Objektivnost

Objektivnost je karakteristika neke činjenice, iskaza ili teorije, koja podrazumeva da su oni utemeljeni na stvarnom stanju, da su realni, ispravni, istiniti i da nisu podložni subjektivnim činiocima.

Objektivan (novolat. objectivus = predmetni, stvaran) u najopštijem smislu znači stvaran, istinski, zbiljski, nezavisan od subjekta i njegovog mišljenja. U nauci se ovaj pojam koristi u smislu nepristrasan, nezavisan od ličnih interesa, potreba, želja, strahova ili očekivanja naučnika.

Pristrasnost

• U statistici, pojam pristrasnost označava nereprezentativnost uzorka (odstupanje karakteristika uzorka od karakteristika populacije).
• U naučnom ili stručnom istraživanju, pristrasnost podrazumeva neobjektivnost istraživača ili stručnjaka, koja utiče na selekciju činjenica, posmatranje, procenu i interpretaciju, u skladu sa ličnim željama, strahovima, očekivanjima i uverenjima.

Subjektivnost

Glavni članak: Subjektivnost

Najopštije, subjektivan znači koji pripada, predstavlja svojstvo, potiče od ili se odnosi na subjekt. Ovaj pojam može imati sledeća značenja:

• Unutrašnji, mentalni, psihički (a ne spoljašnji, objektivan, fizički).
• Osoben, individualan, privatan, nedostupan većem broju posmatrača, nesaopštiv, intuitivan, neproverljiv (a ne opšti, univerzalan, objektivan, javan, proverljiv).
• Jednostran, pristrasan, ličan, pod uticajem želja, naklonosti/nenaklonosti, neobjektivan.
• Nepostojeći, zamišljen, iluzoran, halucinatoran (nasuprot objektivno postojećem, stvarnom).

Razgraničenje

Gornji pojmovi ne odražavaju apsolutne definicije, već samo međusobne odnose. Kad se kaže objektivan naučni metod, podrazumeva se da njegov opozit u nauci nije prihvaćen. Objektivan naučni metod je manje (ili minimalno) subjektivan od svog opozita, iz jednostavnog razloga što ga proizvodi subjekat, a ne objekat.

Vidi još

• Subjektivnost

Dodatna literatura

• Bachelard, Gaston. (2004). La formation de l'esprit scientifique: contribution à une psychanalyse de la connaissance. Paris: Vrin. ISBN 2-7116-1150-7. 
• Castillejo, David. (1982). The Formation of Modern Objectivity. Madrid: Ediciones de Arte y Bibliofilia. .
• Kuhn, Thomas S. (1996). The Structure of Scientific Revolutions (3rd izd.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-45808-3. . .
• Megill, Allan. (1994). Rethinking Objectivity. London: Duke UP. .
• Nagel, Ernest. (1961). The Structure of Science. New York: Brace and World. .
• Nagel, Thomas. (1986). The View from Nowhere. Oxford: Oxford UP. 
• Nozick, Robert. (2001). Invariances: the structure of the objective world. Cambridge: Harvard UP. .
• Popper, Karl. R. Objective Knowledge: An Evolutionary Approach. Oxford University Press, 1972. ISBN 0-19-875024-2.
• Rescher, Nicholas. (1977). Objectivity: the obligations of impersonal reason. Notre Dame: Notre Dame Press. .
• Rorty, Richard. (1991). Objectivity, Relativism, and Truth. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Rousset, Bernard. La théorie kantienne de l'objectivité, Paris: Vrin, 1967.
• Schaeffler, Israel. Science and Subjectivity. Hackett, 1982. Voices of Wisdom; a multicultural philosophy reader. kessler

Spoljašnji izvori

• Objectivity, Internet Encyclopedia of Philosophy, Pristupljeno 25. maja 2011. godine (jezik: engleski)
• Subjectivity & Objectivity, Pristupljeno 25. maja 2011. godine (jezik: engleski)