Oda Nobunaga

U japanskoj tradiciji prezime (Oda) prethodi imenu.

Oda Nobunaga (jap. 織田信長; 23. jun 1534 — 21. jun 1582), bio je japanski daimjo. On se na izrazito surov način obračunavao sa protivnicima, svoju reputaciju gradio je kao brutalni gospodar rata. Međutim, istovremeno je bio i veliki patron kulture, i jedan od najbitnijih osoba koje su uticale na razvoj fantastične kulture u Azuči-Momojama periodu.

Oda Nobunaga
Oda Nobunaga (織田信長), 1583-1590.
Datum rođenja	(1534-06-23)23. jun 1534.
Mesto rođenja	Nagoja zamak, provincija Ovari (današnja prefektura Aiči)  Japan
Datum smrti	21. jun 1582.(1582-06-21) (47 god.)
Mesto smrti	Honnodži manastir (本能寺), Kjoto  Japan
Supružnik	Nohime (1551—1582)
Potpis

Borbe za ujedinjenje Japana

Kriza nasleđa

Godine 1551, Oda Nobuhide je neočekivano umro. Prema predanju Nobunaga se nedostojno ponašao tokom njegove sahrane, bacajući ceremonijalni tamjan na oltar. Iako je Nobunaga bio Nobuhideov legitimni naslednik, došlo je do krize sukcesije kada su mu se pojedini pripadnici iz klana Oda suprotstavili. Nobunaga je, sakupivši oko 1.000 ljudi, potisnuo neprijateljske članove svoje porodice i njihove saveznike.

Nešto kasnije 1551. godine, vojska Imagave pod komandom Imagave Sesaja opsedala je zamak Andžo, gde je živeo Oda Nobuhiro, nezakoniti Nobuhideov sin i najstariji brat Nobunage. Nobuhiro je bio zarobljen, ali je spašen kada je Nobunaga predao jednog od svojih talaca u hramu Honšodži, devetogodišnjeg Macudajru Takečija – kasnije poznatog kao Tokugava Iejasu – da nadoknadi to što nije obustavio opsadu Andžoa. Kasnije je Nobuhiro skovao zaveru protiv Nobunage uz asistenciju Saito Jošitacua, ali je Nobunaga oprostio Nobuhiru nakon što je zavera propala.

Vođa klana Oda

Oda Nobunaga rođen je kao najstariji sin i naslednik Oda Nobuhide, jednog od manjih velikaša iz provincije Ovari (zapadni deo današnje prefekture Aiči). Iako je titula vojnog guvernera (šugo-a) provincije Ovari u toku Sengoku perioda zvanično pripadala staroj aristokratskoj porodici Šiba (rođacima šoguna Ašikaga), stvarna vlast bila je u rukama njihovih pređašnjih vazala, podguvernera (šugodaj-a) iz porodice Oda. Četiri gornja (severna) okruga provincije bila su pod upravom Oda iz zamka Ivakura, a četiri donja (južna) pripadala su Odama iz zamka Kijosu. Oda Nobuhide nije pripadao vladajućoj grani porodice, već je bio vazal svojih moćnijih rođaka, Oda iz Kijosu-a, i nasledio je od oca (Oda Nobusada) mali feudalni posed na južnoj obali Ovarija, koji je u nizu pohoda proširio na račun velikaša iz susednih provincija Mikava (na istoku) i Mino (na severu). Nakon neuspešnog rata sa gospodarem provincije Mino, Saito Dosanom, Nobuhide je sklopio mir tako što je oženio svog naslednika, Nobunagu, Dosanovom ćerkom Kičo (u istoriji poznata kao Nohime). Iscrpljen neprekidnim ratnim naporima, Nobuhide je umro 1552. nakon iznenadne bolesti, u 41. godini.

Potpomognut od strane svog tasta Saito Dosana i strica Oda Nobumicua (koji je ubijen 1566. godine), Nobunaga je 1555. godine zauzeo Kijosu, ubio šugodaj-a Oda Hikorogo-a, i svoju prestonicu preselio iz Nagoje u ovo mesto. Saznavši 1557. godine da njegov mlađi brat Oda Nobujuki kuje zaveru protiv njega, Nobunaga je iscenirao svoju bolest, da bi naterao brata da ga poseti, a onda ga ubio.

Savez sa klanom Tokugava

Nagoja

Ivamura

Takeda

Kozuki

Kijosu

Miki

Kanegasaki

Gifu

Kuroi

Sekigahara

Komaki

Šizugatake

Odavara

Kjoto

Kavanakadžima

Odani

Okazaki

Azuči

Akeči

Takatendžin

Sakaj

Hamamacu

Okehazama

Muraki

Sunpu

Anegava

Osaka

Nagašima

Nagašino

Hiei

Kofu

Takato

Tano

Išijama

Makišima

Itami

Tedori

Obama

Jakami

Suva

Vake

Šigi

Negoro

Amagasaki

Nara

Koide

Futoge

Totori

Namazue

Kataoka

Sakamoto

Savajama

Ičijodani

Najvažnije bitke Sengoku perioda (1467-1615) na mapi centralnog Japana. Ukršteni mačevi označavaju bitke, zamkovi opsade, a imena napisana velikim slovima provincije.

Godine 1562. sklopljen je savez između Nobunage i daimjo-a iz provincije Mikava (današnja prefektura Aiči) Macudaira Motojasu-a (koji će kasnije postati šogun Tokugava Ijejasu). Za razliku od privremenih taktičkih saveza karakterističnih za Sengoku period, ovo se ispostavilo kao trajni savez, veoma koristan za obe strane. Sa osiguranom istočnom stranom teritorije, Nobunaga je sada mogao da se skoncentriše na sever i zapad. Počevši od 1561. godine, Nobunaga je konstantno napadao provinciju Mino (današnja prefektura Gifu), a u zimu 1564. godine je preselio svoje sedište iz Kijosu-a u Komaki, ne bi li bio bliži ratnim operacijama. Osvajanjem Minoa, Nobunaga je stekao kontrolu nad drugom provincijom bogate agrikulture, posle Ovari, i zaslužio zvanje velikog daimjoa.

Rat sa klanom Takeda i osvajanje Kjota

Do 1572. godine Nobunaga i koalicije sklapane protiv njega su relativno bile u primirju. Nobunagini neprijatelji su rešili da prekinu ovu pat poziciju ubeđivanjem moćnog daimjoa sa istoka, Takeda Šingena, da im se pridruži, što je on i prihvatio. Novembra 1572. godine Šingen započinje sukobe sa Nobunagom. 6. januara 1573. porazio je ujedinjenu vojsku Tokugave Ijejasua i Nobunage u bici Mikatagahara u provinciji Totomi. Dva meseca kasnije zauzeo je Nodu, tvrđavu u Mikavi, zašavši na taj način veoma duboko u Ijejasuovu teritoriju. Ohrabren ovim Šingenovim uspesima, šogun Jošiaki, koji je bio osramoćen i primoran da potpiše primirje sa Nobunagom, podiže vojsku protiv Nobunage. Međutim, ohrabren iznenadnom smrću Takeda Šingena, Nobunaga početkom maja 1573. godine okružuje Kjoto sa ogromnom vojskom, i metodički spaljuje deo po deo prestonice kako bi isterao Jošiakija. Kada je Kamigjo, jedan od vitalnih delova prestonice spaljen, šogun se predao. Kada je ponovo podigao pobunu u maju, Nobunaga ga je proterao iz Kjota. Muromači šogunat nastavio je da postoji sve do 1588. godine, kada je Jošiaki abdicirao. Ovaj šogunat je zamenila Nobunagina hegemonija.

Naredne pobede nad skoro svim susednim vladarima zamalo da budu pomračene pobunom u provinciji Ečizen, početkom 1574. godine, kada je ta provincija potpala pod uticaj Džodo Šin sekte. Klan Takeda, predvođen Šingenovim sinom Kacujorijem, tada je izvršio invaziju na Ijejasuovu teritoriju. Nobunaga je povratio izgubljene teritorije spektakularnom pobedom nad Takeda Kacujorijem 1575. godine u bici za Nagašino, u provinciji Mikava, i brutalnim pokoljem velikog broja monto-a (pripadnika Džodo Šinšu sekte) u Ečizenu. Nobunaga je sada pod svojom upravom imao Kjoto i pet provincija regiona Kinki oko njega, kao i provincije Mikava i Totomi, posede Tokugava Ijejasua, koji je priznao Nobunaginu prevlast nad ovim teritorijama.

U popularnoj kulturi

Nobunaga se često pojavljuje u fikciji i biva portretisan u mnogim različitim stripovima, mangama, video igrama i dugometražnim filmovima. Mnoge predstave ga pokazuju kao osobu zlobne ili čak demonske prirode, mada ima i onih ga neki prikazuju u pozitivnijem svetlu. Ovaj drugi tip radova uključuje film Akire Kurosave Kagemuša, koji portretiše Nobunaga kao energetičnu, atletsku osobu, sa poštovanjem prema svojim neprijateljima. Film Goemon ga prikazuje kao svetog mentora Išikave Goemona. Nobunaga je centralni karakter u istorijskoj noveli Eidži Jošikave Tajko Ki, gde je on čvrst, ali dobronameran gospodar. Nobunaga je isto tako portretisan u herojskom svetlu u pojedinim video igrama kao što su Kesen III, Nindža Gejden II, i serija Ratnici Oroči, dok se u anime seriji „Nobunaga ne Šinobi” on prikazuje kao ljubazna osoba, kao i osoba koja je veliki sladokusac.

Nasuprot tome, roman i anime serija Jodoten portretiše Nobunaga kao doslovnog demona, pored toga što je vojnog zapovednik opsednu sticanjem moći. U romanu Samurajske priče autora Erika Kristijana Haugarda, on je prikazan kao antagonist „poznat po svojoj nemilosrdnoj okrutnosti”. On je prikazan kao zlobnik ili megaloman u nekim serijama anime i manga, poupu Samuraj Diper Kjo i Plamen Reke. Nobunaga je portretisan kao zao, zloban, krvožedan i/ili demonsko biće u mnogim video igrama kao što su Nindža majstori, Sengoku, Maplestory, Inindo: Put nindži i Atlantika onlajn, i serijama video igara Onimuša, Samurajski ratnici, Sengoku Basara (doslovno demonski i bezdušan) (i njenoj anime adaptaciji), i Duša.

Nubuga je mnogo puta prikazivan u neutralnijem ili istorijskom okviru, posebno u Tajga dramama prikazivanim na televiziji u Japanu. Oda Nabunaga se javlja u manga serijama Rep Meseca, Kakču ne Senši Gamu, i istorijskoj fikciji Cudži Kunua Signor: Šogun zaraćenih država. Istorijske reprezentacije u video igrama (uglavnom strategijskim naslovima napravljenim na zapadu) obuhvataju Šogun: Totalni rat, Totalni rat: Šogun 2, Tron tame, istoimena serija Nubugina ambicija, kao i Civilizacija V i Doba carstva II: Osvajači. Kamenaši Kazuja iz japanske pop grupe KAT-TUN je napisao i izveo pesmu sa naslovom „1582”, koja je napisana sa perspektive Mori Ranmarua tokom udara u hramu u Hono.

Vidi još

• Šogunat Tokugava
• Klan Takeda

Literatura

• Okanoya, Shigezane (2007) [based on 1943 edition by Iwanami Shoten, Japan; first edition 1871]. „Tale 3 – His Extraordinary Appearance”. Ur.: Dykstra, Andrew; Dykstra, Yoshiko. Meishōgenkōroku [Shogun and Samurai – Tales of Nobunaga, Hideyoshi, and Ieyasu] (PDF). translated by Andrew and Yoshiko Dykstra. hdl:10125/309. Pristupljeno 2010-07-21. 
• Hall, John Whitney, ur. (1988). The Cambridge History of Japan: Early Modern Japan. 4. Cambridge University Press. ISBN 0521223555. 
• Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 48—55. ISBN 978-1983450204. 
• Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600. 
• Perkins, Dorothy Encyclopedia of Japan. New York. . Roundtable Press. 1991. 
• Eisenstadt, S. N. (1996). Japanese Civilization. London: University of Chicago Press. 
• Morton W. Scott & Olenik J. Kenneth, Japan, Its History and Culture (4th edition). United States, McGraw-Hill company, 1995
• „Sengoku period”. Encyclopedia of Japan. Tokyo: Shogakukan. 2012. OCLC 56431036. Arhivirano iz originala 2007-08-25. g. Pristupljeno 2012-08-15. 
• „誕”. Kokushi Daijiten (na jeziku: japanski). Tokyo: Shogakukan. 2012. OCLC 683276033. Arhivirano iz originala 2007-08-25. g. Pristupljeno 2012-08-15. 
• „Sengoku Jidai”. Hōfu-shi Rekishi Yōgo-shū (na jeziku: japanski). Hōfu Web Rekishi-kan. 
• Hane, Mikiso (1992). Modern Japan: A Historical Survey. Westview Press. 
• Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi, and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace Independent Publishing. ISBN 978-1983450204. 
• Hall, John Whitney (maj 1961). „Foundations of The Modern Japanese Daimyo”. The Journal of Asian Studies. Association for Asian Studies. 20 (3): 317—329. JSTOR 2050818. S2CID 56154455. doi:10.2307/2050818. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600. .
• Lorimer, Michael James (2008). Sengokujidai: Autonomy, Division and Unity in Later Medieval Japan. London: Olympia Publishers. ISBN 978-1-905513-45-1. 
• „Sengoku Jidai”. Mypaedia (na jeziku: japanski). Hitachi. 1996. 
• Seal, F. W. „Oda Nobunaga”. Arhivirano iz originala 06. 06. 2017. g. Pristupljeno 13. 06. 2019. 
• Sato, Hiroaki (1995). Legends of the Samurai. Overlook Duckworth. str. 234—37. ISBN 978-1-59020-730-7. 
• Osamu, Wakita (1982), „The Emergence of the State in Sixteenth-Century Japan: From Oda to Tokugawa”, The Journal of Japanese Studies, 8 (2): 343—67, JSTOR 132343, doi:10.2307/132343 

Spoljašnje veze

• Information on the Oda clan's background (Japanese)
• Ota clan
• OdaNobunaga.com, a history website dedicated to Oda Nobunaga
• Oda Nobunaga Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2017) at the Samurai Archive
• The Christian Century in Japan, by Charles Boxer
• „Isufs”. Arhivirano iz originala 2005-10-16. g. Pristupljeno 2011-11-10. 
• „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2006-04-20. g. Pristupljeno 2006-03-27.