Опит настављења к србској сличноречности и слогомјерју или просодии
Opit nastavljenja k srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii je delo koje je napisao Luka Milovanov Georgijević 1810. godine. Delo je predstavljalo raspravu o stihu, metrici, versifikaciji i prozodiji. Vuk Karadžić je objavio delo tek 1833. godine
| Opit nastavljenja k srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii | |
|---|---|
 Naslovna strana prvog izdanja iz 1833. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Luka Milovanov Georgijević |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | spis |
| Izdavanje | |
| Datum | 1833. |
O delu uredi
Opit nastavljenja k srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii je napisano 1810. godine. To je najčuvenije delo Luke Milovanova Georgijevića pisano narodnim jezikom. Delo nije objavljeno 1810. godine zbog novčanih problema autora. Godine 1810. je Sava Mrkalj objavio na reformisanoj ćirilici Salo debeloga jera libo azbukoprotres. Luka je delo pisao reformisanom ćirilicom, ali su cenzori odbili da štampaju delo jer je ta reformisana ćirilica bila zabranjena.[1] Luka je napisao knjigu o srpskoj prozodiji koja se sastoji iz više celina.[2] Georgijević nije uspeo da objavi svoje delo o razmatranju pravila stihotvorstva koje su bile potkrepljene prevedenim i originalnim pesmama, sa pogledima na ortografiju.[3] Cenzor Georgije Petrović je odobrio delo za štampanje 1810. godine, ali Luka nije imao dovoljno finansijskih sredstava.[4] U isto vreme je Sava Mrkalj objavio Salo debeloga jera libo Azbukoprotres. Sava je napisao i da Luka Milovanov priprema delo o srpskoj azbuci. Na kraju je Mrkaljeva ćirilica bila zabranjena. Luka je 1811. godine našao mecenu da mu pomogne oko štampanja knjige, ali ga je cenzor odbio s obrazloženjem da njegovo delo ne može da se štampa pravopisom koji je promovisao Mrkalj nego tradicionalnim. Cenzor je nagovarao pisca da rukopis prepiše i pripremi za štampu tradicionalnom ortografijom. Delo je publikovano tek 1833. godine zahvaljujući Vuku Karadžiću.[2]
Predslovje uredi
U Predslovju Luka Milovanov postavlja prozodijska pravila koja naziva malim opitom koji treba da podstakne druge pisce da se bave istom temom. Na taj načinbi nastalo veliko delo o srpskoj verifikaciji. Luka se starao da pravopis spisa prilagodi lakoći i jednoobraznosti, jednostavnosti jezika običnog naroda.[2]
Uvod u sličnorečnosti uredi
Uvod u sličnorečnosti je deo gde pisac objašnjava pojmove sličnorečnosti, slogomjerje, slog, pismena, dugi slog, kratak slog, opšti slog i raspravlja o različitosti slogova i o tome kako se označavaju.[2]
Šta su pismena uredi
Luka je pisao fonetskim pismom. To je filološki odeljak posvećen glasovima i slovima. Luka je konstatovao da je književnom jeziku potrebno dvadeset devet slova.[2]
Drugi deo Opita uredi
Drugi deo je posvećen prevodima i prepevima pesama nemačkih pesnika Birgera, Štrajbera, Vajsa i Vinšera. Uz njih je dodao i tri svoje pesme i na taj način pokazao i da je pesnik. Njegove pesme ispevane su narodnim jezikom i odlikuju se skladnim sazvučjem i nenaglašenim ličnim osećanjima (Mojoj djeci na majales, Na knjižicu za novoljetni dar i O pogrebu Mitra Popovića, kalfe trgovačkog roda iz Mohača)[2]
Poslovje čitatelju uredi
Poslednji deo Poslovje čitatelju je piščev pogovor. Pisac je izrazio uverenje da će se pravila koja je postavio u knjizi održati, ali i ispravljati i poboljšavati.[2]
Reference uredi
- ^ „Luka Milovanov Georgijević - Vukova senka ili retka dragocenost iz prošlosti”. Srpski legat. Pristupljeno 25. 3. 2021.
- ^ a b v g d đ e Mićić, Radovan (2000). Luka Milovanov Georgijević. Novi Sad: Nevkoš. str. 32—55.
- ^ „Luka Milovanov Georgijević”. Riznica srpska - književnost. Arhivirano iz originala 17. 01. 2021. g. Pristupljeno 31. 3. 2021.
- ^ Godina 1811. u srpskoj književnosti. - U: Prosvetni pregled, 1. mart 1911.