Википедија

Ortoza

Ortoza, ortotičko sredstvo je ortopedsko pomagalo koje vodi, podupire, rasterećuje, fiksira (stabilizuje) ili ispravlja postojeći deo tela, i pomaže ili kontroliše funkciju lokomotornog sistema.[1] Koriste se uglavnom privremeno. Ortozom se nikad ne postiže idealan kontakt sa telom, tako da sa njom nije uvek moguća idealna korekcija. Zato ortozu mora da propisuje lekar specijalista (ortoped, fizijatar, hirurg) strogo prema medicinskim indikacijama.[2]

Ortoza
Najčešće primenjivane ortoze
Primena: ortopedija, fizijatrija

Ortotika uredi

 
Ortotička kodifikacija ortopedskog hirurga engl. dr Harry Gouvas-а

Ortotika (grč. Ορθος, орто, „исправити“ или „поравнати") je oblast medicine koje se bavi projektovanjem, izradom i primenom ortoza.
Ona u svom radu primenjuje multidisciplinarni pristup koji se zasniva na naučnim saznanjima iz medicine, fizike, matematike, tehnike i tehnologije materijala. A izučava; anatomiju, fiziologiju, patofiziologiju i biomehaniku lokomotrnog aparata i izučava i psihologiju korisnika ortoza u izradi savremenih pomagala.

Ortotika ima za cilj da mehanički ispravi patološko stanje ortozom čija proizvodnja i primena mora biti regulisana od strane sertifikacionog tela (atestirano). Jednostavan predlog za zajedničku kodifikaciju protetskih pomagala dao je grčki ortopedskih hirurg dr Hari Guvas (dr Harry Gouvas).

Namena ortoza uredi

 
Pavlikovi remeni — ortoza za kontrolu obima pokreta i podršku

Osnovna namena ortoza ili ortotskog pomagala je da zameni oštećene ili izgubljene funkcije tela i primenjuju se u procesu funkcionalnog lečenja da;[3]

  • Omoguće kompenzaciju narušenih funkcija, što se pre svega ogleda u prevenciji nastanka invaliditeta.
  • Razviju preostale funkcionalne sposobnosti, što se u terapijski u smislu ogleda u rasterećenju inflamiranog zgloba i smanjenja bolova u njemu i predstavlja osnovni princip u sveobuhvatnom lečenju zapaljenjskih reumatičnih bolesti.
  • Izvrše supstituciju, odnosno zamenu oštećenih i trajno izgubljenih funkcija.

Iz napred iznetih činjenica proizilazi da ortoze mogu biti namenjene za;

  • imobilizaciju,
  • kontrolu smera i obima pokreta,
  • rasterećenje ili za podršku,
  • supstituciju (zamenu),... odnosno ortoze mogu biti namenjene provokativnom željenom kretanju, usmeravanju rasta, prevenciji i korekciji deformiteta te poboljšanju ili zameni funkcionalnog deficita...

Prema dužini upotrebe ortoze mogu biti namenjene za; privremenu ili trajnu upotrebu.[4]

Konstrukcija uredi

Ortotsko delovanje se zasniva na primeni korektivnih sila usmerenih na pojedine delove tela, uz ograničenu podnošljivost pritiska uslovljenog kvalitetom kože i mekih tkiva, zbog čega se mora voditi računa o raspodeli sila na jedinicu površine kao i tačkama oslonca, u toku konstruisanja i izrade ortoza. Savremeni razvoj ortotike se bazira na tehnološkom razvoju novih materijala, koji daju izuzetnu čvrstinu a smanjuju težinu, pa je izbor materijala bitan i zavisi o njegovoj nameni.
Ortoze se izrađuju po gipsanom otisku individualno za svakog bolesnika (mada u prodaji postoje i gotove fabričke ortoze) od niskotemperaturnih termoplastičnih materijala, od visokotemperaturnih termoplastičnih materijala i od karbonskih vlakana i metala, ali su najčešće izrađuju kombinovanom primenom više vrsta materijala (fleksibilnijijih ili čvršći materijala) u zavisnosti od njihove namene. Ortoze moraju biti izuzetno čvrste, lagane i estetski prihvatljive, a njihova konstrukcija mora biti takva da je bolesnik sposoban da sam stavlja i skida ortozu.

Vrste ortoza uredi

 
Neke od najprodavanijih ortoza

Ortoze se nazivaju prema mestu na koje se postavljaju, a prema nameni i konstruktivnim arakteristikama razlikujemo ortoze za;

Ortoze za gornje udove uredi

Ortoze za stabilizaciju ručnog zgloba i šake uredi

Primenjuju se kod bolesnsika sa reumatoidnim artritisom, tetraplegijom, parezom/ plegijom ruke nastale zbog oštećenja živca ili centralnog oštećenja (u mozgu). Indikacija za primenu ovih ortoza je i postoperativna rehabilitacija bolesnika nakon rekonstruktivnih zahvata ručnom zglobu i šaci.

Ortoze za stabilizaciju lakta uredi

Izrađuju se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala, po gipsanom otisku i primenjuje za imobilizaciju preloma kostiju ruke.

Ortoze za stabilizaciju lakta i ručnog zgloba (sa zglobom) uredi

Primenjuje se kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom, prelomom ruke i posle rekonstruktivnih zahvata na ručnom ili lakatnom zglobu.

Ortoze za donje udove uredi

Ortoze za zglob gležnja i stopala uredi

Ortoze za zglob gležnja i stopalo delimo na korektivne i stabilizacione. Korektivne ortoze se primenjuju za lečenje deformiteta i njihovu delimičnu ili potpune korekcijui zaustavljanje njihove delje progresije. Stabilizacione ortoze se primenjuju za potporu ugroženom delu tela. U ovu grupu ortoza spadaju;

  • Stabilizaciona ortoza za zglob gležnja i stopalo: primenjuje se kod preloma ili iščašenja ili hroničnie nestabilnosti gležnja. Izrađuje se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala, po gipsanom otisku. u njih može biti ugrađen i metalni zglob.
  • Ring ortoza: primenjuje se za korekciju izraženog planovalgusa stopala. Nadostatak kod ovih ortzoza je vrlo zahtevna izrada nedovoljna pouzdanost rezultata: odlična ili nikakava funkcionalnost.
  • Peronealna ortoza: primenjuje se kod slabosti dorzifleksije stopala. Pomaže podizanje stopala od podloge u trenutku prelaska iz faze oslonca u fazu njihanja hoda. Na taj način ortoza smanjuje rizik od zapinjanja prstiju o podlogu i kompenzatornih nepravilnih pokreta tokom hoda. Peronealna ortoze sastoji se od uloška ispod stopala koji prelazi u potkoleni deo. Između njih je ugao od 90°. Uložak ortoze podržava stopalo i ne dozvoljava njegovo padanje.
Ortoze za kolena uredi
  • Stabilizaciona zglobna ortoze za koleno; se koristi za konzervativni i postoperativni način lečenja mekih delova kolenog zgloba. Posebno je važna u postoperativnoj rehabilitaciji povreda. Glavne indikacije za primenu ove ortoze su konzervativno lečenje rupture kolateralnih ligamenata i nakon operacione rekonstrukcije ligamenata i iščašenja zgloba kolena. Osim podrške, kolenom zglobu ova ortoza ograničava obim pokreta u zglobu (a od indikacija zavisi koji pokreti biti ograničeni). Izrađuje se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala i metalnih zglobova, po gipsanom otisku.
  • Rasteretna zglobna ortoze za koleno; indikovana je posle hirurškog lečenja oštećenja hrskavice kolenog zgloba jer pomaže rasterećenju femorotibijalnog dela kolenog zgloba, medijalnog ili lateranog, sve dok hrskavica zgloba nije spremna za povećano opterećenje. Ova ortoza mora da ima jako malu težinu i zbog toga se na njoj metalni zglob nalazi samo sa spoljne strane kolena. Osim lakoće, takva izrada ortozu čini i estetski prihvatljivijom. Izrađuje se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala i metalnog zgloba po gipsanom otisku.
Ortoze za koleno, zglob gležnja i stopala uredi
  • KAFO (knee foot ankle) ortoza; primenjuje se kod:
  • svih neuromotoričkih poremećajh sa posledičnom slabošću muskulature natkolenice, potkolenice i stopala,
  • mlitave parapareze kod osoba s cerebralnom paralizom, mišićnom distrofijom, spinalnom amiotrofijom i nakon spinalnih povreda ili bolesti,
  • nakon operacionih zahvata na tetivama i zglobovima sa ciljem prevencije kontrakture kod pacijenata sa neuromuskularni bolestima ili cerebralnom paralizom.[5]
  • kada slabost mišića dovodi do otežanog stajanja i hodanja.

Zavisno od indikacije, koju postavlja lekar, ortoza može biti jednozglobna ili dvozglobna.

Ortoze za kuk, koleno, zglob gležnja i stopalo uredi
  • HKAF (hip, knee, ankle, foot) ortoza; primenjuje se kod neuromotoričkih poremećaja sa posledičnom slabošću mišića karličnog pojasa i nogu. Postoji nekoliko tipova ortoze: ortoze koja omogućava samo stajanje, stajanje i hodanje i recipročna ortoza. Recipročnom ortoza se primenjuje kod osoba sa paraparezom, koje imaju kontrolu trupa i dobru koordinaciju. Zavisno od indikacije koju postavi lekar ortoza može biti jednozglbna, dvozglobna ili trozglobna.

Ortoze za kičmeni stub uredi

  • CBW (Chenau-Boston Wiesbadener ) ortoza; se primenjuje kod slabinske (lumbalne) i grudnoslabinske (torakoslabinske) i grudne (torakalne) skolioze (iskrivljenosti kičme do 45°. Vrh krivine ne sme biti viši od Th-6 (šestog grudnog pršljena). CBW deluje aktivno, pasivno i trodimenzionalno i korigujuća je derotacijska ortoza. Izrađuje se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala, po gipsanom otisku.
  • Ortoze za imobilizaciju grudnog i slabinskokrsnog dela kičmenog stuba; se primenjuje kod spondilodeze i nakon preloma kičmenih pršljenova. Izrađuje se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala, po gipsanom otisku.

Ortoze za grudni koš uredi

  • Ortoze za korekciju pektusa (kokošje grudi) primenjuju se za korekciju deformiteta „kokošje grudi“, kod osoba u fazi rasta. Ako se ova ortoza primeni u fazi završenog rasta korekcija će izostati.

Korektivne ortoze uredi

  • Noćne korektivne šine; namenjene su sprečavanju nastanka kontraktura zglobova ili progresiji već nastalih kontraktura i deformiteta. Deo su konzervativnog lečenja ili se primenjuju nakon operativnih rekonstrukcija tetiva, najčešće kod dece sa neuromuskularni bolestima. Koriste se noću i nisu namenjene za hodanje i druge dnevne aktivnosti.

Ortoproteze uredi

Ortoproteza se sastoji od protetičkih i ortotičkih delove. Služi za rešavanje velikih skraćenja donjih ekstremiteta koja nije moguće korigovati jednostavnim povišenjem ili ortopedskim cipelama. Izbor protetičkih komponenti zavisi od razlike u dužini u odnosu na zdravi ud, a može se proizvesti u endo ili egzoskletnoj tehnici zavisno od stanja mišića i očuvanih zglobova. Uz protetičku komponente u ortoprotezi se kombinuju i ortotički zglobovi i suspenzije.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ (jezik: hrvatski)Medicinaski leksikon Pliva Zagreb, Pristupljeno 08/2010.
  2. ^ Daniel A. Riddick, ... Milagros Jorge, Footwear: Foundation for Lower Extremity Orthoses in Orthotics and Prosthetics in Rehabilitation (Fourth Edition), 2020
  3. ^ Jelic M. Ortopedska pomagala u knjizi Ortopedija 124-135, Naklada ljevak Zagreb 2000.
  4. ^ Nedvidek B. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Medicinski fakultet Novi Sad 1991.
  5. ^ White H, Jenkins J, Neace WP, Tylkowski C, Walker J . Clinically prescribed orthoses demonstrate an increase in velocity of gait in children with cerebral palsy: a retrospective study. Developmental medicine and child neurology . 44 (4). 2002: 227—32.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Literatura uredi

  • J P Larson. Dislocations and subluxations. The Gale Encyclopedia of Medicine. Gale Research, 1999.
  • Browner BD, Jupiter JB, Levine Am, Trafton PG, Krettek C., eds. Skeletal Trauma. 4th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier;2008.
  • Chapman MW. Fracture healing and closed treatment of fractures and dislocations. In: Chapman MW, Szabo RM, Marder RA, Vince KG, Mann RA, Lane JM, et al, eds. Chapman's Orthopaedic Surgery. 3rd ed. Philadelphia, Pa: Lippincott, Williams & Wilkins: 2000:chap 10.
  • I Prpić i sur. Kirurgija za medicinare. Školska knjiga - Zagreb, 1995.
  • Cooper A. A treatise on dislocations and on fractures of the joints. In: Longman, Hurst, Orme, Brown, Green, eds. London, 1824:359

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ортоза&oldid=27441135”