Википедија

Освајање Београда (Katarina Ivanović)

слика Катарине Ивановић

Osvajanje Beograda je slika romantičarske slikarke Katarine Ivanović. Predstavlja ulje na platnu, naslikano 1844–1845. godine.[1] Trenutno se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Prikazuje kako su srpski revolucionari zauzeli glavni grad Srbije, Beograd, krajem 1806. godine, tokom Prvog srpskog ustanka.

Osvajanje Beograda
UmetnikKatarina Ivanović
Godina1844—1845.
Tehnikaulje
Dimenzije157 × 188.5 cm
MestoNarodni muzej

Ivanović se inspirisala stvaranjem slike čitajući knjigu Istorija srpskog naroda tokom studija na fakultetu likovnih umetnosti u Minhenu. Likovni kritičari su u srpskoj prestonici sliku slabo prihvatili. Istoričar umetnosti Lilijen Filipovič Robinson navodi da je to bilo zbog loše kompozicione i prostorne koncepcije.

Do 1870-ih njena dela bila su u velikoj meri zaboravljena u Srbiji. Osvajanje Beograda bila je jedna od četiri slike koje je Ivanović ponudila galeriji istorijskih portreta 1874. godine, koja je nastala jezgro onoga što je trebalo da postane Narodni muzej.[2] Slika se trenutno nalazi u posedu muzeja.

Istorija uredi

Prema Dejvidu Norisu, naučniku koji se bavi srpskom kulturnom istorijom, uslovi u Srbiji iz 19. veka nisu bili pogodni za razvoj vizuelne umetnosti. Do materijala je bilo teško doći, ateljei i izložbeni prostori praktično nisu postojali, a nije bilo umetničkih pokrovitelja spremnih da finansijski podrže slikare i otkupe njihova gotova dela. U prvoj polovini 19. veka srpski vizuelni umetnici posvetili su se gotovo isključivo ukrašavanju zidova crkava i proizvodnji ikona i drugih verskih predmeta. Neki slikari srpskog nasleđa živeli su van Srbije, poput Uroša Kneževića i Jovana Sterije Popovića, koji su boravili u Austrijskom carstvu.[3]

Još jedna od ovih umetnica bila je romantičarka Katarina Ivanović, koja je rođena u Stolnom Beogradu 1811. ili 1817. godine i bila je prva značajna srpska ženska slikarka. Napustila je Stolni Beograd oko 1835. i otišla u Budimpeštu da studira slikarstvo kod majstora Jozsefa Peskija. Tamo je ostala tokom većeg dela 1835. Kasnije te godine našla je zaštitnika. Krajem 1835. baronica je finansirala Ivanovićev prelazak u Beč. Tačno šta je podrazumevalo njeno usavršavanje nije poznato, ali s obzirom na to da žene u to vreme nisu bile primljene na akademiju likovnih umetnosti, verovatno je Ivanovićeva klasifikovana kao „specijalni student” i podučavana privatno. Neki naučnici sugerišu da je ona studirala kod Ferdinanda Georga Valdmilera, mada se to ne može sa sigurnošću utvrditi jer je većina dokumenata koji se odnose na njen boravak u Beču uništena u kasnijim ratovima.[4]

Opis slike uredi

Slika predstavlja ulje na platnu, dimenzije 157 × 188.5 centimetara.[1] Prikazuje zauzimanje Beograda od strane srpskih revolucionara krajem 1806, tokom Prvog srpskog ustanka.[2] Pokazalo se da je ovo bila jedna od odlučujućih bitaka u pobuni.[5] Pobunjenici Karađorđa Petrovića su 29. novembra 1806. započeli svoj najveći napad na grad. Mala snaga predvođena Uzunom Mirkom Apostolovićem predvodila je napad, zauzimajući gradska vrata koja su bila okrenuta ka reci Savi. Prema legendi, jedan od Mirkovih ljudi popeo se na osmanski top pored kapije, signalizirajući da je kapija u rukama pobunjenika i da glavna snaga koju predvodi Vasa Čarapić treba da napadne Stambol kapiju. Čarapić je ubijen u narednoj optužbi, ali je napad na kraju bio uspešan, a Osmanlije su predali grad.[6]

Ivanović je napustila Beč 1840. godine i otišla da studira na fakultetu likovnih umetnosti u Minhenu.[7] Naredne izjave sugerišu da je Ivanović inspirisana da naslika Osvajanje Beograda negde u to vreme. Pišući 1873. godine, podsetila je kako je nastala slika:

Tokom studija u Minhenu čitala sam Istoriju srpskog naroda. Želela sam da na svom platnu oslikam bitku Mirka. Sa sedam drugova uspeo je da uđe u grad noću dok su muslimani slavili Ramazanski bajram i nisu ni pomišljali na opasnost. Mirko je sa drugovima ubio stražare na gradskoj kapiji. Njihova pucnjava bila je signal za ostale.[5]

Ivanović je ubrzo otputovala u Beograd, posetila mesto bitke, razgovarala sa nekim od učesnika u zauzimanju grada i pregledala odeću i oružje korišćeno u bici. Slika je nastala između 1844—1845.[5] u Beogradu.[2]

Nasleđe uredi

 
Splav Meduze (1818—1819).

Prema istoričarki umetnosti Ljubici D. Popovič, Osvajanje Beograda je jedina poznata istorijska kompozicija iz druge faze Ivanovićeve karijere, koja je trajala 1842—1847. godine. Slika nije bila dobro prihvaćena od umetničkih kritičara u srpskoj prestonici.[2] Istoričar umetnosti Žarko Domljan navodi da je slika tipična za ovu fazu u Ivanovićevoj karijeri, koja je zabeležila značajan pad kvaliteta njenih scenskih slika.[8] Nezadovoljstvo načinom na koji su njeni radovi primljeni u srpskoj prestonici podstaklo je Ivanović da napusti Srbiju.

Lilijen Filipovič Robinson, drugi istoričar umetnosti, upoređuje ovo umetničko delo sa prikazom Teodora Žerika Splav Meduze (1818—1819), jer nijedan nije pouzdan dokumentarni komad.[5] To je, tvrdi ona, tipično za savremene srpske slikare koji nisu imali dugu romantičarsku tradiciju i zato su pozajmljivali elemente od drugih umetnika, posebno onih iz Francuske. Filipovič Robinson dalje opisuje sliku kao „izuzetno teatralnu, emotivnu i izuzetno romantičnu”. Piše da je po svojoj složenosti, tenebrizmu, rezanju dijagonala i intenzivnom obojenosti najviše podseća na slike njenih francuskih romantičarskih prethodnika Teodora Žerika i Antoana Žana Groa, kao i Ežena Delakroa.[9]

Ivanovićeva je u poslednjim godinama slikala vrlo malo, a za nju se kaže da je u 70-im godinama bila u velikoj meri zaboravljena u Srbiji. U junu 1876. postala je počasni član Srpskog učenog društva, koje je kasnije postalo Srpska kraljevska akademija i na kraju Srpska akademija nauka i umetnosti. Umrla je u Stolnom Beogradu u septembru 1882.[10]

Poreklo uredi

Ivanovićeva je 1874. godine galeriji istorijskih portreta ponudila četiri svoje slike, jezgro onoga što je kasnije trebalo da postane Narodni muzej. Jedna od ovih slika bila je Osvajanje Beograda,[10] koja ostaje u posedu muzeja i svrstana je pod inventarski broj 413.[1]

Izvori uredi

  1. ^ a b v Damnjanović, Nebojša; Merenik, Vladimir (2004). The First Serbian Uprising and the Restoration of the Serbian State. Belgrade, Serbia: Historical Museum of Serbia. str. 217. ISBN 978-8-67025-371-1. 
  2. ^ a b v g Popovich, Ljubica D. (1980). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 21. ISSN 0742-3330. 
  3. ^ Norris, David A. (2008-10-29). Belgrade A Cultural History (na jeziku: engleski). Oxford University Press, USA. str. 78. ISBN 978-0-19-970452-1. 
  4. ^ Popovich, Ljubica D. (1980). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 17—18. ISSN 0742-3330. 
  5. ^ a b v g Filipovitch-Robinson, Lilien (2002). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 363. ISSN 0742-3330. 
  6. ^ Norris, David A. (2008-10-29). Belgrade A Cultural History (na jeziku: engleski). Oxford University Press, USA. str. 30. ISBN 978-0-19-970452-1. 
  7. ^ Popovich, Ljubica D (1980). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 19. ISSN 0742-3330. 
  8. ^ Domljan, Žarko (1984). Likovna enciklopedija Jugoslavije. Zagreb, Jugoslavija: Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža". str. 657. ISBN 978-8-67053-001-0. 
  9. ^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2002). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 364. ISSN 0742-3330. 
  10. ^ a b Popovich, Ljubica D. (1980). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 23. ISSN 0742-3330. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Освајање_Београда_(Катарина_Ивановић)&oldid=27822679”