Notr Dam
Notr Dam je katedrala posvećena Bogorodici Mariji sagrađena u gotičkom stilu na reci Seni (fr. La Seine). Nalazi se na jugoistoku ostrva Site u središtu Pariza na reci Seni. Vekovima je bila najviša pariska građevina, te danas u gradu i u celoj Francuskoj predstavlja simbol najviše vrednosti.
| Notr Dam | |
|---|---|
| Notre-Dame de Paris | |
 Notr Dam dve godine pre požara | |
| Osnovne informacije | |
| Lokacija | Pariz, Francuska |
| Koordinate | 48° 51′ 11″ S; 2° 20′ 59″ I / 48.8530° S; 2.3498° I |
| Religija | rimokatoličanstvo |
| Tip | katedrala |
| Upravnik | Patrik Žakin |
| Biskupija | Pariz |
| Veb-sajt | Zvanični veb-sajt |
| Arhitektonski opis | |
| Stil arhitekture | francuska gotika |
| Početak izgradnje | 1163 |
| Završetak izgradnje | 1345 |
| Specifikacije | |
| Dužina | 128 m |
| Širina | 48 m |
| Broj tornjeva | 2 |
| Visina tornja | 69 m |
| Kriterijumi | i, ii, iii |
| Datum označavanja | 1991 |
| Ref. br. | 600 |
Izgradnja je započela na podsticaj biskupa Morisa de Salija, te se protegnula kroz više od dva veka, od 1163. godine sve do polovine 14. veka. Nakon revolucionarnih nemira na katedrali su preduzeti značajni i često osporeni renovacioni poduhvati koje je vodio arhitekt Ežen Viole le Dik i tokom kojih su u strukturu i arhitekturu katedrale uvedeni novi elementi i motivi.[1] Ovi poduvati su razlog što umetnički stil katedrale nije jedinstven, iako su prevladavajući elementi rane i klasične gotike. Dve rozete koje se nalaze na krajevima transepta najveće su rozete u Evropi.
Katedrala Notr Dam građevina je snažnog simboličnog značenja kako za Katoličku crkvu u Francuskoj tako i za sveukupno francusko društvo. Bila je mesto brojnih značanijh događaja francuske istorije. Tokom srednjeg veka bila je župna crkva te je 1239. godine u nju pristigla relikvija koja se prema tradiciji smatra Hristovom trnovom krunom. Godine 1804, uz prisustvo pape Pija VII u katedrali je okrunjen Napoleon. Nakon što je 1944. godine Pariz oslobođen od nemačke okupacije, pod svodovima katedrale pevala se himna Magnifikat, a 1970. u njoj su se odvili pogrebni obredi francuskog predsednika De Gala.
Vekovima je katedrala, koja ima status papinske bazilike, bila jedna od najvećih građevina zapadne civilizacije. Bila je inspiracija brojnim umetničkim delima među kojima je i knjiga Viktora Igoa Zvonar crkve Notr Dam. Od početka 21. veka katedralu godišnje posećuje oko 14 miliona turista i hodočasnika, što je čini jednom od najposećenijih građevina u celoj Evropi.[2] Godine 2013. katedrala je slavila svoj 850. rođendan.
U večeri 15. aprila 2019. godine katedrala Notr Dam je pretrpela razarajući požar koji je uništio drveni krov katedrale i veliki deo njene unutrašnjosti. Kasnije je potvrđeno da ništa neobnovljivo nije uništeno.[3]
Istorija
urediGradnja katedrale Notr Dam u Parizu započinje 1163, za vreme biskupa Mauricija, a dovršena je tek 1345. godine kao prvo remek delo gotičke umetnosti. Postavlja se pitanje zašto je prva gotička katedrala sagrađena u Sen Deniu, a ne direktno u glavnom gradu Parizu. Pri tome treba znati da se Pariz tek u drugoj polovini 12. veka nametnuo kao glavni grad, dok je u prvoj polovini Sen Deni bio značajniji. Tek kad se uticaj vlasti dinastije Kapeta znatno proširio, koncentrisala se moć u Parizu.
Faze izgradnje
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Pretpostavlja se da je na mestu današnje katedrale na početku hrišćanstva, kao priznate vere s početka 4. veka postoji rimsko-galski hram posvećen bogu Jupiteru, o čem svedoči stub (Neutešni stub) iskopan 1711. godine. Hram je potom zamenjen velikom ranohrišćanskom bazilikom posvećenoj Svetom Stepanu, ali nije poznato da li je bazilika podignuta krajem 4. veka, a zatim arhitektonski preoblikovana, ili je sagrađena tokom 7. veka uz primenu starijih arhitekturnih elemenata.
Bazilika je u ranom srednjem veku postala katedralna crkva i za taj istorijski period bila je građevina velikih gabarita — dužine 70 m (što je činilo nešto više od polovine dužine današnje katedrale). Pročelja je bilo nešto manje širine (oko 36 m), i nalazilo se četrdesetak metara zapadnije od današnjeg. Katedrala je uz glavni brod imala i četiri sporedna broda, i bila ukrašena mozaicima.
Detaljna obnova katedrale obavljena je u periodu od 1845. do 1864. godine, a francuski arhitekta Ežen Viole le Dik nadgledao je radove.
Požar 2019. godine
urediDana 15. aprila 2019. godine u 18 sati i 50 minuta izbio je požar koji je obuhvatio potkrovlje katedrale i ubrzo se proširio na sam krov. Požar je doveo do rušenja vrha tornja katedrale koji je tako proširio požar i na ostatak katedrale.[4]
Kako je katedrala Notr Dam bila u fazi rekonstrukcije, postoji sumnja da je to razlog požara.[5] Neki njeni delovi su u momentu požara bili pod skelama, dok su bronzane statue nedavno uklonjene zbog radova.[5]
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će Bogorodičina crkva biti obnovljena, i da počinje velika Nacionalna kampanja za prikupljanje novca.[5] Pomoć za obnovu crkve ponudila je i Srbija.[5]
Prva misa nakon požara
urediU katedrali Notr Dam u Parizu 15. juna 2019. godine u prisustvu malog broja ljudi prvu misu nakon požara održao je pariski nadbiskup Mišel Opeti u kapeli koja je proglašena sigurnim mestom.
Misi je u katedrali prisustvovalo tridesetak ljudi, uglavnom sveštenika i zaposlenih u crkvi, koji su nosili iz bezbednosnih razloga građevinske šlemove na glavi. Misa je prenošena na Katoličkoj televiziji.[6]
Arhitektura
uredi
Katedrala se u građevinskom smislu ističe simetričnošću i uravnoteženošću arhitektonskih elemenata. Njena prostranost, savršena uravnoteženost pročelja i lepota impresivnih vitraža, potpuno opravdavaju njen status „najpopularnije“ crkve u Francuskoj.
Katedrala je petobrodna građevina, zbijene osnove, duga 130 m, široka 48 m, a visoka 36 m.
Potporni lukovi i stubovi koji sa svih strana okružuju građevinu raspoređeni su u više redova, u vidu kaskada, i nose glavni deo konstrukcije. Dok se dvostruki deambulatorijum svoda nadovezuje neposredno na bočne brodove, i kratkim transeptom, samo neznatno prelazi širinu fasade, što katedrali daje oblik latinskog krsta.
Zapadno pročelje katedrale (koje je u gotičkom stilu, sa karakteristikama vertikalizam unutrašnjeg prostora i velikim prozorima ispunjenim vitražom), uokviruju dva zarubljena tornja. Kako strelasti završeci na kulama (uobičajeni u gotici) nisu nikada bili izvedeni, obe kule se završavaju terasastom krovnom konstrukcijom. Snagu kula ojačavaju potporni stubovi na njihovim uglovima, deleći pročelje na tri glavna dela. Deo zapadnog pročelja, sa skulpturama teško je oštećen za vreme Francuske revolucije.
Tri portala na glavnom ulazu katedrale, raskošno su dekorisana kamenom plastikom.
Unutrašnjost katedrale je bogato dekorisana skulpturama, nadgrobnim spomenicima i crkvenim mobilijarom, a svetlost u raznim bojama u nju prodire kroz raznobojne vitraža, što katedrali daje posebnu mističnost.
U riznici katedrale čuvaju se brojni i jako vredni umetnički artefakti, iz različitih istorijskih period Evropske umetnosti.
Arheološka kripta
uredi_(8274683584).jpg)
Arheološka kripta katedrale Notr Dam nastala je 1965. godine kako bi se u njenom prostoru zaštitio niz istorijskih iskopina, od najranijih naselja u Parizu do današnjih dana, koji su otkriveni slučajno tokom građevinskih radova na katedrali.
Kripta, kojom upravlja muzej Karnavalet ima stalnu postavku, koja u okviru iskopina, poseduje zbirku arhitektonskih artefakata iz različitih vremenskih perioda. U glavnu atrakciju karakteristiku iskopina, sačuvano podno grejanje koje je bilo u funkciji za vreme rimske okupacije Pariza.[7]
Galerija slika
uredi-
-
-
-
-
Službena odeća iz 19. veka -
Širokougaoni pogled na zapadnu fasadu Notr Dama -
Fasada Notr Dama sa portalom bogorodice -
Pogled na Notr Dam iz 2010 -
Širokougaoni pogled na zapadnu fasadu Notr Dama -
Parska devic, 14. vek -
Oltar Notr Dama -
Južni prozo ruže -
Notr Dam na kraju 19. veka -
Kontrafori Notr Dama -
-
Zabat Poslednjeg suda -
Statua Jovanka Orleanke u Notr Damu -
Pogled izbliza na detalj zabata (2016) -
Fasada Notr Dama. -
Fotografija iz 1853. godine
Reference
uredi- ^ „Historique de la construction” (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 02. 08. 2018. g. Pristupljeno 2. 8. 2018.
- ^ „Paris facts”. Paris Digest. 2018. Arhivirano iz originala 08. 09. 2018. g. Pristupljeno 15. 9. 2018.
- ^ Breeden, Aurelien (15. 4. 2019). „Part of Notre-Dame Spire Collapses as Paris Cathedral Catches Fire”
. The New York Times. Arhivirano iz originala 15. 4. 2019. g. Pristupljeno 15. 4. 2019.
- ^ „Gori katedrala Notr Dam u Parizu”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 15. 04. 2019. g. Pristupljeno 15. 4. 2019.
- ^ a b v g „Ugašen požar u Notr Damu”. RTS Beograd 16.4.2019. Pristupljeno 16. 4. 2019.
- ^ Prva misa u Notr Damu posle požara, sveštenici sa šlemovima — RTS Beograd, 15. 6. 2019, Izvor: TANJUG, Pristupljeno:16. 6. 2019.
- ^ Crypte archéologique du parvis Notre-Dame website Arhivirano 2015-11-21 na sajtu Wayback Machine Retrieved 15. 6. 2012.
Литература
uredi- Bruzelius, Caroline (децембар 1987). „The Construction of Notre-Dame in Paris”. The Art Bulletin. 69 (69). JSTOR 3050998.
- Davis, Michael T. "Splendor and Peril: The Cathedral of Paris, 1290–1350." The Art Bulletin (1998) 80#1 pp: 34–66.
- Herrick, James A. (2004). The Making of the New Spirituality. InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-3279-8.
- Jacobs, Jay, ed. The Horizon Book of Great Cathedrals. New York City: American Heritage Publishing, 1968
- Janson, H. W. History of Art. 3rd Edition. New York City: Harry N. Abrams, Inc., 1986
- Myers, Bernard S. Art and Civilization. New York City: McGraw-Hill, 1957
- Stone, Daniel (2001). The Polish–Lithuanian State, 1386–1795. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98093-5.
- Williamson, Paul (1995). Gothic Sculpture, 1140–1300. Yale University Press. ISBN 978-030006-338-7. OCLC 469571482.
- Wright, Craig. Music and ceremony at Notre Dame of Paris, 500–1550 (Cambridge University Press, 2008)
- Delisle, Léopold, ур. (1873). Chronique de Robert de Torigni, abbé du Mont-Saint-Michel. Le Brument.
- Ducher, Robert (1988). Caractéristique des Styles. Flammarion. ISBN 978-2-08-011539-3.
- Henriet, Jacques (2005). A l'aube de l'architecture gothique. University of Franche-Comté Press. ISBN 9782848671178.
- Mortet, Victor (1888). Étude historique et archéologique sur la cathédrale et le palais épiscopal de Paris du vie au xiie siècle. A. Picard.
- Renault, Christophe and Lazé, Christophe, Les Styles de l'architectue et du mobilier, Gisserot. 2006. ISBN 978-2-87747-465-8.
- Tonazzi, Pascal. Florilège de Notre-Dame de Paris (anthologie), Editions Arléa, Paris. 2007. ISBN 978-2-86959-795-2.
- de Villefosse, René Héron (1980). Solennités, fêtes et réjouissances parisiennes. Association pour la publication d'une histoire de Paris.
- Viollet-le-Duc, Eugène (1868). Dictionnaire raisonné de l’architecture française du XIe au XVIe siècle. Édition BANCE.
- Wenzler, Claude (2018). Cathédales Cothiques – un Défi Médiéval. Éditions Ouest-France. ISBN 978-2-7373-7712-9.
Spoljašnje veze
uredi
- Službena stranica Notr Dam u Parizu
- Gori Notr Dam - Vatrena stihija progutala čitav krov čuvene katedrale u Parizu
- „Monument historique – PA00086250”. Mérimée database of Monuments Historiques (na jeziku: French). France: Ministère de la Culture. 1993. Pristupljeno 17. 7. 2011.
- List of Facts about the Notre-Dame Cathedral in Paris
- Notre-Dame de Paris's Singers
- Official site of Music at Notre-Dame de Paris
- Panoramic view Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2022)
- Further information on the Organ with specifications of the Grandes Orgues and the Orgue de Choeur
- Photos: Notre-Dame de Paris – The Gothic Cathedral, Flickr
- Prva misa u Notr Damu posle požara, sveštenici sa šlemovima — RTS Beograd, 15. 6. 2019,
- Odobren kontroverzni redizajn Notr Dama („Politika”, 28. januar 2022)