Објективност је карактеристика неке чињенице, исказа или теорије, која подразумева да су они утемељени на стварном стању, да су реални, исправни, истинити и да нису подложни субјективним чиниоцима.[1]

Објективан (новолат. objectivus = предметни, стваран) у најопштијем смислу значи стваран, истински, збиљски, независан од субјекта и његовог мишљења. У науци се овај појам користи у смислу непристрасан, независан од личних интереса, потреба, жеља, страхова или очекивања научника.

Пристрасност

уреди
  • У статистици, појам пристрасност означава нерепрезентативност узорка (одступање карактеристика узорка од карактеристика популације).
  • У научном или стручном истраживању, пристрасност подразумева необјективност истраживача или стручњака, која утиче на селекцију чињеница, посматрање, процену и интерпретацију, у складу са личним жељама, страховима, очекивањима и уверењима.

Субјективност

уреди

Најопштије, субјективан значи који припада, представља својство, потиче од или се односи на субјект. Овај појам може имати следећа значења:

  • Унутрашњи, ментални, психички (а не спољашњи, објективан, физички).
  • Особен, индивидуалан, приватан, недоступан већем броју посматрача, несаопштив, интуитиван, непроверљив (а не општи, универзалан, објективан, јаван, проверљив).
  • Једностран, пристрасан, личан, под утицајем жеља, наклоности/ненаклоности, необјективан.
  • Непостојећи, замишљен, илузоран, халуцинаторан (насупрот објективно постојећем, стварном).

Разграничење

уреди

Горњи појмови не одражавају апсолутне дефиниције, већ само међусобне односе. Кад се каже објективан научни метод, подразумева се да његов опозит у науци није прихваћен. Објективан научни метод је мање (или минимално) субјективан од свог опозита, из једноставног разлога што га производи субјекат, а не објекат.

Референце

уреди
  1. ^ Требјешанин, Жарко (2018). Речник психологије. Београд: Агапе књига. стр. 370. ISBN 978-86-918127-8-2. 

Види још

уреди

Додатна литература

уреди
  • Bachelard, Gaston. (2004). La formation de l'esprit scientifique: contribution à une psychanalyse de la connaissance. Paris: Vrin. ISBN 2-7116-1150-7. 
  • Castillejo, David. (1982). The Formation of Modern Objectivity. Madrid: Ediciones de Arte y Bibliofilia. .
  • Kuhn, Thomas S. (1996). The Structure of Scientific Revolutions (3rd изд.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-45808-3. . .
  • Megill, Allan. (1994). Rethinking Objectivity. London: Duke UP. .
  • Nagel, Ernest. (1961). The Structure of Science. New York: Brace and World. .
  • Nagel, Thomas. (1986). The View from Nowhere. Oxford: Oxford UP. 
  • Nozick, Robert. (2001). Invariances: the structure of the objective world. Cambridge: Harvard UP. .
  • Popper, Karl. R. Objective Knowledge: An Evolutionary Approach. Oxford University Press, 1972. ISBN 0-19-875024-2.
  • Rescher, Nicholas. (1977). Objectivity: the obligations of impersonal reason. Notre Dame: Notre Dame Press. .
  • Rorty, Richard. (1991). Objectivity, Relativism, and Truth. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Rousset, Bernard. La théorie kantienne de l'objectivité, Paris: Vrin, 1967.
  • Schaeffler, Israel. Science and Subjectivity. Hackett, 1982. Voices of Wisdom; a multicultural philosophy reader. kessler

Спољашњи извори

уреди