak Đorđa Vojteha, u Maloj Aziji je besneo i ustanak Rusela de Baliola, a vizantijska vojska je nekoliko godina ranije poražena kod Mancikerta. Kekavmen je jedan od retkih izvora koji hvali politiku Nićiforice. Drugi izvori pišu o njegovoj pohlepi i korupciji. Opoziciju evnuhu predvodio je antiohijski patrijarh Emilijan, Nićiforicin stari neprijatelj još iz vremena njegovog boravka u Antiohiji. Protiv Mihaila su 1077. godine ustali Nićifor Vrijenije na Balkanu i Nićifor Votanijat u Maloj Aziji. Vrijenije se morao povući. Grupa episkopa suprotstavila se Nićiforici u Carigradu i zatvorila se u Aja Sofiju (7. januar 1078) proglasivši Votanijata za cara. Nićiforica ih je na silu izvukao iz crkve. Mihailo je na kraju abdicirao u korist Votanijata. Nićiforica je pobegao iz Carigrada i potražio utočište u Herakleji Pontijskoj gde se pridružio Ruselu de Baliolu. Baliol ga je uhvatio i isporučio novom caru. Nićiforica je proteran na ostrvo Prote, a zatim na ostrvo Okseju gde ga je mučio mega heterije Roman Straboroman. Umro je od posledica mučenja.

Izvori

• Angold, Michael (1997). The Byzantine Empire, 1025–1204: A Political History. London, United Kingdom: Longman. ISBN 978-0-582-29468-4. 
• Kazhdan, Alexander Petrovich, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Prosopography of the Byzantine World (2011). „Nikephoros 63”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2011. 
• Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77017-0.