Википедија

Од учесника до истраживача – деца у партиципативним истраживањима

Od učesnika do istraživača – deca u participativnim istraživanjima je naučna monografija redovne profesorke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelene Vranješević,[1] objavljena 2015. godine.[2] Knjiga je nastala kao rezultat dugogodišnjeg bavljenja autorke pravima deteta, posebno participativnim pravima i njihovom razvojno-psihološkom zasnovanošću[3] i predstavlja pokušaj da se odrasli podstaknu da razmišljaju o tome da li su baš uvek i jedino oni eksperti za iskustvo deteta i da počnu da uvažavaju decu kao eksperte za sopstveno iskustvo, da se ohrabre da koriste razne načine da istražuju iskustvo sa stanovišta same dece i da kroz saradnju sa njima nauče i podstaknu ih da pitaju i istražuju.[4]

Od učesnika do istraživača – deca u participativnim istraživanjima
Prednje korice knjige iz 2015. godine
Nastanak
Autordr Jelena Vranješević
Zemlja Srbija
Jeziksrpski
Sadržaj
Žanr / vrsta delamonografija
TemaIstraživanja sa decom
Izdavanje
IzdavačInstitut za pedagogiju i andragogiju
Broj stranica242
Prevod
Datum
izdavanja		2015.
Klasifikacija
ISBN ?978-86-82019-85-5

O autorki

uredi

Jelena Vranješević je redovni profesor na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[1] Profesorka je na predmetima pedagoška i razvojna psihologija, kao i predmetima Komunikacija i konstruktivno rešavanje sukoba i Psihologija celoživotnog razvoja na osnovnim studijama.[1] Autorka je knjiga Razvojne kompetencije i participacija dece: od stvarnog ka mogućem,[5] Promena slike o sebi: autoportret adolescencije[6] i Odrastanje na margini.[2] Koautor je knjige Nevidljivo dete – slika deteta u medijima.[7] Bavi se razvojem dece i adolescenata, pravima deteta, pravednosti u obrazovanju, interkulturalnim obrazovanjem i profesionalnim razvojem nastavnika.[8]

O knjizi

uredi

U uvodu autorka navodi da ideja o tome da deca treba da budu uključena (u skladu sa razvojnim mogućnostima) u donošenje odluka o stvarima koje ih se tiču kod odraslih izaziva nelagodu jer od njih zahteva da sliku deteta kao nekompetentnog, nezrelog, bespomoćnog bića i budućeg odraslog zamene slikom deteta kao aktivnog, kompetentnog učesnika u sopstvenom razvoju koji može mnogo toga da ponudi u sadašnjem trenutku.[3] Ovakvo shvatanje, prema autorki, povlači i promenu u ustaljenim odnosima moći između dece i odraslih: umesto hijerarhijskog modela u kojem su odrasli uvek na vrhu samim tim što su odrasli, participativni proces podrazumeva kooperativni model moći u okviru kojeg se ona deli u procesu saradnje i dijaloga između odraslih i dece.[3] Navodi da participacija predstavlja poziv na preispitivanje diskriminatorskih praksi u odnosu na decu koje se obično ne preispituju budući da su često obrazložene najboljim interesom dece ili su postale deo režima istine, onoga što se u društvu smatra normalnim i prirodnim načinom na koji stvari treba da funkcionišu. Naprotiv tome, ideja participacije podrazumeva da je saradnja odraslog i deteta ključna za razvoj.[3] U uvodu se navode propusti odraslih koji predstavljaju na neki način i strukturu knjige i razloge (ciljeve) zbog kojih je napisana: verovanje da odrasli bolje znaju šta dete misli, oseća i šta mu treba i da su oni, a ne deca, eksperti za njihovo iskustvo; istraživanje i vrednovanje dečjeg iskustva iz svog ugla umesto iz ugla samog deteta i ne slušanje dece, ne uvažavanje njihovog mišljenja, ne pružanje prilike da vežbaju samostalnost i odgovornost kroz proces donošenja odluka i uskraćivanje mogućnost da nauče da postavljaju (prava) pitanja.[9] U knjizi su predstavljene prepreke za uključivanje dece u istraživački proces, o odraslocentričnoj perspektivi u istraživanjima i razlozima za njen opstanak i trajanje, o promeni paradigme istraživanja u pogledu sve veće uključenosti dece u istraživački proces i faktorima koji su doprineli toj promeni, o različitim načinima uključivanja dece u istraživanja, o participativnoj metodologiji.[4] Knjiga je namenjena prvenstveno odraslima zato što „slobodni naučnik” u detetu (u najvećoj meri) od njih zavisi.[4]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Psihologija | Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet”. www.f.bg.ac.rs. Pristupljeno 2022-11-29. 
  2. ^ a b „Institut za pedagogiju i andragogiju - Publikacije | Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet”. www.f.bg.ac.rs. Pristupljeno 2022-11-29. 
  3. ^ a b v g Vranješević, Jelena (2015). Od učesnika do istraživača – deca u participativnim istraživanjima. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. str. 9. ISBN 978-86-82019-85-5. 
  4. ^ a b v Vranješević, Jelena (2015). Od učesnika do istraživača – deca u participativnim istraživanjima. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. str. 12. ISBN 978-86-82019-85-5. 
  5. ^ Pavlović Breneselović D. (2020). 125 godina Katedre za pedagogiju. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  6. ^ „Promena slike o sebi: autoportret adolescencije : Jelena Vranješević”. Knjizara.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-29. 
  7. ^ „Nevidljivo dete - slika deteta u medijima : Nada Korać”. Knjizara.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-29. 
  8. ^ „Jelena Vranjesevic”. scholar.google.com. Pristupljeno 2022-11-29. 
  9. ^ Vranješević, Jelena (2015). Od učesnika do istraživača – deca u participativnim istraživanjima. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. str. 9—12. ISBN 978-86-82019-85-5. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Од_учесника_до_истраживача_–_деца_у_партиципативним_истраживањима&oldid=26957309”