Википедија

Olimp

место у грчкој митологији

Za druge upotrebe, pogledajte Olimp (višeznačna odrednica).

Olimp (grč. Όλυμπος [Ólympos] — Olimpos)[4] je najviša planina u Grčkoj. Najviši vrh Mitikas (Μύτικας [Mýtikas]; 2.917,727[5] m nmv) je ujedno i drugi najviši vrh na Balkanu.[2] To je jedan od najviših vrhova u Evropi po topografskoj istaknutosti.[6] Na grčkom jeziku Olimp znači „Svetla (planina)”. Nalazi se između dve periferije Makedonije i Tesalije, a iznad sela Litohora, na oko 50 km severno od Larise i 80 km jugozapadno od Soluna.[7] Planina Olimp ima 52 vrha i duboke klisure.[8]

Olimp
Pogled na vrhove sa Skolija
Geografske karakteristike
Najviša tačkaMitikas
Ndm. visina2.917,727 [1][2][3] m
Koordinate40° 05′ 08″ S; 22° 21′ 31″ I / 40.0856° S; 22.3586° I / 40.0856; 22.3586
40° 05′ 08″ S; 22° 21′ 31″ I / 40.0856° S; 22.3586° I / 40.0856; 22.3586
Geografija
Olimp na karti Grčke
Olimp
Olimp
Države Grčka

Planina Olimp je poznata po vrlo bogatoj flori, možda najbogatijoj u Evropi, sa nekoliko endemskih vrsta biljaka. Od 1983. godine se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. Takođe je Svetski rezervat biosfere.[2]

Geografija uredi

 
Mitikas: najviši vrh

Oblik Olimpa formirali su kiša i vetar, koji su proizveli izolovanu kulu na skoro 3.000 m (9.800 ft) iznad mora, koja je samo 18 km (11 mi) udaljena od Litohora. Olimp ima mnogo vrhova i skoro je kružnog oblika. Planina ima obim od 80 km (50 mi), prosečan prečnik od 26 km (16 mi) i 500 km2 (190 sq mi) površine.[9] Na severozapadu se nalazi Arumunsko selo Kokinopilos. Potok Makrirema odvaja Olimp od masiva Vulgare. Sela Petra, Vronto i Dion leže na severoistoku, dok se na istočnoj strani nalazi grad Litohoro, gde Enipis deli masiv Olimpa. Na njegovoj jugoistočnoj strani klisura Zilijana deli planinu Olimp od Kato Olimpa (Donji Olimp), dok se na njenom jugozapadnom podnožju nalaze sela Sikamineja i Karja. Manastir Agija Trijada Sparmo i selo Pition leže na zapadu.[10]

Suvo podnožje Olimpa, poznato kao Ksirokampi, prekriveno je čaparalom i pruža stanište životinjama kao što su divlje svinje. Dalje prema istoku, Dionska ravnica je plodna i zalivena potocima koji izviru na Olimpu.

Vrhovi uredi

Najviši vrh planine Olimp je Mitikas (2.918), što na grčkom znači „nos”. Uz njega se svojom visinom izdvajaju: Skolio (2.911), Stefani (2.909) i Skala (2.866) koja predstavlja malu zaravan i poslednje mesto za odmor iznemoglim planinarima koji se odatle upućuju ka Mitikasu ili Skoliju. Na Olimpu ima 46 vrhova viših od 2.000 i 47 viših od 1.000 m nmv.

Geologija uredi

Planina Olimp je formirana od sedimentnih stena položenih pre 200 miliona godina u plitkom moru.[11][12] Razni geološki događaji koji su usledili izazvali su nastanak čitavog regiona i mora. Pre oko milion godina glečeri su prekrivali Olimp i stvarali njegove visoravni i depresije. Sa porastom temperature koji je usledio, led se topio i nastali potoci odneli su velike količine zdrobljenog kamena na najnižim mestima, formirajući aluvijalne lepeze,[13][14] koje su se širile po celom regionu od podnožja planine do mora.[2] Geološki muzej planine Olimp, koji se nalazi u Leptokariji, pruža detaljne informacije o geološkoj strukturi planine.[15][16]

Morfologija uredi

 
Stratosferski pogled na planinu Olimp

Komplikovana geološka prošlost regiona je očigledna iz morfologije Olimpa i njegovog Nacionalnog parka. Karakteristike uključuju duboke klisure i mnoštvo glatkih vrhova, od kojih su mnogi preko 2.000 m (6.600 ft), uključujući Agios Antonios (2.815 m (9.236 ft)), Kalogeros (2.700 m (8.900 ft)), Tumpa (2.801 m (9.190 ft)) i Profitis Ilijas (2.803 m (9.196 ft)). Ipak, centralni, gotovo okomiti, stenoviti vrhovi, impresioniraju posetioca. Iznad grada Litohoro, na horizontu, reljef planine prikazuje prividno „V”, između dva vrha skoro jednake visine. Levi krak je vrh po imenu Mitikas (ili Panteon). To je najviši vrh Grčke. Zatim, sa desne strane je Stefani (ili Tronos Dios [Zevsov presto – 2.902 m (9.521 ft)]), koji predstavlja najimpresivniji i najstrmiji vrh Olimpa, sa poslednjih 200 metara koji se naglo uzdiže predstavlja najveći izazov za penjače. Južnije, Skolio (40° 04′ 58″ S; 22° 21′ 26″ I / 40.0829° S; 22.3571° I / 40.0829; 22.3571 drugi najviši podvrh – 2.911 m (9.551 ft)) završava luk od oko 200 stepeni, sa svojim strmim padinama koje se formiraju na zapadnoj strani, poput zida, impresivne strmine amfiteatralne šupljine, 700 m (2.300 ft) u dubinu i 1.000 m (3.300 ft) u obimu, 'Megala Kazanija'. Na istočnoj strani visokih vrhova strme padine formiraju zonu poput paralelnih nabora, 'Zonarija'. Još uži i strmiji urez, 'Lukija', vodi do vrha.

Na severnoj strani, između Stefani i Profitis Ilijasa, prostire se Plato Muza, na 2.550 m (8.370 ft), dok se južnije, skoro u centru masiva, proteže region alpske tundre Bara, na nadmorskoj visini od 2.350 m (7.710 ft). Olimp ima brojne vodederine i jaruge. Najistaknutije su uvale Mavrologos-Enipeas (14 km) i Mavracas-Sparmos (13 km) kod Bare i „presečni“ masiv na dva ovalna dela. U južnom podnožju velika klisura Zilijana, duga 13 km, sastoji se od prirodne granice koja odvaja planinu od Donjeg Olimpa. Tu su i mnoge provalije i veliki broj pećina, čak i danas neistraženih. Oblik i raspored stena pogoduju nastanku brojnih izvora, većinom nižih od 2.000 m, malih sezonskih jezera, potoka i male reke Enipis sa svojim izvorima na lokalitetu Prionija i ušću u Egejsko more.[17][18]

Osvajanje uredi

Arheološki dokazi sugerišu da se planina Olimp redovno posećivala na verskim hodočašćima tokom antike i ranog srednjeg veka. Na primer, starogrčka grnčarija, novčići i dokazi o žrtvenom pepelu za koje se procenjuje da su iz 400. p. n. e. pronađeni su na vrhu.[19] Za treći najviši vrh planine Olimpa, nazvan „Agios Antonios“ (Αγιος Αντωνιος „Sveti Antonije“, 2,817 m), poznato je da je u antici bilo mesto svetilišta Zevsa na osnovu arheoloških nalaza otkrivenih 1961. godine.[20] Prvi zabeleženi pokušaj da se izađe na vrh planine bogova odigrao se 1862, ali tada Hajnrihu Bartu, čuvenom istraživaču, nije pošlo za rukom da se popne na sam Mitikas.

Ljudska noga je na vrh Olimpa kročila tek pedesetak godina kasnije 02.08. 1913. Ekspediciju su tada sačinjavali Hristos Kakalos, Frederik Bojson i Danijel Bojd Bovi.[21][22]

Mitologija uredi

U grčkoj mitologiji, planina Olimp je dom dvanaest olimpijskih bogova,[23] najvažnijih bogova grčkog Panteona. Grci su smatrali da je na Olimpu sagrađen kristalni dvorac u kome obitavaju bogovi. On je takođe duhovna analogija „Gornjeg sveta” šamanske kosmologije.

Klima uredi

Klima Olimpa se može opisati kao mediteranska sa kontinentalnim uticajem. Tokom leta padavine su česte, obično kao večernje oluje sa grmljavinom, često praćene gradom i jakim vetrovima. Međutim, izvori vode preko 2.000 metara su retki i posetioci treba da se postaraju da uvek imaju vodu i naravno neophodnu odeću za sve vremenske uslove.[24]

Flora i fauna uredi

Nacionalni park Olimp se smatra jednim od najbogatijih regiona flore u Grčkoj, sa oko 1.700 vrsta i podvrsta, koje predstavljaju oko 25% grčke flore. Od njih, 187 je okarakterisano kao značajne, 56 je grčkih endemskih vrsta i od njih 23 lokalnih endema, odnosno mogu se naći samo na Olimpu, a 16 su retke u Grčkoj ili/i tamo imaju ograničeno širenje u severnoj Grčkoj.[25] Važnu knjigu o biljkama i cveću, od plaža Egejskog mora do gornjih predela planine Olimp, napisao je 1980. švedski botaničar Arne Strid.[26]

Fauna Οlimpa, koja do sada nije sistematski proučavana, obuhvata značajnu raznovrsnost i obeležena je značajnim, retkim i ugroženim vrste. Veliki sisari, koji su ranije živeli u regionu, poput jelena, su nestali. U antičko doba postojali su lavovi (Pausanije), dok su bar do 16. veka postojali medvedi (Žitije Sv. Dionisija Kasnijeg).[27]

Reference uredi

  1. ^ Mount Olympus | mountain, Greece | Britannica
  2. ^ a b v g NASA (7. 7. 2005). „Mount Olympus”. Olympus National Park. Management Agency of Olympus National Park. Pristupljeno 30. 8. 2016. 
  3. ^ „Olympus, Greece”. Peakbagger.com. 
  4. ^ Jones, Daniel (2003) [1917]. Roach, Peter; Hartmann, James; Setter, Jane, ur. English Pronouncing Dictionary. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 3-12-539683-2. 
  5. ^ Ampatzidis, Dimitrios; Moschopoulos, Georgios; Mouratidis, Antonios; Styllas, Michael; Tsimerikas, Alexandros; Deligiannis, Vasileios-Klearchos; Voutsis, Nikolaos; Perivolioti, Triantafyllia-Maria; Vergos, Georgios S. (april 2023). „Revisiting the determination of Mount Olympus Height (Greece)”. Journal of Mountain Science (na jeziku: engleski). 20 (4): 1026—1034. ISSN 1672-6316. doi:10.1007/s11629-022-7866-8. 
  6. ^ „Europe Ultra-Prominences”. peaklist.org. Pristupljeno 31. 12. 2010. 
  7. ^ „Mount Olympus”. Britannica. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  8. ^ Kakissis, Joanna (17. 7. 2004). „Summit of the gods”. The Boston Globe. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  9. ^ „Management Agency of Olympus National Park”. Arhivirano iz originala 2018-10-20. g. Pristupljeno 2018-01-08. 
  10. ^ „Maps of Mount Olympus” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2018-09-21. g. Pristupljeno 2018-01-08. 
  11. ^ Ries, Heinrich; Watson, Thomas L. (1947). Elements of Engineering Geology. New York: J. Wiley & Sons. str. 286. ISBN 9785877732124. OCLC 486745. 
  12. ^ United States Hydrographic Office (1956). Navigation Dictionary. Washington, D.C.: Supintendent of Documents. str. 189. OCLC 3040490. 
  13. ^ Bates, Robert L.; Jackson, J.A. (1987). Glossary of geology (3rd izd.). Alexandria, Va.: American Geological Institute. ISBN 0913312894. 
  14. ^ Blair, Terence C. (decembar 1999). „Cause of dominance by sheetflood vs. debris-flow processes on two adjoining alluvial fans, Death Valley, California”. Sedimentology. 46 (6): 1015—1028. Bibcode:1999Sedim..46.1015B. S2CID 140184873. doi:10.1046/j.1365-3091.1999.00261.x. 
  15. ^ „School of Geology”. www.auth.gr. Aristotle University of Thessaloniki. 
  16. ^ „Fig. 2. Geographic map of the Olympus region of northeastern mainland...”. ResearchGate. 
  17. ^ „UNESCO”. 
  18. ^ Arne Strid. Wild Flowers of Mount Olympos, Introduction, p. ix.
  19. ^ „Two Greek Scientists Discover Shrine to Zeus on Mt. Olympus; Pottery and Other Artifacts Found on the Site Believed to Date From 400 B.C.”. The New York Times. New York Times. 12. 11. 1967. 
  20. ^ „Archaeological finds at Agios Antonios”. 
  21. ^ „Aikaterina Laskaridis Foundation, Travelogues”. 
  22. ^ „The Hundred-Year Climb of Mount Olympus”. 24. 7. 2013. 
  23. ^ Wilson, Nigel (31. 10. 2005). Encyclopedia of Ancient Greece. Abingdon, England: Routledge. str. 516. 
  24. ^ „Detailed weather forecast for different altitudes and times of the day”. 
  25. ^ „Olympus National Park Management, Flora and Fauna”. 
  26. ^ „Wild Flowers of Mount Olympus”. Arhivirano iz originala 2016-08-21. g. Pristupljeno 2018-01-05. 
  27. ^ „Pausanias Book 6.5.5”. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Olimp na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олимп&oldid=27549770”