Obrad Dragoslalić

Obrad Dragoslalić (umro posle 1390) je bio srpski vlastelin iz oblasti Ibra.

Biografija

O vojvodi Obradu govore tri povelje. Njihovi originali i danas se čuvaju u Hilandaru. Prvu je izdao knez Lazar krajem 1387. godine. Iz nje saznajemo da je Lazarov vlastelin Obrad Dragoslalić sagradio crkvu u selu Kukanj posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice. Novopodignutoj crkvi darovao je selo u kome su podignuta i tri zaseoka: Čajetina, Šipačina i Novo Selo. Selo i zaseoci bili su u posedu Obradove porodice još u doba "svetih kraljeva" o čemu je kao dokaz vojvoda priložio Lazaru hrisovulje. Lazar je potvrdio da se sela nalaze u potpunoj svojini ktitora. O istoj crkvi ispravu je izdao i patrijarh Spiridon 19. januara 1388. godine. Patrijarh je potvrdio Lazarevu potvrdu o baštinskim pravima ktitora na crkvu Presvete Bogorodice na Ibru.

Selo Kukanj, sa zaseocima Čajetina, Šipačina i Novo Selo došli su u posed Musića nakon smrti cara Uroša Nemanjića. Musići nisu dirali u baštinska prava porodice Dragoslalić. Obrad i članovi njegove porodice nastavili su da upravljaju svojim posedima pod vrhovnom vlašću Musića. Ubrzo je Obrad stekao poverenje novih gospodara. Kao poslanik Musića pojavljuje se 11. januara 1388. godine u Dubrovniku. Vojvoda Obrad je, za razliku od Musića, preživeo Kosovski boj. Nekoliko godina kasnije izgubio je svoju baštinu. O tome nas obaveštava treća povelja u kojoj se pominje Obrad Dragoslalić. Izdao ju je Stefan Lazarević manastiru Hilandaru početkom 15. veka. U povelji piše da su hilandarski monasi tražili od Stefana da im ustupi crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice sa posedima koju je svojevremeno vojvoda Obrad Dragoslalić obećao Hilandaru i o tome izdejstvovao od kneza Lazara da se napiše povelja koja, iz nepoznatih razloga, nije objavljena.

Stefan dalje piše da je Obradu zbog nevere oduzeta baština i da je predata nekom vlastelinu, čije se ime ne navodi, u proniju. U dogovoru sa svojom majkom, patrijarhom Danilom, mitropolitima, igumanima i vlastelom, Stefan je odlučio da Hilandaru pokloni crkvu zajedno sa sledećim posedima: selo Kukanj, zaselak Čajetina, selo Šipačina, zaselak Novo Selo, selo Prisojnik i u Hrašatama tri zaseoka sa uljanicama. Obrad je izvršio neveru po pogibiji kneza Lazara. Tada se priklonio Vuku Brankoviću koji je u spoljnoj politici zauzeo drugačiji stav od Lazarevih naslednika, sinova Stefana i Vuka, kao i njihove majke Milice. Lazarevi naslednici postali su turski vazali, dok je Vuk stupio u savez sa bosanskim kraljem Tvrtkom i ugarskim kraljem Žigmundom. Godina Obradove smrti nije poznata.

Izvori

• Srbobran Milojević, Musići, prosopografsko istraživanje jedne srpske srednjovekovne porodice, Istorijski časopis 33 (1986), 5-36