Википедија

Обична бреза

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Breza (višeznačna odrednica).

Bela breza, ili pravilnije obična breza[a] ili samo breza[1] (lat. Betula pendula), listopadno je drvo iz roda breza (Betula). Karakteristična je po beloj kori debla i povijenim i tankim mladim granama, po kojima je i dobila latinsko ime (pendulum — „klatno”).[2] Drugi narodni nazivi za ovu vrstu su: obična breza, žalosna breza, brez, metlika.[3]

Bela breza
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Fagales
Porodica:
Betulaceae
Rod:
Betula
Podrod:
Betula
Vrsta:
B. pendula
Binomno ime
Betula pendula
Roth
Rasprostranjenost bele breze
Sinonimi
Spisak
  • Betula verrucosa Ehrh.
  • Betula aetnensis Raf.

Rasprostranjenost uredi

Obična ili bela breza ima veoma širok areal. Rasprostranjena je u zapadnoj, severnoj i južnoj Evropi, Maloj Aziji, na Balkanskom poluostrvu, Kavkazu i u Sibiru.[4]

Breza u Srbiji uredi

Na teritoriji Srbije breza je masovno zastupljena u zapadnim oblastima. Nalazi se na svim geološkim podlogama i u sastavu svih fitocenoza. U istočnim krajevima zemlje vezana je za bukove šume na silikatnim stenama. Razlog tome su klimatski uslovi koji vladaju u zapadnoj Srbiji, a koji su povoljniji za brezu - veća relativna vlažnost vazduha, više padavina, manji temperaturni ekstremi i dr. omogućavau da ona bude široko rasprostranjena od hrastovog, preko bukovog, sve do smrčevog pojasa. Jedino u najnižem, hrastovom pojasu pokazuje izvesnu izbirljivost i raste samo na silikatnim stenama.

Izrazito kontinentalna klima istočne Srbije uslovila je da breza raste isključivo uz vrste senke, na hladnim položajima, što donekle ublažava nedostatak padavina i smanjenu relativnu vlažnost u ovim predelima. Ovde breza raste na zemljištima čiju podlogu čine kisele stene.

Upravo klimatski uslovi su potpuno isključili brezu u Vojvodini i Šumadiji.[4]

Izgled uredi

Breza je drvo visoko do 30 metara i bima debla do 70 cm. Krošnja je retka, jajastog oblika. Grane prvog reda su uspravne, dok su mlade grančice prekrivene lepljivim bradavicama, smeđe, tanke i duge, povijene prema tlu, što celom drvetu daje veoma otmen izgled. Kora debla je, zbog prisustva zrnaca betulina, srebrnasto bele boje, sa vodoravnim lenticelama i ljušti se u horizontalnim trakama. U donjem delu debla kora je gotovo crna i duboko ispucala.[2][4]

Pupoljci su jajasto kupasti, mrki i lepljivi. Listovi su dugi 4-7 mm i široki 2,5-4 mm, jajasti ili trouglasto rombični, pri osnovni široko klinasti ili zaobeni, na vrhu zašiljeni, po obodu dvostruko testerasto nazubljeni. Lisna površina je glatka. U početku su sa obe strane lepljivi. Sa lica su tamnozeleni, sa naličja svetliji, u jesen karakteristične zlatno žute boje. Peteljke su duge 2-3 cm i gole.[4]

Muški i ženski cvetovi grupisani su u cvasti - rese. Muške rese su bez drške, vise po 2-3 zajedno duge su 4-6 cm, sa smeđim pokrovnim ljuspama. Ženske rese su na drškama, duge oko 2 cm. U doba cvetanja su uspravne. Plodne (zaštitne) ljuspe imaju male, okruglaste srednje režnjeve i velike i široke bočne režnjeve, postavljene gotovo pod pravim uglom. Pri sazrevanju ženske rese se raspadaju od peteljke prema vrhu i oslobađaju se oko 2mm veliki plodovi - krilate orašice.[4]

  •  
    Bela kora breze ljušti se u horizontalnim trakama
  •  
    Stara kora u osnovi debla, duboko ispucala i gotovo crne boje
  •  
    Uspravne primarne grane i povijene sekundarne, mlade grančice
  •  
    Mlada, nadole povijena grančica smeđe boje, prekrivena bradavicama, sa pupoljcima
  •  
    Trouglasto rombični listovi nazubljenog oboda
  •  
    Dugačke muške cvasti - rese
  •  
    Kratke i debele ženske cvasti - rese
  •  
    U dnu fotografije: zrela ženska resa sa koje se orašice gotovo sasvim rasule
  •  
    Seme, krilata orašica
  •  
    Breza
  •  
    Drvenasta vrsta-Niš
  •  
    List Bele Breze Niš
  •  
    Bela Breza Niš
  •  
    Biljka Bela Breza
  •  
    Bela Breza Niš
  •  
    List Bele Breze
  •  
    Parkovi Niš
  •  
    Niški parkovi
  •  
    Niški parkovi Bela Breza
  •  
    Drvo Bela Breza
  •  
    Drvo Bela Breza
  •  
    Niš
  •  
    Park Svezog Save Niš
  •  
    Kora bele breze
  •  
    Kora bele breze
  •  
    Stablo bele breze
  •  
    Rese bele breze
  •  
    Kora bele breze
  •  
    Listovi bele breze

Stanište uredi

Obična ili bela breza je drvo hladnog i umerenog pojasa. Može izdržati veoma niske temperature.[3] Odgovaraju joj staništa sa većom relativnom vlagom i više padavina, kao i manji temperaturni ekstremi. Pojedinačno je zastupljena u većem broju različitih šumskih fitocenoza na silikatu sa smeđe kiselim i podzolastim zemljištem (u šumama planinske bukve - Fagetum montanum silicicolum, jele i bukve - Abieti-Fagetum i smrče - Piceetum excelsae), zatim na serpentinu sa smeđim zemljištem (u šumama jele i bukve - Abieti-Fagetum) i na krečnjaku, na rendzini i smeđem zemljištu (u šumama omorike - Piceetum omorikae, munike - Pinetum heldreichii, planinskog bora - Pinetum mugi i dr.). Masovno se javlja kao pionirska vrsta na sečinama i požarištima, na staništima pomenutih fitocenoza. Javlja se takođe i oko rudnika i uspeva na potpuno sterilnoj rudničkoj šljaci.[4]

  •  
    Čiste brezove sastojine u Finskoj
  •  
    Breza na prirodnom staništu sa belim borom
  •  
    Mešovita šuma bora i breze
  •  
    Mlade bukve sađene ispod zasada breza
  •  
    Breze u parkovima Niša
  •  
    Brezovi šumarci na Vlasini
  •  
    Breza u urbanoj gradskoj zoni. Esen, Nemačka

Čiste brezove sastojine uredi

Sve čiste brezove sastojine su sekundarog porekla, nastale pod uticajem antropogenih faktora (seča, požar, okolina rudnika, industrijskih postrojenja i slični tereni). Na ovakvim staništima breza ima odlike pionirske vrste — svetloljubiva, oligotrofna[b], lako se razmnožava i brzo osvaja teren, ali su sve njene fitocenoze kratkovečne. Na Goču i maljenu ustanovljeno je da je to period od 90—100 godina, što je životni vek jedne generacije breze, a ujedno i vreme potrebno da se obnovi prethodna šumska fitocenoza. Ove kratkovečne fitocenoze breze imaju obeležja fitocenoza na čijem su staništu nastale, a njihova pojava nije slučajna već ima svoje zakone nastanka, življenja i nestanka.[4]

Upotreba uredi

 
Presek debla
 
Prikupljanje brezovog soka

Drvo breze je homogeno, svetle, žućkastobele boje. Upotrebljava se u stolarstvu, kolarstvu, tokarstvu i rezbarstvu, za izradu skija i klompi. Zatim za furnire, u industriji celuloze, za veštačku svilu i vunu i td. Velike je ogrevne moći, pa se koristi i kao ogrevno drvo.[2][4]

Sveže ubrani lisni pupoljci i mladi listovi breze mogu se koristiti u ishrani, kao dodatak čorbama i varivima. Na taj način koristili su ih još stari Sloveni. Osušeni listovi i mlade grančice mogu se upotrebiti za aromatizovanje sirćeta za salate. Za ishranu se može koristiti i unutrašnji deo brezove kore koji se melje u brašno. Od ovog brašna može se mesiti hleb ili pripremati kaše i druga jela. Koristi se samo, ili pomešano sa drugim vrstama brašna, a mogu mu se dodavati i sušene i mlevene brezove rese. U mnogim zemljama i danas se pripremaju specijaliteti sa ovim brašnom, a na Kamčatki usitnjenu koru mešaju sa kavijarom.[3] Iz belih, tankih oljuština kore suvom destilacijom dobija se brezovo katranasto ulje.[4]

Iz debla breze prikuplja se brezov sok. Upotreba brezovog soka za piće veoma je stara. Pretpostavlja se da ga je prikupljao još praistorijski čovek, a u mnogim krajevima sveta i danas se prikuplja i koristi kao piće, svež, fermentisan ili prerađen. Najpopularniji je u Irskoj, Škotskoj, Rusiji, Poljskoj, baltičkim zemljama i td. Sok se prikuplja tako što se na deblu probuši rupa duboka nekoliko centimetara i u nju se utakne cev. Kroz ovu cev se sok prikuplja tokom narednih 48 sati, a nakon toga rupa se zapuši drvenim čepom. Jedno stablo može dnevno dati oko 4,5 l soka, a tokom sezone oko 170 l. Sok se prikuplja tokom proleća, na početku vegetacione sezone, zavisno od klimatskog područja od februara do kraja aprila. Često bušenje jednog istog stabla može na njemu izazvati gljivične infekcije. U svežem soku ima do 2% šećera (pretežno glukoze i fruktoze) i dosta kalijuma, kalcijuma i gvožđa. Upotrebljava se za proizvodnju sirupa i šećera. Količina šećera u soku najveća je u vreme izbijanja listova. Tokom toplih dana brezov sok brzo fermentiše, a od fermentisanog soka proizvodi se alkoholno piće koje može sadržati do 5% alkohola.[3]

Značaj u ozelenjavanju uredi

 
Breza u kombinaciji sa četinarima

S obzirom na ekološka svojstva pionirske vrste breza se upotrebljava za pošumljavanje na kiselim i siromašnim zemljištima. Osim toga spada i u omiljeno dekorativno drveće, a dekorativna je tokom cele godine: zimi zbog bele kore i povijenih grančica, u proleće kada se na golim granama razviju viseće muške rese, tokom leta zbog celokupnog izgleda stabla, a u jesen zbog zlatnožute boje listova. Podesna je za pojedinačnu i sadnju u grupama. Veoma mnogo se koristi u kombinaciji sa četinarima, kao kontrast njihovim tamnim krošnjama, posebno tokom zime.[4]

  •  
    Krošnje u proleće
  •  
    Breze leti
  •  
    Jesenji izgled
  •  
    Breza zimi

Hortikulturne forme uredi

Izdvojen je veći broj hortikulturnih formi breze koje se često sreću i u našim parkovima.[4]

  • B. p. ’Dalecarlica’ - visoko drvo. Listovi duboko režnjeviti, nepravilno nazubljeni. Listovi i vrhovi grančica viseći;
  • B. p. ’Fastigiata’ - kruna usko piramidalna a sve grane uperene ka vrhu;
  • B. p. ’Gracilis’ - nisko drvo, visoko do 5 m. Krošnja bez glavne grane, a sve grane povijene u velikom luku. Listovi duboko režnjeviti;
  • B. p. ’Purpurea’ - forma purpurnih listova koji u jesen poprimaju bronzanozelenu boju;
  • B. p. ’Tristis’ - krošnja jajasta, bočne grane povijene u dugom luku;
  • B. p. ’Youngii’ - krošnja kišobranasta, a grane viseće. Grančice tanke, listovi trouglasti.
  •  
    B. p. ’Dalecarlica’
  •  
    B. p. ’Fastigiata’
  •  
    B. p. ’Tristis’
  •  
    B. p. ’Youngii’

Napomene uredi

  1. ^ Bela breza je ime koje se vezuje i za druge vrste breza — maljavu brezu, papirastu brezu i dr... Pravilniji naziv je obična breza. Naziv ove vrste na engleskom jeziku je srebrna breza, a u Severnoj Americi poznata je i kao evropska bela breza.
  2. ^ Oligotrofija (grčki) — smanjeno uzimanje hrane, nedovoljna želja za jelom, post

Reference uredi

  1. ^ „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. [mrtva veza]
  2. ^ a b v Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  3. ^ a b v g Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 79—80. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 307—310 

Literatura uredi

  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 79—80. 
  • Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 307—310 

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Obična breza na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Obična breza.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обична_бреза&oldid=27701642”