Odred izviđača „Narodni heroj Miodrag Milovanović Lune”

Odred izviđača Miodrag Milovanović Lune je nastao 1982. godine.

Zastava odreda

Za starešinu (predsednika) odreda izabran je Dejan Pantić a za načelnicu odreda Ana Petrović. Odred je dobio ime po majoru Narodnooslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata, Miodragu Milovanoviću Lunetu koji je poginuo pri oslobađanju Dobrog Dola 1944. godine. U trenutku osnivanja odred je brojao preko 40 članova.

Rad odreda

Odred neprekidno radi od osnivanja i uspešno sprovodi izviđački program u svojim jedinicama koji je zasnovan na principima Svetske izviđačke organizacije (engl. WOSM), najmasovnije organizacije mladih u svetu koja broji preko 40 miliona članova. Odred kontinuirano deluje na teritoriji opštine Zvezdara, a u okviru Saveza izviđača Srbije i Saveza izviđača Beograda, gde se bavi neformalnim obrazovanjem dece i mladih. Tokom ovog perioda preko 1 500 mladih bilo je uključeno u različite aktivnosti Odreda.

Ceremonija otvaranja džemborija

Odred izviđača Narodni Heroj Miodrag Milovanović Lune svojim delovanjem ostvaruje misiju izviđaštva, odnosno doprinosi obrazovanju mladih ljudi, kroz sistem vrednosti zasnovan na izviđačkom zavetu i zakonu, pomaže izgradnju boljeg sveta u kome su mladi ostvareni kao pojedinci i imaju konstruktivnu ulogu u društvu. Time se mladi uključuju u proces neformalnog obrazovanja tokom celokupnog perioda njihovog razvoja, primenom posebnog metoda koji svakog pojedinca čini glavnim nosiocem procesa sopstvenog razvoja, osobom koja se oslanja na sopstvene snage, koja je odgovorna, posvećena i spremna da pruži podršku drugima.

Odred razvija kod dece i mladih ljubav prema prirodi i životu u njoj, razumevanje za njene zakone i uči ih da čuvaju floru i faunu i ostala bogatstva prirode i uključuje ih u sve akcije zaštite prirode, čovekove radne i životne sredine; svestrano vaspitava svoje članove i razvija kod njih pozitivne osobine kao što su: kreativnost, skromnost, istrajnost, snalažljivost, hrabrost, iskrenost, radost, drugarstvo, poštenje, toleranciju, štedljivost i smisao za život u manjim i većim grupama; razvija kod svojih članova poštovanje ljudi, razvijanje prijateljstva među ljudima i narodima i poštovanje njihovog ličnog, nacionalnog, verskog i političkog ubeđenja.

Obrazovanje

Organizacija pomaže razvoju pojedinca praktičnim radom i angažovanjem u sferi neformalnog obrazovanja. Svaka oblast je od velikog značaja za pravilan razvoj pojedinca jer sve oblasti moraju da se međusobno podržavaju. Organizacija tu vrši ulogu jake karike koja povezuje sve tri celine. Misija izviđaštva je da doprinese obrazovanju mladih ljudi, kroz sistem vrednosti zasnovan na skautskom Zavetu i Zakonu, da pomogne izgradnju boljeg sveta u kome su ljudi ostvareni kao pojedinci i imaju konstruktivnu ulogu u društvu.

Po programu Saveza Izviđača Srbije, obrazovanje se definiše pomoću tri celine.

Formalno obrazovanje

Zvanično obrazovanje, kao što su škole i fakulteti.

Neformalno obrazovanje

Omladinske organizacije, izviđači, klubovi, grupe i mesta gde se ljudi sastaju. Ovakav vid obrazovanja daje mogućnosti sticanja veština, razvoja talenta ili interesovanja na naćin koji se ne može dobiti niti u školi, niti kod kuće. Daju priliku upoznavanja novih ljudi i otkrivanja novih mesta.

Tajna dobrog obrazovanja je da svakog pojedinca podstaknete da uči sam, umesto što ćete ga podučavati, ulivajući mu znanje na stereotipan način.

— Lord Baden Pauel (Glavna Gazeta engl. Headquarters' Gazzete, januar 1912. godine)

Program neformalnog obrazovanja podeljen je u četiri celine:

• Priroda oko mene

Poznavanje prirode, zaštita životne sredine, ishrana u prirodi i lekovito bilje, izletništvo, orijentacija i topografija, pionirstvo i ručni rad, istraživanje i zakoni prirode.

• Moj život

Komunikativnost, građenje samopouzdanja, timski rad i veštine rukovođenja, kreativno izražavanje, kultura i zabava, prva pomoć, rekreacija i razvoj tela, duhovnost, zdravlje, odgovornosti i vrednosti.

• Svet u kojem živim

Izviđački pozdrav

Porodica, kultura i tradicija, moja lokalna zajednica, moja otadžbina, demokratija i građansko društvo, mirovno obrazovanje, prevencija kriminala i nasilja, odnos među polovima, dobro delo, nauka , tehnika i komunikacija.

• Moja organizacija

Tradicija i duh, svetska skautska porodica, ceremonije i svečanosti, tradicionalne izviđačke aktivnosti, članstvo, principi i organizaciona načela.

Životno obrazovanje

Sve što pojedinac uči dok je sa svojom porodicom ili prijateljima, svakodnevni život. Veoma bitan deo obrazovanja u kom se stiče poverenje, sigurnost i mnogi stavovi.

Kategorije članstva

Odred organizuje aktivnosti sa decom i mladima, ostvarujući sadržaje i oblike rada primerene njihovom uzrastu. Samim tim, potrebe mladih različitih uzrasta se značajno razlikuju i time su podeljeni u kategorije članstva. Opšti program je podeljen za uzraste od najmlađih do najstarijih u tri grupe i stepenovan je po težini u tri nivoa:

Poletarci i pčelice — Let vrapca , Let laste i Let Orla.

Mlađi izviđači i planinke — Prva zvezda , Druga zvezda i Treća zvezda.

Stariji izviđači i planinke — Prvi krin(bronzani) , Drugi krin(srebrni) i Treći krin(zlatni).

Poletarci i pčelice

Izviđački metod	Uzrast 7—11
Rad u malim grupama	Poletarci su organizovani u jata koja broje oko 20 članova. Jatom rukovodi odrasli predvodnik. Jato može biti podeljeno na manje grupe.
Učenje kroz rad	Poletarci i pčelice preko igre i praktičnog iskustva dolaze do novih saznanja, stiču korisne veštine i grade svoju ličnost.
Progresivna šema	Poletarci i pčelice preko sistematski povezanih programskih celina koje im se prezentuju postupno, stalno imaju pred sobom nove izazove.
Život u prirodi	Boravkom u prirodi poletarci stiču praktična iskustva, razvijaju ljubav prema prirodi, postaju svesni njenih vrednosti i opasnosti, podižu nivo ekološke svesti i doprinose svom zdravlju.
Simbolički okvir	Knjiga o džungli
Zavet (obećanje) i zakoni	Kratak i jednostavan tekst, razumljiv deci koji doprinosi izgradnji sistema vrednosti svakog pojedinca.
Podrška odraslih	Odrasli planiraju i realizuju aktivnosti poletaraca i pčelica, pružaju im fizičku i emotivnu sigurnost.

Mlađi izviđači i planinke

Izviđački metod	Uzrast 11—15
Rad u malim grupama	Vod deluje kao jedinstvena celina sa aktivnim učešćem svih članova voda. Rad u vodovima kroz komunikaciju, druženje, podršku vodi ka ostvarenju sopstvene odgovornosti u ostvarenju zajedničkog cilja. Članovi voda su isključivo istog pola.
Učenje kroz rad	Učenje kroz rad su aktivnosti koje članovi voda osmisle i praktično iskuse. Time se postiže veča zainteresovanost i aktivniji rad.
Progresivna šema	Razvoj, to jest, stalni napredak članova organizacije preko sistematske povezanosti programskih celina koje im se nude postupno, izviđač se stimuliše sistematskim postavljanjem novih izazova.
Život u prirodi	Priroda je najbolja osnovna sredina za izvođenje vodnih aktivnosti. Mlađi izviđači i planinke kroz ovaj metod istražuju, posmatraju, procenjuju, zapažaju i snalaze se u životnoj sredini. Tako nauče da žive u skladu sa prirodom, ne narušavajući je doprinose razvoju svoje sredine, planiraju resurse i brinu o svom zdravlju.
Simbolički okvir	Članovi jednog voda preuzimaju sistem vrednosti od neke njima slične grupe ( stvarne ili preuzete knjige ili filma) bitno je da simbolički okvir te grupe izviđačima daju primer i podstiču ih na istraživanje i avanturu.
Zavet (obećanje) i zakoni	Negovanje sistema vrednosti jednog voda, koji doprinosi da svaki član bude ponosan i dosledan zavetu i zakonima, gradeći svoj kodeks ponašanja i predanost Misiji, principima, ciljevima i tradiciji izviđačkog pokreta.
Podrška odraslih	Odrasli dodeljuju adekvatne odgovornosti mladim ljudima i pružaju programsku, logističku, organizacionu, psihičku i emocionalnu podršku koja je mladima potrebna.

Stariji izviđači i planinke

Izviđački metod	Uzrast 15—19
Rad u malim grupama	Stariji izviđači rade u vodovima koje karakteriše samoinicijativa i veča odgovornost. Vodovi se formiraju na osnovu interesovanja pojedinaca i usmerene su ka zajedničkom cilju koji se realizuje kroz individualni i kolektivni rad u okviru voda. Imaju efikasnu komunikaciju, jasno izgrađen stav u realizovanju zadataka voda i međusobno daju podršku jedni drugima.
Učenje kroz rad	Stariji izviđači učenjem kroz kolektivni i individualni rad dostižu obrazovne ciljeve, stiču nova znanja, veštine i stavove. Time se dopušta mladim ljudima da iskuse zahtevnije životne uloge.
Progresivna šema	Razvoj, to jest, stalni napredan članova organizacije preko sistematske povezanosti programskih celina koje im se nude postupno, putem različitih metoda rada. Da bi bio stimulisan, izviđač ispred sebe treba da ima nove i stalne izazove.
Život u prirodi	Sticanjem znanja, veština i sposobnosti vrši se, što je više moguće, u prirodnom okruženju. Kroz aktivnosti u prirodi članovi uče o njoj i načinima da je zaštite i očuvaju.
Simbolički okvir	Članovi jednog voda preuzimaju sistem vrednosti od neke njima slične grupe ( stvarne ili preuzete knjige ili filma) bitno je da simbolički okvir te grupe izviđačima daju primer i podstiču ih na istraživanje i avanturu.
Zavet (obećanje) i zakoni	Sistem vrednosti koji doprinosi svakom članu da bude ponosan i dosledan zavetu i zakonima, gradeći svoj kodeks ponašanja, poštujući misiju, principe, ciljeve i tradiciju izviđačkog pokreta. Tokom rada svojim ponašanjem predstavljaju vrednosti organizacije.
Podrška odraslih	Usmeravaju i savetuju starije izviđače da zajedno sa njima obezbeđuju uslove za rad. Svojim uticajem doprinose razvoju odgovornosti (pojedinačne i kolektivne) i stalnom potvrđivanju svog sistema vrednosti.

Istorijat izviđačkog pokreta — Robert Baden Pauel

Portret Robert Baden Pauel

Ideja o osnivanju izviđačkog pokreta nastala je u Južnoj Africi 1899. godine.

U leto 1907. godine U Engleskoj, engleski General – major Robert Stivenson Smit Baden-Pauel (engl. Robert Stephenson Smyth Baden-Powell) je za omladinu organizovao na ostrvu Brounsi (engl. Brownsea Island) izviđački kamp.

U svojoj knjizi Izviđaštvo za dečake (engl. Scouting for boys) , dao je smernice za život u prirodi i odredio i opisao cilj organizacije: vaspitanje i osposobljavanje svestrano razvijene pozitivne ličnosti. Nakon izdavanja knjige 1908. godine organizovani su mnogobrojni kampovi širom Evropa i Amerike što je zapravo bio početak jednog masovnog omladinskog pokreta koji se vrlo brzo proširio i na ostale kontinente.

Broj skauta porastao je na 123.000, a gostovanje na olimpijadi u Stokholmu 1912. godine uticalo je na stvaranje pozitivne klime za dalji razvoj skautskog pokreta u svetu.

Prvi internacionalni izviđački džembori (engl. Jamboree) se održao u Olimpiji, kod Londona 1920. godine. Na zatvaranju smotre Robert Baden Pauel je jednoglasno izabran za Starešinu izviđača sveta.

Na trećem svetskom džemboriju 1929, Princ od Velsa mu je dao tituli Lorda od Gilvela, i postao je Lord Baden Pauel od Gilvela (engl. Lord Baden-Powell of Gilwell). U Gilvel parku (engl. Gilwell Park) se danas nalazi izviđački centar za obuku vođa. Baden Pauel je napisao 32 knjige.

Godine 1938. zbog lošeg zdravlja, vratio se u Afriku, što je oduvek i želeo, da svoje poslednje dane provede u Keniji. Umro je 8. januara 1941. godine u 83. godini života. Sahranjen je na groblju u Nijeri(engl. Nyeri) sa pogledom na planinu Kenija. Postavljena mu je jednostavna nadgrobna ploča, na kojoj piše “Robert Baden Pauel – Starešina izviđača sveta”.

Stvaranje izviđačke organizacije u Srbiji (1911—1941)

Osnova za nastajanje izviđačkog pokreta u Srbiji je knjiga Robert Stivenson Smit Robert Baden-Pauel (engl. Robert Stephenson Smyth Baden-Powell) [[Scouting_for_Boys|Izviđaštvo za dečake (engl. Scouting for boys)]] koja je prevedena na srpski jezik.

Dr Miloš Đ. Popović

Na Đurđevdan 1911. Dr Miloš Đ. Popović, školski lekar Treće Muške gimnazije, osniva prvu četu malih četnika Lasta . Posle zbora u dvorištu Treće muške gimnazije , tridesetak dečaka sa marmama oko vrata, u koloni, odlaze do Karađorđevog parka.

Tu uz pomoć Jovana Tanovića, novinara i entuzijaste iz Saveza trezvene mladeži, Dr Miloš Đ. Popović prenosi dečacima prva znanja o skautizmu.

Organizacija tokom Prvog svetskog rata

Za vreme Prvog svetskog rata oko 100 članova Skautske organizacije iz Srbije uglavnom učenika iz Beograda boravi u pokrajni Kent, Engleska, gde pored školovanja bave Skautizmom. Tokom boravka u Grčkoj za vreme Prvog svetskog rata u kampu za decu izbeglice iz Srbije Dr Miloš Đ. Popović radi sa malim izvidnicima i planinkama.

Od više četa u Beogradu je 1. oktobra 1920 godine formiran Steg izvidnika i planinki broj 1.

Prva međunarodna konferencija Svetske izviđačke organizacije održana je u Parizu 1922. godine. Predstavnici tadašnjeg Saveza izvidnika i planinki iz Srbije, takođe su prisustvovali na ovoj konferenciji i jedni su od osnivača Svetske izviđačke organizacije.

6. maja 1923. održana je osnivačka Skupština Saveza skauta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Promenom naziva države u Kraljevina Jugoslavija i organizacija menja ime ovoga puta u Savez skauta Kraljevine Jugoslavije, koji je brojao oko 10 000 članova i uspešno je radio do početka Drugog svetskog 1941. godine.

Obnova izviđačke organizacije u Srbiji (posle Drugog svetskog rata)

Godine 1952. u Košutnjaku u Beogradu je održano prvo zimovanje i vodnički tečaj izviđača Srbije. Prvi tečajci već u februaru osnivaju Beogradski steg i inicijativne odbore u Nišu, Boru, Novom Sadu, Prokuplju i Zrenjaninu. Dana 4. februara 1952. nakon izbora privremene uprave, i osnivanja više jedinica i inicijativnih odbora, 16. novembra 1952. u Beogradu je održana osnivačka Skupština Saveza izviđača i planinki Narodne Republike Srbije.

Beogradski steg

Od 2. do 14. decembra 1951. godine donete su odluke o formiranju Beogradskog stega. Predvođeni predratnim izviđači, pedeset novih članova učestvuje na prvom zimovanju u Pionirskom gradu na Košutnjaku u Beogradu, gde je sproveden i prvi vodnički tečaj.

19. januara 1952. godine na početku vodničkog tečaja, tečajac Milena Lisavac otvara prvu knjigu članstva i upisuje se pod rednim brojem 1. U narednih deset dana je osnovano ukupno četrdeset i pet vodova, po devet vodova izviđača, planinki i pionirki, četrnaest vodova pionira i četiri voda poletaraca i pčelica.

24. februara 1952. godine četrdeset predratnih izviđača bira upravu stega. Za prvog starešinu stega je izabran Novica Ranković, pomoćnik starešine je bio Dr Dragoslav Petrović, blagajnik Milivoje Jovanović, ekonom Vladeta Vučković, sekretar Žarko Pantelić, vođa Steva Mladenović, pomoćnik vođe Nikola Bojović, predsednik kluba brđana Sergej Dimitrijević i potpredsednici Ljubica Davidović i J. Pantić.

Dana 9. marta 1952. godine u dvorištu Treće muške gimnazije održan je prvi zbor stega., za prvomajske praznike u Košutnjaku organizovan je pokazni logor i polaganje zaveta. 4. novembra 1952. godine broj članova stega premašuje cifru od 800. Donosi se odluka o reorganizaciji stega, odnosno o formiranju više odreda. U decembru 1952. godine iz stega se izdvajaju odredi „Vasa Čarapić“, „Sava Kovačević“, „Leka Ranković“, i „Zemun“ koji je kao zemunski steg delovao samostalno. Od ostatka beogradskog stega se tokom 1953. godine formiraju odredi „Ivo Lola Ribar“, „Ilija Birčanin“ i „Ivan Gundulić“. Upravo ovi odredi uz dodatak „Kosmajskog odreda“ su predstavljali stalan izvor novih jedinica na prostoru Beograda, Srbije i Jugoslavije.

Fotografije

Ovo su neke od fotografija iz odreda izviđača "Narodni Heroj Miodrag Milovanović Lune".

• 
• 
• 
• 
• 
• 

Spoljašnje veze

• Savez izviđača Srbije
• Odred izviđača „Vasa Čarapić“ iz Beograda
• Savez izviđača Vojvodine
• Savez izviđača Beograda

Međunarodne izviđačke organizacije

• Svetska organizacija izviđačkog pokreta
• Međunarodna organizacija pravoslavnih izviđača

Ostali izviđački sajtovi

• Izviđačka literatura; forum
• Izviđačka literatura "Sa našeg tavana" — prvenstveno izviđačka literatura sa prostora čitave nekadašnje Jugoslavije (knjige od 1914. pa na ovamo)