Извиђачи

Светски покрет за едукацију младих

Извиђачи (скаути) су организација деце, младих и одраслих. Основни циљ извиђачке организације јесте васпитање и образовање деце и омладине кроз игру и боравак у природи. Савез извиђача Србије је отворен за све, без обзира на националну или верску припадност, расу, узраст, пол, политичко опредељење, културу... Члан Савеза извиђача може бити сваки грађанин или становник Републике Србије који има 7 и више година.

Извиђачи
WikiProject Scouting fleur-de-lis dark.svg
званичан лого извиђача
ОснивачРоберт Баден Пауел
Датум оснивања1907.
ЛокацијаУједињено Краљевство
Број волонтера28 милиона

ОписУреди

Извиђачи су покрет за децу и младеж, а у остваривању циљева и програма им помажу одрасли чланови организације. Извиђачи се претежно баве упознавањем природе, дружењем (социјализацијом деце) и учењем корисних вештина које им могу помоћи у будућем животу како у цивилизованом свету, тако и у дивљини.

Важнија знања која извиђачи усвајају су: оријентација на карти и у природи, топографија, упознавање биљног и животињског света, чворови, путни знакови, извиђачке песме, друштвене игре у природи и затвореном простору, пионирство, сигнализација, прва помоћ, спортови (нпр. извиђачки спортови као што су: отимање мараме, скаутбол, троного трчање) и друго. Постоје и отворена такмичења оријентацијског типа и с тзв. олимпијским дисциплинама. Скаутбол је једна од најпопуларнијих дисциплина, у Хрватској чак и постоји лига такмичења.

Извиђачи су настали 1907. године у Великој Британији од стране Роберта Бадена Пауела, а у Србији је ову организацију основао Др Милош Ђ. Поповић 1911. године.

 
Вође исказују добродошлицу младом извиђачу, март 2010, Мексико Сити

Извиђаштво допуњује школу и породицу у стварима које су за њих неизводиве. Извиђаштво открива свет изван зидова учионице, потиче жељу за истраживањем, откривањем и знањем. Извиђач активно примењује своје знање и несебично га дели с другима.

Извиђаштво је покрет “увек у покрету”. Прилагођава се условима, месту и потребама. Извиђаштво је начин живота. Извиђаштво пружа старијима могућност да помогну младима. То је пут к бољем разумевању међу генерацијама. У раду с младима одрасли стичу искуства и знања која им помажу у личном развоју. Помоћ младим људима у изградњи властитог физичког, интелектуалног, друштвеног и духовног живота, кроз забаву и разоноду. Извиђаштво не познаје границе расе, светоназора или вере, у складу с начелима свог оснивача Роберта Бадена Пауела.

Одлуку о приступању и останку доносе млади сами, а на основу бројних и занимљивих програма. Извиђачи не представљају нити једну политичку странку или организацију. Ипак, извиђачи се активно укључују у рад за добробит заједнице, друштва и домовине. Од свог оснивања 1907. године извиђаштво никад није престало да расте. Данас има више од 28 милиона чланова - дечака и девојчица, младића и девојака, у 216 држава и територија. У последњих 20 година извиђачки покрет је удвостручио своје чланство. Велики број нових чланова налази се у транзицијским земљама. Извиђачки покрет доприноси развоју демократије и цивилног друштва.

ИсторијаУреди

ПореклоУреди

 
Камен на острву Браунси у спомен на први извиђачки камп

Подстрек за настанак извиђачког покрета била је публикација Извиђање за дечаке из 1908. године коју је написао Роберт Бејден-Поуел.[1][2] Током боравка у Чартерхаусу, једној од најпознатијих јавних школа у Енглеској, Бејден-Поуел је био заинтересован за активности у отвореном простору.[3] Касније, као војни официр, Бејден-Поуел је био смештен у Британској Индији током 1880-их, где се бавио војним извиђањем, и 1884. године је објавио рад Реконесенс и извиђање (енгл. Reconnaissance and Scouting).[4]

Године 1896, Баден-Пауел је послат у регион Матаблеланд на Јужној Родезији (сада Зимбабве) као шеф штаба генералa Фредерикa Kарингтонa током Другог матабелског рата. Јуна 1896. је у Африци упознао и започео доживотно пријатељство са Фредериком Раселом Бернамом, шефом извиђача Британске армије у Африци, америчког порекла.[5][6] Ово је било формативно искуство за Бејден-Поуела, не само зато што је уживао у командовању извиђачким мисијама на непријатељској територији, већ и зато што су многе његове касније извиђачке идеје настале овде.[7] Током заједничких извиђачких патрола на брдима Матоба, Бернам је увећао Бејден-Поуелове вештине опстанка у шумама, инспиришући га да произађе са програмом и кодексом части, који су касније објављени у делу Извиђање за дечаке.[8][9] Активности практиковане међу пограничним припадницима америчког Дивљег запада и домородачким народима Америке биле су углавном мало познате Британској војсци, али добро познате америчком извиђачу Бернаму.[5] Те вештине су на крају постале основом онога што се данас назива извиђаштвом, основом извиђања. Обојица су препознала да су се ратови у Африци знатно мењали и да се британска војска морала прилагодити; те су током заједничких извиђачких мисија Бејден-Поуел и Бернам дискутовали концепт широког програма обуке у извиђању за младиће, који би био богат истраживањем, праћењем, теренским вештинама и самодовољношћу.[10] Током боравка на Матобо брдима Бејден-Поуел је започео да носи свој препознатљиви кампњски шешир,[11] попут оног који је носио Бернам, а набавио је свој куду рог, ндебелски ратни инструмент који је касније сваког јутра користио на острву Браунси за буђење првих извиђача, и за позивање на заједниљку наставу.[12][13][14]

ЧланствоУреди

Топ 20 земаља са извиђачима и водичима, поређане према укупном броју и мушких и женских чланова свих организација.[n.b. 1].[15][16][17]
Земља Чланство[18][19] Учешће
становништва
Уведени
извиђачи
Уведено
вођење
Индонезија 17,100,000 7.2% 1912 1912
САД 7,500,000 2.4% 1910 1912
Индија 4,150,000 0.3% 1909 1911
Филипини 2,150,000 2.2% 1910 1918
Тајланд 1,300,000 1.9% 1911 1957
Бангладеш 1,050,000 0.7% 1920 1928
Уједињено Краљевство 1,000,000 1.6% 1907 1909
Пакистан 575,000 0.3% 1909 1911
Кенија 480,000 1.1% 1910 1920
Јужна Кореја 270,000 0.5% 1922 1946
Немачка[n.b. 2] 250,000 0.3% 1910 1912
Уганда 230,000 0.6% 1915 1914
Италија[n.b. 3] 220,000 0.4% 1910 1912
Канада 220,000 0.7% 1908 1910
Јапан 200,000 0.2% 1913 1919
Француска[n.b. 4] 200,000 0.3% 1910 1911
Белгија[n.b. 5] 170,000 1.5% 1911 1915
Пољска[n.b. 6] 160,000 0.4% 1910 1910
Нигерија 160,000 0.1% 1915 1919
Хонгконг 160,000 2.3% 1914 1916
  1. ^ Пуна табела на Листа чланова светске организације извиђача.
  2. ^ Укључујући 90,000 несврстаних извиђача и водича, види Извиђачи у Немачкој
  3. ^ Укључујући 30,000 несврстаних извиђача и водича, види Извиђачи у Италији
  4. ^ Укључујући 60,000 несврстаних извиђача и водича, види Извиђачи у Француској
  5. ^ Укључујући 5,000 несврстаних извиђача и водича, види Извиђачи у Белгији
  6. ^ Укључујући 20,000 несврстаних извиђача и водича, види Извиђачи у Пољској

РеференцеУреди

  1. ^ Baden-Powell, Robert (1908). Scouting for Boys: A Handbook for Instruction in Good Citizenship. London: H. Cox. ISBN 978-0-486-45719-2. 
  2. ^ „Scouting Founded”. Order of the Arrow, Boy Scouts of America. Приступљено 29. 9. 2014. 
  3. ^ West, James E.; Lamb, Peter O. (1932). He-who-sees-in-the-dark; the Boys' Story of Frederick Burnham, the American Scout. illustrated by Lord Baden-Powell. New York: Brewer, Warren and Putnam; Boy Scouts of America. стр. 138. 
  4. ^ Baden-Powell, Robert (1884). Reconnaissance and scouting. A practical course of instruction, in twenty plain lessons, for officers, non-commissioned officers, and men. London: W. Clowes and Sons. OCLC 9913678. 
  5. 5,0 5,1 Burnham, Frederick Russell (1926). Scouting on Two Continents. Doubleday, Page & company. OCLC 407686. 
  6. ^ Lott, Jack (1981). „Chapter 8. The Making of a Hero: Burnham in the Tonto Basin”. Ур.: Boddington, Craig. America – The Men and Their Guns That Made Her Great. Petersen Publishing Co. стр. 90. ISBN 978-0-8227-3022-4. 
  7. ^ Proctor, Tammy M. (јул 2000). „A Separate Path: Scouting and Guiding in Interwar South Africa”. Comparative Studies in Society and History. 42 (3): 605—631. ISSN 0010-4175. JSTOR 2696647. OCLC 1564563. doi:10.1017/S0010417500002954. 
  8. ^ DeGroot, E.B. (јул 1944). „Veteran Scout”. Boys' Life. Boy Scouts of America: 6—7. 
  9. ^ Baden-Powell, Robert (1908). Scouting for Boys: A Handbook for Instruction in Good Citizenship. London: H. Cox. xxiv. ISBN 978-0-486-45719-2. 
  10. ^ van Wyk, Peter (2003). Burnham: King of Scouts. Trafford Publishing. ISBN 978-1-4122-0028-8. 
  11. ^ By a happy co-incidence, these hats were already called "Boss of the Plains" hats—or "B-P hats" for short
  12. ^ Jeal, Tim (1989). Baden-Powell. London: Hutchinson. ISBN 978-0-09-170670-8. 
  13. ^ Orans, Lewis P. „The Kudu Horn and Scouting”. PineTree Web. Приступљено 28. 7. 2010. 
  14. ^ Forster, Reverend Dr. Michael. „The Origins of the Scouting Movement” (DOC). Netpages. Приступљено 2. 10. 2007. 
  15. ^ Scouting 'round the World. Facts and Figures on the World Scout Movement (11th изд.). World Organization of the Scout Movement. 1990. ISBN 978-2-88052-001-4. 
  16. ^ Scouting 'round the World. Le scoutisme à travers le monde (11th изд.). World Scout Bureau. 1979. ISBN 978-2-88052-001-4. 
  17. ^ Trefoil Round the World (11th изд.). World Association of Girl Guides and Girl Scouts, World Bureau. 1997. ISBN 978-0-900827-75-4. 
  18. ^ „Triennal review: Census as at 1 December 2010” (PDF). World Organization of the Scout Movement. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 31. 8. 2012. Приступљено 13. 1. 2011. 
  19. ^ „Our World”. World Association of Girl Guides and Girl Scouts. 2006. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2015. Приступљено 7. 12. 2006. 

ЛитератураУреди

  • László Nagy, 250 Million Scouts, The World Scout Foundation and Dartnell Publishers, 1985
  • World Organization of the Scout Movement, Scouting 'round the World. Facts and Figures on the World Scout Movement. 1990 edition. ISBN 2-88052-001-0
  • Block, Nelson R.; Proctor, Tammy M. (2009). Scouting Frontiers: Youth and the Scout Movement's First Century. Cambridge, UK: Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-0450-9. 
  • World Association of Girl Guides and Girl Scouts, World Bureau, Trefoil Round the World. 11th ed. 1997. ISBN 0-900827-75-0
  • Webster, Linden Bradfield. „Linden Bradfield Webster's Reminiscences of the Siege of Mafeking”. Military History Journal. 1 (7). 

Спољашње везеУреди