Ogist Roden

Fransoa Ogist Rene Roden (franc. François-Auguste-René Rodin; Pariz, 12. novembar 1840 — Medon, 17. novembar 1917) bio je francuski vajar, raskošnih bronzanih i mermernih statua, kog neki kritičari smatraju jednim od najvećih portretista u istoriji vajarstva. Njegova Vrata pakla, naručena 1880. godine za budući Muzej dekorativne umetnosti u Parizu, ostala su nedovršena nakon njegove smrti, ali su iz njih ipak nastale dve Rodenove najpoznatije statue: Mislilac i Poljubac. Među Rodenove najpoznatije portrete se ubrajaju monumentalne statue francuskih pisaca Viktora Igoa i Onore de Balzaka. Njegova popularnost je i dalje velika, što se ogleda u brojnim kopijama njegovih dela koje se i dalje izrađuju. U Parizu postoji Rodenov muzej.

Ogist Roden
Ogist Roden
Lični podaci
Puno ime	Fransoa Ogist Rene Roden
Datum rođenja	(1840-11-12)12. novembar 1840.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	17. novembar 1917.(1917-11-17) (77 god.)
Mesto smrti	Medon, Francuska

Biografija

Rođen je u siromašnoj porodici. Sa trinaest godina je ušao u jednu školu crtanja, gde je učuo crtanje i modelovanje u glini. Sa sedamnaest godina je prvi put pokušao da položi prijemni ispit za Školu lepih umetnosti u Parizu, ali je tri puta odbijen. Naredne, 1858. godine, je odlučio da se posveti primenjenim umetnostima, dekoraciji i izradi ukrasa kamenih zidova.

Preminuo u predgrađu Pariza Medonu 17. novembra 1917. godine.

Formativne godine

Roden je rođen 1840. godine u radničkoj porodici u Parizu, kao drugo dete Mari Šefer i Žan-Batista Rodena, koji je bio službenik u policiji. U velikoj meri se samoobrazovao, i počeo je da crta sa 10 godina. Između 14 i 17 godina pohađao je Malu školu, školu specijalizovanu za umetnost i matematiku gde je učio crtanje i slikanje. Njegov učitelj crtanja Oras Lekok de Bvabodran je verovao u prvo razvijanje ličnosti svojih učenika tako da oni posmatraju sopstvenim očima i crpe iz svojih sećanja, i Roden je izrazio zahvalnost svom učitelju mnogo kasnije u životu. U Maloj školi je upoznao Žula Dala i Alfonsa Legrosa.

Rodin oko 1862.

Godine 1857, Rodin je predao glineni model svog pratioca Školi lepih umetnosti u pokušaju da dobije ulaz; on nije uspeo, a dve dalje prijave su takođe odbijene. Zahtevi za upis nisu bili posebno visoki u Velikoj Školi, te su odbijanja predstavljala znatne zastoje. Rodinova nemogućnost da uđe možda je bila posledica neoklasičnog ukusa sudija, dok je Rodin bio školovan za laku skulpturu iz 18. veka. On je napustio je Malu školu 1857. godine i zarađivao za život kao zanatlija i ukrasitelj veći deo naredne dve decenije, proizvodeći ukrasne predmete i arhitektonske ukrase.

Rodenova sestra Marija, dve godine starija od njega, umrla je od peritonitisa u samostanu 1862. godine, a Roden je osećao krivicu jer ju je upoznao sa nevernim proscem. Odvratio se od umetnosti i pristupio katoličkom redu Kongregacije presvetog sakramenta. Sveti Petar Julijan Ejmard, osnivač i poglavar kongregacije, prepoznao je Rodenov talenat i osetio njegovu nepodobnost za red, te je podstakao Rodina da nastavi sa svojom skulpturom. Rodin se vratio da radi kao dekorater dok je pohađao časove kod vajara životinja Antuan-Lui Barija. Učiteljeva pažnja na detalje i njegova fino prikazana muskulatura životinja u pokretu značajno su uticali na Rodena.

Godine 1864, Roden je počeo da živi sa mladom krojačicom po imenu Rouz Bere (rođena juna 1844), sa kojom je ostao do kraja života, uz različite stepen posvećenosti. Par je imao sina po imenu Ogaste Eugen Bere (1866–1934). Te godine, Roden je ponudio svoju prvu skulpturu za izložbu i ušao u atelje Alberta-Ernsta Kari-Beluza, uspešnog masovnog proizvođača umetničkih predmeta. Rodin je radio kao glavni pomoćnik Kari-Beluza do 1870. godine, dizajnirajući krovne dekoracije i ukrase stepeništa i vrata. Sa dolaskom Francusko-pruskog rata, Roden je pozvan da služi u francuskoj nacionalnoj gardi, ali je njegova služba bila kratka zbog njegove kratkovidosti. Potražnja za dekoraterskim radom se smanjila zbog rata, ali je Rodin morao da izdržava svoju porodicu, jer mu je siromaštvo predstavljalo stalnu teškoću sve do oko 30. godine. Kari-Beluz ga je ubrzo zamolio da mu se pridruži u Belgiji, gde su radili na ukrasima za Briselsku berzu.

Rodenovo delo

Mislilac

Roden je izvršio revoluciju u skulpturi korišćenjem slobode forme koja je do tada bila nepoznata. Umeo je da izvaja i realistične skulpture, poput Mislioca, ali i da predstavi senzualnost koja je šokirala savremenike, na primer, skulptura Poljubac. Trudio se da njegove figure izražavaju emociju svim delovima tela. Sam je prokomentarisao za skulpturu Mislilac: „Ono zašto on misli, nije samo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, raširenim nozdrvama i stisnutim usnama, već i u svakom mišiću njegovih ruku, leđa i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstima“.

Roden je bio naturalista, više ga je interesovala emocija i karakter nego monumentalnost. Odbacivao je idealizam i apstrakciju tradicija antičke skulpture, kao i dekorativnost baroknih uzora. Iako se smatra tvorcem moderne skulpture, on nije bio revolucionarni protivnik tradicije. Obrazovao se na pariskoj Školi lepih umetnosti i godila su mu priznanja akademske javnosti.

Neke od narudžbina pretvorio je u snažne umetničke kreacije. Grad Kale je naručio skulpturu Građani Kalea koja je trebalo da opiše epizodu iz srednjovekovne prošlosti grada. Roden je ovaj zadatak rešio grupom skulptura koje su postavljene na nivou trga, a ne na pijedestalu. Spomenik književniku Onore de Balzaku je modelovao tako da je spomenik teškim ogrtačem sakrivao telo modela, a modelovanjem lica odražavao pogled u daljinu i trenutak umetničkog razmišljanja. Oba rešenja su se susrela sa neodobravanjem naručilaca, naviknutih na tradicionalne forme skulpture.

U kasnijoj fazi stvaralaštva, Roden je stvorio nekoliko „nepotpunih“ skulptura (fragmenata), kao što su Čovek koji korača i Iris-glasnik Bogova. Ovim skulpturama nedostaje glava ili neki delovi tela. U ovim primerima, umetnik ne teži postizanju fizičke sličnosti, već prati sopstvenu umetničku ideju. Fragmenti su bili inspiracija za vajare apstrakcije narednih generacija.

Poznata je Rodenova veza sa umetnicom Kamij Klodel. Ona mu je bila muza i ljubavnica, ali i vajarski model.

Najpoznatije Rodenove skulpture su: Bronzano doba, ansambl skulptura Građani Kalea, kapija pakla, mislilac, poljubac, spomenik Balzaku, Ugolino i njegova deca, Adam, Eva i druga dela.

Kao avangardan umetnik, ostavio je svoje skulpture, šablone, čak i potpis u domen javne upotrebe. Za njega je to bio način da svoje delo ostavi budućim generacijama.

Roden je o realizmu pisao: Bilo bi nemoguće da bilo koji živi model zadrži pozu tokom čitavog vremena potrebnog da se od njega napravi vajarski model. Zato ja u svojim mislima imam sklop poze i insistiram na tome da vajarski model odgovara mom sećanju živog modela. Još više od toga – i pošto je vajarski odlevak tek odraz spoljašnjeg izgleda živog modela – ja, pored toga, reprodukujem duh koji je sigurno takođe deo prirode.

Galerija

• 
  Bronzano doba
• 
  Kapija pakla
• 
  Građani Kalea
• 
  Poljubac
• 
  Spomenik Balzaku
• 
  Portret gospođe Fenej
• 
  Desna ruka
• 
  Čovek koji korača
• 
• 
• 
  Muzej Roden, Pariz, Francuska

Literatura

• Crone, Rainer; Salzmann, Siegfried, ur. (1992). Rodin: Eros and Creativity. Munich: Prestel. ISBN 3-7913-1809-8. 
• Elsen, Albert E. (1963). Rodin. New York: The Museum of Modern Art. LCCN 63014847. 
• Getsy, David (2010). Rodin: Sex and the Making of Modern Sculpture. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-16725-3. 
• Hale, William Harlan (1973) [1969]. World of Rodin, 1840–1917 (Time-Life Library of Art izd.). New York: Time-Life Books. LCCN 70105511. 
• Janson, H.W. (1986). History of Art (3rd izd.). New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-1094-2. 
• Jianou, Ionel & Goldscheider, C. (1967). Rodin. Paris: Arted, Editions d'Art. LCCN 68084071. 
• Lampert, Catherine (1986). Rodin: Sculpture and Drawings. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-7287-0504-4. 
• Le Normand-Romain, Antoinette (2007). The Bronzes of Rodin. Paris: Editions de la Réunion des Musées Nationaux. 
• Ludovici, Anthony (1926). Personal Reminiscences of Auguste Rodin. London: John Murray. 
• Morseburg, Jeffrey (2010). The Indefatigable Miss Hallowell.  (Online Essay)
• Taillandier, Yvon (1977). Rodin. New York: Crown Trade Paperbacks. ISBN 0-517-88378-3. 
• Tucker, William (1974). Early Modern Sculpture. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-519773-9. 
• Weisberg, Gabriel (1987). The Documented Image, Visions in Art History. New York: Syracuse University Press. ISBN 978-0815624103. 
• Rodin, Auguste (1984). Art: Conversations with Paul Gsell. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-05887-9. 
• Royal Academy of Arts (2006). Rodin. London: Royal Academy of Arts. 
• Corbett, Rachel (2016). You Must Change Your Life: the Story of Rainer Maria Rilke and Auguste Rodin, New York: W.W. Norton and Company.
• Chevillot, Catherine; Marraud, Hélène; Pinet, Hélène; Adamson, John (transl.) (2014). Rodin: The Laboratory of Creation. Dijon: Éditions Faton. ISBN 978-2878442007. 
• Le Normand-Romain, Antoinette (2014). Rodin. New York: Abbeville. ISBN 978-0789212078. 
• Miller, Joan Vita (1986). Rodin: the B. Gerald Cantor Collection. New York: Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0870994432. 
• Vincent, Clare. "Auguste Rodin (1840–1917)." In Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. (October 2004)

Spoljašnje veze

• Rodenov muzej, u Parizu
• Rodenov muzej, u Filadelfiji
• Biografija, fotografije, knjige, i druge informacije
• Ogist Roden na „Artsiklopediji“
• Friends of Rodin, association organizing for its members events around Auguste Rodin
• Auguste Rodin at the National Gallery of Art
• Rodin Collection, Stanford University
• Auguste Rodin: Timeline of Art History Metropolitan Museum of Art
• Rodin Exhibition at the Brooklyn Museum Nov 1987 – Jan 1988
• Rodin at the Victoria and Albert Museum
• Correspondence with Walter Butterworth Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2010) held at the University of Salford
• Public Art Fund: Rodin at Rockefeller Center
• Video documentary about Rodin's work
• Ogist Roden na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Auguste Rodin public domain audiobook at LibriVox (by Ranier Maria Rilke, trans. by Jessie Lemont & Hans Trausil)
• Augusue Rodin, by Ranier Marie Rilke, trans. form the German by Jessie Lemont and Hans Trausil. 1919. 
• Novinski isečci na temu Ogist Roden u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)
• Auguste Rodin: Modeler and Sculptor (prvi deo, dokumentarac na Jutjubu)
• Auguste Rodin: Modeler and Sculptor (drugi deo, dokumentarac na Jutjubu)