Обични киви
Obični ili smeđi kivi [3] (lat. Apteryx australis) je vrsta kivija koji nastanjuje južno ostrvo Novog Zelanda. Do 2000. godine je smatran istom vrstom kao i kivi sa severnog ostrva, i još uvek je po nekima.
| Obični kivi | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Infraklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. australis
|
| Binomno ime | |
| Apteryx australis | |
| |
| Areal smeđeg kivija | |
Opis uredi
Smeđi kivi nema žlezde iz kojih teče ulje, a njegovo perje nema zupce i kukice. Ima velike brkove oko usta i nema rep, samo trticu. Dug je 45-55 cm, ženka je teška 2,1-3,9 kg, a mužjak 1,6-2,8 kg. Kljun je dug i tanak, i pomalo zakrivljen prema dnu. Ovo je noćna ptica, kao i ostali kiviji. Perje je riđe boje i lagano isprugano.
Smeđi kiviji komuniciraju zvukom i njime brane teritorije. Takođe pevaju u duetu, sa ženkom koja se oglašava sa "kee-wee" ili "kee-kee" i mužjakom sa "kurr kurr" [4]. Mužjaci su vokalniji i oglašavaju se u uspravljenoj poziciji sa raširenim nogama i kljunom uperenim prema gore. Imaju duge kljunove sa nosnicama na vrhu, što im daje odličan osećaj mirisa. Ovo koriste više nego vid ili sluh kada traže hranu skrivenu u zemlji. Hrane se glistama, larvama, puževima, paucima, gusenicama i pravokrilcima. Želudac im je slab. Slepo crevo im je dugo i tanko i pomaže u varenju.
Ženke smeđeg kivija, kao i kod drugih vrsta kivija, imaju dva jajnika, ali samo levi jajovod funkcioniše, što dopušta jajima iz oba jajnika da prođu. Monogama je vrsta i kada se mužjak i ženka spare ostaće zajedno do kraja života i braniti svoju teritoriju. Veličina teritorije je između 12 i 106 jutara zemlje. Gnezda prave u jazbinama ili skrivene ispod guste vegetacije. Ženka snese 1-2 jajeta, obično samo jedno, koja mužjak inkubira 90 dana. Nakon nekoliko dana ptić izlazi iz gnezda i sam se hrani, ali sa roditeljima može ostati oko jednu godinu. Kada ne inkubiraju jaja, odmaraju se sami na zaklonjenim mestima na nivou tla.
Taksonomija uredi
Postoje dve podvrste običnog kivija:
- (lat. Apteryx australis australis) koja živi na Južnom ostrvu i broji populaciju oko 7000 jedinki i
- (lat. Apteryx australis lawryi) koja živi na Stjuart ostrvu i broji populaciju oko 20.000 jedinki.
Rasprostranjenost i stanište uredi
Smeđi kivi živi na Južnom ostrvu i ostrvu Stjuart. Na Južnom ostrvu žive u Fjordlendu i Vestlendu. Staništa su im umerene i suptropske šume, travnjaci i šikare, što gušće to bolje. Na ostrvu Stjuart takođe žive na peščanim dinama.
Zaštita uredi
2000., nakon što je priznat kao zasebna vrsta od strane IUCN-a, smeđi kivi je smešten među ranjive vrste. Njih oko 27 000 (procena od 1996-e) živi na površini od oko 9 800 km². Oposumi i velike lasice jedu jaja, a ptiće jedu mačke i takođe lasice. Odrasle ubijaju psi,mačke, lasice i oposumi. Populacija ostrva Stjuart je stabilna jer ovi grabljivci još nisu došli na to ostrvo, ali je moguće da su ga 2000. kolonizovale velike lasice.
Izvori uredi
- ^ BirdLife International (2013). „Apteryx australis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26 novembra 2013. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ Brands, S. (2008)
- ^ Davies, S. J. J. F. (2003)
- ^ „Southern brown kiwi”. Maj 2014. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)
